Емил Влајки: Срећан 1. мај ђавољем тројству

Многи мисле да у БиХ, дакле и у РС, не треба славити Први мај зато што 50 % радне популације не ради, а добар дио оних „који раде“ не примају годинама никакву плаћу, нити им се уплаћују доприноси. С друге стране, честитати једино „буџетској класи“ празник рада, било би у овим тренуцима више него цинично. […]

среда, мај 1, 2013 / 14:04

Многи мисле да у БиХ, дакле и у РС, не треба славити Први мај зато што 50 % радне популације не ради, а добар дио оних „који раде“ не примају годинама никакву плаћу, нити им се уплаћују доприноси.

С друге стране, честитати једино „буџетској класи“ празник рада, било би у овим тренуцима више него цинично.

Овај Кабинет, међутим, сматра да у земљи постоји „ђавоље тројство“ састављено од знатног дијела владајуће политичке класе (од Дејтона до данас), од мафије и од дијела међународних протектора, које „заслужује“ да му се „честита“ то што нас је, не само довео у садашње стање безнађа, него што то безнађе, својим „радом“, и даље одржава.

Кабинет, дакле „честита“ овим локалнополитичким и међународним мафијашима првомајски празник због слиједећих „заслуга“:

– Што су нас, опћенито гледано, довели у изузетно тешку економску и социјалну ситуацију гдје се истичу
сиромаштво и глад и бандитизам;
– Што су „присвојили“ (покрали) знатан дио међународне помоћи;
– Што су, преко процеса приватизације, опљачкали и уништили велике системе;
– Што су, у појединим периодима, производили такве правне системе који пљачку не санкционирају, већ
је стимулирају;
– Што су наметнули корупцију читавом друштву, од врха до дна, као нормалан начин „пословног“
опхођења;
– Што су произвели такав социјални систем који у основи има сиву и црну економију;
– Што су, преко бандитског капитализма, подвргли добар дио оних који раде најбездушнијем ропском
Стању, никад виђеном у сувременој Еуропи;
– Што су, барем једну петину становништва која живи мање од 3 (три) марке, довели до руба глади;
– Што намећу медијима лажне статистичке податке, поготово што се тиче просјека плаћа које су за 70%
(седамдесет посто) радног становништва мање за 400 (четиристо) марака;
– Што тјерају младе, школоване људе да одлазе и да се запошљавају у иностранству;
– Што су, често договорно, замаглили економску и социјалну проблематику националистичком
реториком.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *