Дуговања привреди Српске као два буџета

Ненаплаћена краткорочна потраживања привреде РС закључно с крајем прошле године износила су око 4,3 милијарде КМ, што значи да су за више од два пута већа од буџета РС, који износи непуне двије милијарде КМ. Према подацима Привредне коморе РС, направљеним на основу података биланса стања и успјеха домаћих предузећа, озваничено је да су краткорочна […]

уторак, април 30, 2013 / 08:52

Ненаплаћена краткорочна потраживања привреде РС закључно с крајем прошле године износила су око 4,3 милијарде КМ, што значи да су за више од два пута већа од буџета РС, који износи непуне двије милијарде КМ.

Према подацима Привредне коморе РС, направљеним на основу података биланса стања и успјеха домаћих предузећа, озваничено је да су краткорочна потраживања предузећа у прошлој години за 14 одсто већа у односу на 2011.

Највећа ставка у структури краткорочних потраживања односи се на дугове купаца у земљи, који су на крају минуле године износили око 2,6 милијарди КМ, што је за 9,8 одсто више у односу на 2011. годину.

Укупна потраживања од купаца из иностранства износила су 452,85 милиона КМ, што је повећање за 19,6 одсто, објавили су из Привредне коморе РС.

Потраживања од повезаних лица износе 807 милиона КМ, што је више за 21,7 одсто у односу на 2011. годину, док су потраживања из такозваних специјалних послова износила 118,9 милиона КМ уз повећање за 16,55 одсто у односу на годину прије.

Неликвидност свеприсутна

Предраг Згоњанин, предсједник Уније удружења послодаваца РС, оцијенио је да је сума краткорочних дуговања од преко четири милијарде марака алармантна и указује на огромну неликвидност која влада у домаћој привреди.

"Само ставка износа унутрашњих потраживања јасно говори да ћемо доћи у ситуацију немогућности извршења плаћања због тога што обртни капитал не постоји. Фирме све више почињу мијењати робу за робу, односно у 21. вијеку се баве средњовјековном трампом", указао је Згоњанин.

Он је истакао да је Унија удружења послодаваца одраније указивала да ће наступити општа неликвидност, јер ће "свако свакоме дуговати".

"Огроман проблем је и то што веома мали број фирми осигурава своја потраживања због чега касније у случају пропадања уговора с партнером не може да их наплати од осигуравајуће куће. Уз ово, код нас предузећа не практикују ни праксу банкарске гаранције, чије активирање код наплате посла гарантује сигурну наплативост", додао је Згоњанин.

Нагласио је да превише фирми у РС ради по систему узимања мјеница од предузећа с којима раде, које касније бивају ненаплативе.

Мјере економске политике остале на папиру

Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС, рекао је да су подаци завршних рачуна предузећа за прошлу годину обистињење негативних предвиђања привредне заједнице.

"Овако високе цифре показатељ су неликвидности и презадужености привреде. Са друге стране, привредни кредити су скупи, а предузећа до њих тешко долазе. Услови пословања су додатно усложњени огромним низом фискалних и парафискалних оптерећења", рекао је Благојевић.

Он је подсјетио на неке од мјера које су на приједлог пословне заједница РС уграђене у Економску политику РС за 2012. годину, али нису адекватно реализоване.

"То је, између осталог, било доношење новог закона о раду, правовремена додјела подстицаја, реформа јавне управе и укидање неких фискланих и парафискалних оптерећења. Ове мјере су могле допринијети бољим условима за привређивање и отворити опцију превазилажења негативних трендова", нагласио је Благојевић.

Он је истакао да ће Привредна комора РС и даље инсистирати на мјерама растрећења привреде и умањења степена њене неликвидности.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *