Египат слаби позиције САД на Блиском истоку

ВАШИНГТОН – Немири у Египту могу покренути промјене које ће подрити циљеве америчке спољне политике и учинити да положај Вашингтона на Блиском истоку буде најслабији у посљедњих пола вијека, пише “Вол Стрит Журнал”. Такве пријетње по америчке интересе долазе са више фронтова, наводи лист. Одлазак египатског предсједника Хоснија Мубарака угрозио би арапско-израелски мировни процес, а […]

понедељак, јануар 31, 2011 / 12:08

ВАШИНГТОН – Немири у Египту могу покренути промјене које ће подрити циљеве америчке спољне политике и учинити да положај Вашингтона на Блиском истоку буде најслабији у посљедњих пола вијека, пише “Вол Стрит Журнал”.

Такве пријетње по америчке интересе долазе са више фронтова, наводи лист.

Одлазак египатског предсједника Хоснија Мубарака угрозио би арапско-израелски мировни процес, а други амерички савезници у региону биће ослабљени политичким немирима код куће.

Садашњи и бивши амерички званичници посебно указују на Јордан, емирате у Персијском заливу и Саудијску Арабију, као земље посебно рањиве на политичку агитацију, указује "Вол Стрит Журнал".

Уколико би ти амерички савезници користили репресивну тактику против својих политичких противника, нашли би се у раскораку с администрацијом предсједника Барака Обаме, која тражи толерисање политичких неистомишљеника.

Такви савезници би се такође могли удаљити од САД, уз увјерење да су блиске везе Мубарака са Вашингтоном главни разлог што је он толико непопуларан у Египту.

Коначно, свако слабљење или удаљавање савезника од САД значи пукотину у уједињеном фронту против Ал Каиде и Ирана који Американци желе да одрже на Блиском истоку.

"Демократска промјена у Египту је значајна али, у смислу реал-политике, тешко је замислити да би нова египатска влада наставила да слиједи традиционално блиске односе са Вашингтоном", оцијенио је Дејвид Шенкер, са вашингтонског Института за Блиски исток, који је и бивши званичник Пентагона.

Он сматра да је на реду поновно састављање америчке безбједносне архитектуре у региону.

Појава чак и умјерене владе у Каиру, у којој би био нобеловац Мохамед ел Барадеи, значајно би удаљила египатску спољну политику од Мубаракове непоколебљиво проамеричке линије.

Ел Барадеи је, док је био на челу Међународне агенције за атомску енергију, редовно пркосио америчкој спољној политици, а у новој влади би се вјероватно нашла и Муслиманска браћа, који су против мировног споразума са Израелом.

У најгорем случају, неки амерички стратези страхују да би уклањање Мубарака могло имати паралеле са Исламском револуцијом 1979. у Ирану. САД су ове године већ видјеле драматичне промјене код својих арапских савезника – у Либану је Хезболах срушио владу, док су Тунис, Алжир и Јемен, савезници у борби против Ал Каиде, искусили политичке немире.

У наредним мјесецима Јордан ће бити кључно поприште за оцјену промјена на Блиском истоку, слажу се амерички званичници.

Мишљења се разликују у погледу тога како Вашингтон треба на то да реагује.

Више бивших званичника сматра да Вашингтон треба да се отвореније сврста уз демонстранте у Египту и да подстакну Јордан, Јемен и друге савезнике да агресивније прихвате демократске реформе.

Ако то не учине, изложиће Американце оптужбама за двоструке страндарде и помоћи америчким противницима у региону.

Други, међутим, страхују да би пребрзе промјене донијеле још већу нестабилност, јер би могле омогућити екстремистичким групама, или Ирану, да искористе ситуацију у своју корист, пише "Вол Стрит Журнал".



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *