Душан Басташић: Јасеновац и Доња Градина су једно

Делегација Удружења грађана “Јадовно 1941”, у којој су били предсједник Скупштине Удружења и бивши логораш Милан Басташић, предсједник Удружења Душан Басташић и члан и један од оснивача Удружења Петар Топаловић, присуствовала је данашњој комеморацији жртвама усташког логора Јасеновац и положила вијенац код Каменог цвијета. Предсједник Удружења Душан Басташић изјавио је Срни да ово удружење на […]

недеља, април 17, 2011 / 19:49

Делегација Удружења грађана “Јадовно 1941”, у којој су били предсједник Скупштине Удружења и бивши логораш Милан Басташић, предсједник Удружења Душан Басташић и члан и један од оснивача Удружења Петар Топаловић, присуствовала је данашњој комеморацији жртвама усташког логора Јасеновац и положила вијенац код Каменог цвијета.

Предсједник Удружења Душан Басташић изјавио је Срни да ово удружење на стратиште Јасеновац – Доња Градина гледа као на јединствено, без обзира што се из Републике Српске и Србије, нажалост, не долази организовано у овај дио највећег српског стратишта у Другом свјетском рата, што је, како каже, жалосна чињеница.

"Јасеновац и Градина треба да функционишу као јединствено стратиште, без обзира што између њих протиче Сава, и тако треба да буде за вјеке вјекова, јер је то трајна категорија, а то што Савом тренутно пролази државна граница је промјенљива категорија исто као што се краљевства, државе, уније рађају, трансформишу, нестају и стварају, тако се и границе помјерају лијево или десно. То не може бити разлог да се одричемо овог дијела јасеновачко-доњоградинског стратишта што својим недоласком и показујемо", истакао је Басташић.

Он сматра да не постоји ни један разлог да се бар један дан у години организује посјета јасеновачко-доњоградинском стратишту, запале свијеће и положе вијенци и са једне и са друге стране Саве.

"Својим не доласком само располућујемо јасеновачко стратиште што свакако не би смјели дозволити и о чему би требало размислити. Дужну пажњу придајемо само оним стратиштима која се налазе у оквирима РС и Србије, а свим оним скоро заборављеним стратиштима из НДХ као што су логори Јадовно, `Даница`, Ђаково, Јастребарско, сабирни логор Цапраг за свештеничке породице, логори на оствру Паг, Дивоселу… Многа од њих смо заборавили само зато због тога што се не налазе на нашој територији", упозорио је Басташић.

Гдје год била, наглашава Басташић, та стратишта су српска и не смију бити заборављена не само због дужног и одговорног односа према члановима породица настрадалих, већ треба и да послуже као наук у функцији превенције геноцида.

Он је нагласио да је за ово удружење данашњи дан посебан, јер је предсједник Скупштине Удружења и један од преживјелих логораша 80-годишњи Милан Басташић данас, први пут након 20 година, био у прилици да дође на стратиште.

Басташић је објасио да је против предсједника Скупштине Удружења и његовог оца прије 20 година подигнута неправедна оптужница, због чега му је било онемогућено не само да долази на стратиште, гдје је као дјечак преживио најгоре дане у животу, већ и кући која се налази на подручју садашње Хрватске, на коме је породица Басташић, према писаним траговима, живјела од прве половине 16. вијека.

"Након што је та неправдена оптужница повучена, за њега и за нас данас се десио велики тренутак да он буде овдје са нама у Јасеновцу. Тај његов долазак поклапа се управо са пресудом Хашког трибунала од прије два дана, којом је пресуђен, односно верификован злочин, као што сви ми потомци жртава и прогнаници из Хрватске знамо. Том пресудом осуђен је покрет и његови први људи који су управо и подигли оптужницу против предсједника Скупштине нашег Удружења", нагласио је Басташић.

Коментаришући изјаву премијера Хрватске Јадранке Косор на данашњој комеморацији којом је поистовјетила концентрациони логор у Јасеновцу са Вуковаром и Србереницом, Басташић је рекао да се и данас могло чути да је такозвани "домовински рат", како га они зову, праведан наставак антифашистичке борбе.

"Видјели смо да неки људи томе и аплаудирају и заиста као да мисле да је то истина. Међутим сама пресуда од прије два дана их демантује и говори да то није био никакав наставак антифашистичке борбе, већ наставак борбе оних снага које је управо антифашистички покрет 1945. године поразио", истакао је Басташић.

Нажалост, каже он, чињеница јесте да стотину пута поновљена лаж постаје истина, тако да и дио честитог хрватског народ почиње вјеровати у оно што му се 16 година говорило.

"И тог разлога суочавање са истином је било и биће болно, али ће на крају бити благотворно за сам хрватски народ и хрватску јавност, јер само истина може водити ономе што зовемо помирење и добросусједски однос", закључио је Басташић у изјави Срни.

НДХ је проглашена 10. априла 1941. године под покровитељством нацистичке Њемачке и фашистичке Италије и обухватала је Хрватску, БиХ и област Срем са 6,3 милиона становника, од тога више од трећине Срба. Један од видова организованог злочина тадашње хрватске државе били су логори, од којих је највећи био Јасеновац, који је формиран у љето 1941. године.

Јасеновац је био логор смрти у којем су убијани мушкарци, жене и дјеца због своје вјерске, националне или идеолошке припадности. У његовом саставу су били логори у Брочицама, Крапју, Јасеновцу и Старој Градишки, док су у Доњој Градини, на обали Саве у БиХ, вршене масовне ликвидације.

Концентрациони логор осмислио је Вјекослав Макс Лубурић, који је био и његов први командант.

На дан пробоја, 22. априла 1945. године, у логору у Јасеновцу било је 1 073 логораша. Њих 600 је кренуло у пробој, а до слободе их је дошао само 91. Преостали логораши, који због немоћи и болести нису учествовали у пробоју, убијени су или спаљени заједно са логорским објектима.

Истог дана, почео је и пробој заточеника Кожаре, дијела логора у самом Јасеновцу. Од 167 заточеника њих 11 преживјело је пробој.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома закључила је 2009. године да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и око 80 000 Рома.

Са друге стране, према званичним подацима Хрватске, у Јасеновцу је страдало између 83 000 и 100 000 људи, највећим дијелом Срба, а до сада је поименично пописано више од 80 000 логораша.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *