Ексклузивно: Снимаће се филм о Гаврилу Принципу

Удружње филмаџија Хејтрс? и продуцентска кућа Еон из Бање Луке заједничким снагама започињу реализацију играног филма о Гаврилу Принципу. Режисер Игор Тешић који се са сарадницима прихватио овог посла, за Фронтал каже да је истраживање за филм приведено крају, а тренутно ради на првој руци сценарија. – Ово је само почетак посла и надам се […]

четвртак, март 14, 2013 / 11:28

Удружње филмаџија Хејтрс? и продуцентска кућа Еон из Бање Луке заједничким снагама започињу реализацију играног филма о Гаврилу Принципу.

Режисер Игор Тешић који се са сарадницима прихватио овог посла, за Фронтал каже да је истраживање за филм приведено крају, а тренутно ради на првој руци сценарија.

– Ово је само почетак посла и надам се да ће надлежне институције схватити озбиљност овог пројекта и дати нам неопходну помоћ – каже Тешић.

Ријеч је о биографској драми о једној од најтрагичнијих личности са наших простора. Филм се нећ фокусирати на атентат већ на личност самог Принципа, идеје и мотиве његових другова.

-У овом филму искорачићемо из онога што је већини људи познато са часова историје из основне школе (наравно да нећемо моћи и без тога, али на тим стварима неће бити главни акценат). Причаћемо о мање познатим стварима. Причаћемо о данима и годинама након атентата. Говорићемо о одрастању и међугенерацијским сукобима, аскетизму и заљубљивању, вјери и атеизму, свјесним жртвама. Приказаћемо шта су били истински идеали тих тинејџера са почетка прошлог вијека. Говорићемо о Младој Босни као покрету српске омладине (било је и припадника других народа, али у огромној мањини, само изузеци који потврђују правило) – наводиТешић.

До сада је снимљен велики број филмова о Сарајевском атентату и покрету „Млада Босна”, али су се они већином бавили самим атентатом након чега би се прича завршавала. Тешић сматра да су у тим филмовима, из идеолошких разлога, прећутане многе важне ствари.

Забетонирани терористи

Како се ближи стогодишњица Сарајевског атентата, нема сумње да ће ова тема поново доћи у жижу интересовања јавности.

Не треба сумњати ни да су неки већ спремни да Принципа и читав покрет представе као терористе – иза којих је стајала власт Србије – а не борце за слободу, што је ревизија за коју је терен брижљиво припремљен и прије него што су ријечи исписане ћирилицом – „народни протест против тираније и вјековна тежња наших народа за слободом” – како је писало на споменику у Сарајеву, промијењене у латинично: „атентат на аустроугарског престолонасљедника”. У овоме се назире одговор на питање каква ће музика свирати на Видовдан 2014. године код некадашњег Принциповог моста коме је 1992. године враћен стари назив – Латинска ћуприја.

Припреме обиљежавања стогодишњице Сарајевског атентата започете су још прошле године, а започелe су их власти у граду који је трагове Принципових стопа забетонирао.



0 КОМЕНТАРА

  1. Младобосанци јесу добили оружје из београда, од Аписа и његове екипе, која је била руковођена из Лондона, и којој је био циљ да се минира њемачко ширење на исток, прецизније изградња пруге Берлин Багдад. МИ смо само мале фигуре у рукама великих шахиста.

    А ауторима сва срећа у снимању

  2. mitar i orhan, 14.03.2013. 12:10:08

    Taко је! Није Швабо највећи непријатељ Србима већ Британци (не мислим на обичан народ, већ на „званични Лондон“). Они су режирали и „рат-пакт, гроб-роб“ и гурнули Србе у оба наврата на клање. Постоје неки документи да је и Павелић радио за њихове службе. Да не причамо о бомбардовању Београда 1944. и 1999. године……..

    Гаврило је био идеалиста и његово дјело је симбол борбе за слободу.

    Швабе су и далеко коректнији колонијалисти од Британаца, који су опљачкали више од пола свијета. То не значи да треба одустати од слободе.

  3. Филм без описа политичке ситуације у предвечерје анексије и атентата биће непотпун.

    А политичка ситуација је била следећа:

    БиХ је де факто била под влашћу АУ, а формално је била дио Турске.
    Када су Турци расписали вишестрачке изборе за своју скупштину, АУ је забранила те изборе, а на изборе су се пријавили Срби и муслимани. Хрвати нису. Значи Срби су хтјели у турску скупштину, а у швапску нису.
    Аустрија је прогласила анексију БиХ, а томе су се једино успротивили Турци и Срби.

    Онда је дошао атентат.

  4. И не каже се. То је измишљотина Боре Ђорђевића званог Чорба.
    И због тога су га гањали титини партизани а не ови борци за „слободну босну“ у којој бисмо сви били слуге окупатора… Ко људи брате.:D

  5. Bio sam davno u Obljaju pred njegovom rodnom kućom. Kamo sreće da je ostao da čuva ovce po obljajskim livadama. Bio je instrument u rukama velikih igrača. Sve što je uradio, uradio je na štetu svoga naroda i svoju ličnu.

    Sloboda od Austrougarske? Koliko miliona bi nas danas više bilo, a ništa manje slobode nego danas ne bismo imali. Ovako, da prostite na izrazu, kurčeći se , dogurali smo da nas tlači laktaški djilkoš i njegova jalija, svoje prestolonasljednike su razaslali po Wieni, Milanu, Londonu…,nas nikada manje, a najbijedniji naplaneti.

    Dabome, filmadžijama svako dobro, da rasvijetle život crnog Gavrila nedotupavnog. Otišao seljačić u bijeli svijet i sa njim onako bolesnim, siromašnim, bilo je lako manipulisati, na našu veliku žalost.

  6. Прије су и књиге и филмови имали своје поуке и поруке,а данашњи то немају па се слажем са г-дином Орозом да то у овом филму је веома битно приказати због младих људи који данас и не уче такве ствари у школи и не желе о томе да дискутују јер им се мозак „смара“,па док им не дође до тога да зову „невољу“ да погледају да није „пуцањ само пуцањ“

  7. Po meni je Gavrilo Princip jedan od najvećih idiota koji se među Srbima rodio.

    Jer da smo ostali pod švabama ni Republika Srpska a ni čitava država ne bi ličila na ovo smeće na koje liči.

    Jer kod švabe ovolikog lopovluka, korupcije i javašluka ne bi mogao ni na filmu da vidiš.

    Nama je milion puta više štete nanijela ova naša domaća bagra nego svi okupatori zajedno.

    Kamo sreće da hoće Švabe ponovo da nas okupiraju. Ja bi ih za to odmah poljubio u guzicu. Od ove države bi za par desetina godina napravili drugu Švajcarsku.

Оставите одговор на anonymous Одустани од одговора