Душко Вукотић: Промјене, сад и одмах!

Учинити Српску праведнијом за четири предизборна мјесеца – немогуће је. Али, могуће је ствaрaти ситуације у којима ће се препознати они који су спремни да то чине. Говоримо, галамимо, урламо, ћутимо… Не палимо, не разбијамо и не рушимо. Да бисмо разговарали. И једва. Само смо разговарали са Игором Радојичићем као спикером свих парламентарних политичких странака […]

среда, мај 7, 2014 / 08:42

Учинити Српску праведнијом за четири предизборна мјесеца – немогуће је. Али, могуће је ствaрaти ситуације у којима ће се препознати они који су спремни да то чине.

Говоримо, галамимо, урламо, ћутимо…

Не палимо, не разбијамо и не рушимо. Да бисмо разговарали.

И једва. Само смо разговарали са Игором Радојичићем као спикером свих парламентарних политичких странака које чине власт и опозицију.

Разговарали смо о захтјевима у којима нико не тражи ништа за себе.

Тражимо заслужена права за обесправљене, понижене ветеране-демобилисане борце отаџбинског рата.
И ништа више, али ни мање од тога.

ПОЗИВ

Услиједио је позив Савеза за промјене. Одазвали смо се.
Уљудно смо се захвалили домаћинима на позиву. Оставили смо им своје захтјеве и без икаквог потписа отишли у своју базу.

Као свестраначки, нестраначки и надстраначки ешалон желимо бити и остати коректив сваке власти, ма шта други говорили о нама.

Треба да разговарамо да бисмо знали ко је стварно за промјене нашег статуса.

Да разговарамо о садржају наших захтјева. И то прије избора.

Опрез нас је научио да је свака власт до сада, ветеранима рата бацала само мрвице уз понављану причу да ће бити боље.

Е, то боље, од власти тражимо већ на следећој сједници Народне Скупштине Републике Српске.

Од опозиције тражимо да нас у томе подржи у Народној Скупштини како и доликује.

Или на улици којој се нико не радује. Али, улица је једина демократска алтернатива ароганцији, бахатости и игнорисању.

Друга рјешења су неконвенционала и њих нико паметан и не разматра.

У случају наставка игнорисања незадовољних од стране власти и отворене подршке опозиције могло би да се догоди да избори у октобру буду само формално проглашење праведније Републике Српске!

ЗАХТЈЕВИ

Шта је то основно што тражимо?

Седам марака за учешће у рату. Зашто седам марака?
Зато што са тим износом демобилисани борац-ветеран који не ради на мјесечном нивоу за максимално учешће у рату добија нешто мање од минималца.

Онај што је у мокрој иловачи са пушком провео десет мјесеци добиће пет пута мање. Али, и његову стрепњу од метка и допринос у стварању ове државе треба цијенити.

ОДАКЛЕ ПАРЕ?

Од оних који имају примања изнад републичког просјека. Од њих треба узети по 10% КМ од износа који прелази преко 815 КМ, што је просјечна плата за претходни мјесец.

Једноставно: сваку марку изнад просјека треба опорезовати са 10%. По тој рачуници испада да Мајкић, Пандуревић, Калабић, Кунић, Тадић, Шпирић, Радмановић… и наравно Славуј од редовних, паушалних и комисијских 6000,00 КМ треба да издвоје солидарни порез мало већи од 500 КМ. Опет им мјесечно остане 16 пута више него незапосленом борцу прве категорије.

Финансирање се не завршава овдје. Умањите само за 3% сваку ставку у републичком и општинским буџетима што ће само смањити основ за корупцију а не и квалитет живота грађана и ето пара. Још ако узмете од Каргановића и разних ловаца на борце-ветеране, лопова у власти, оних који су лопови а били у власти и лопова око и једних и других- имаћемо праведнију Републику Српску. Помоћемо вам и ми и то џаба.

Овим моделом се стимулише запошљавање бораца тако да запослене борце можете оставити у систему годишње надокнаде, али и они морају добити седам марака по мјесецу учешћа у рату, да нас не бисте поново дијелили.

Уплатите и докупите радни стаж оним демобилисаним борцима који уплатом стажа у двоструком трајању испуњавају услове за пензију. И то је услов за праведнију Српску јер нису они криви што су им радна мјеста одувана у пљачкашкој приватизацији.

Објавите Регистар бораца. Не водите фиктивна имена, партијску полицију и партијску војску него праву војску и полицајце борце отаџбинског рата, јер добро знамо да се огромна средства одливају управо на причи о „заштити личних података“.

Не брукајте српске борце причом о 243 000 бораца јер би са тим бројем и Беч био близу.

Са лажима ће нам и Београд бити далеко.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *