Душко Лончар: Пуном линијом о занесењаштву

Сутра је у Градском позоришту Јазавац у Бањој Луци заказана премијера мултимедијалне представе ”Пуна линија”, Студентског позоришта из Бање Луке, по тексту Александре Рајковић, а у режији Душка Лончара. Искористили смо ту прилику да кратко поразговарамо са режисером, о стварима позоришним. Повод је већ речен а додајмо и да је 27. март Свјетски дан театра. […]

субота, март 26, 2011 / 11:14

Сутра је у Градском позоришту Јазавац у Бањој Луци заказана премијера мултимедијалне представе ”Пуна линија”, Студентског позоришта из Бање Луке, по тексту Александре Рајковић, а у режији Душка Лончара.

Искористили смо ту прилику да кратко поразговарамо са режисером, о стварима позоришним. Повод је већ речен а додајмо и да је 27. март Свјетски дан театра.

Разговарао: Ж. Свитлица

”Пуна линија” није само обична представа:

-То је први мултимедијални пројекат у РС (радио, позориште и филм у једном омоту). У представи глуме студенти треће године Академије умјетности у Бањој Луци, из класе Жељка Митровића, Неда Шегрт, Белинда Божичковић, Рок Радиша и Владан Поповић. Оно што је битно је да је цијена улазнице 3 КМ, а сав приход од улазница биће дониран за лијечење Андрее Лисац, шеснаестогодишње дјевојке из Бање Луке, која је тешко болесна и хитно јој је потребна трансплатација срца у Бечу у Аустрији.

Душко Лончар је режисер у аматерском позоришту Даске у Лакташима. Које су предности и љепоте рада са глумцима аматерима у односу на професионалце?

Предности рада са аматерима су слобода да експериментишеш и да урадиш нешто ново, ниси оптерећен прављењем представа које ће се свидјети широкој маси које су најчешће шаблониране.

Наравно, аматерство је код нас погрдан израз а право значење је да је аматер, онај који је занесан, занесењак, тако да су то људи који воле бити на сцени и који нису приморани то да раде.

Ангажовани сте и на пројектима у другим позориштима. Да ли је судбина режисера да ради на више мјеста да би уопште могао да живи?

Редитељ најчешће путују од позоришта до позоришта и сами себи траже ангажмане, а најчешће се живи од љубави према овом послу ( смијех!)

Каква је ситуација у позоришној сцени Републике Српске из вашег угла и шта је главни проблем?

Позоришна сцена у РС је највише заснована на Дјечијем и Народном позоришту РС, који имају буџет и који раде озбиљније представе. Највећи проблем је страх да представа неће бити гледана.

Ситуација на Академији је све године све гора и сви проблеми иду преко леђа студената, нема нових идеја, ради се по програму старом више од 20 година. Наравно, нема улагања у младе таленте.

Шта човјека опредијели за бављење позоришном режијом. Када сте знали да ћете се бавити тим алхемичарски послом?

Вјечита жеља да се играм ме је увела у позориште и још увијек ме води. Сама чињеница да можете створити вш свијет и један аплауз, су задоољство које се не може описати!

Да ли су твоје амбиције ограничене рад на домаћим даскама или планираш режирати или школовати се другдје?

Ја сам већ сарађивао са људима из иностранства, надам се да ће се сарадња и наставити

Ко су за тебе најбољи домаћи глумци и режисери и у којој представи домаће производње си највише уживао?

Николина Јелисавац и Горан Јокић су људи који искрено воле позориште и који се у свакој улози труде да направе нешто ново и другачије, посвећени су свом послу и њихов таленат је неоспорив.

Горан Дамјанац је бањолучки редитељ који има невјероватну машту и осјећај за сцену што је потврдила и награда на Позоришним сусретима у Брчком!

”Радничка хроника” је представа коју волим – доноси нови позоришни израз.

Фронтал вас подсјећа на ”Пуну линију” још једном. Сутра у 20 часова; Јазавац.

Будимо хумани, а истовремено погледајмо ште је то уопште мултимедијална представа!

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *