Драган Микеревић: Преко купуса до звијезда

До пред рат, Драган Микеревић, бивши премијер, данашњи посланик, био је земљорадник са скромним приходима. Политика и јавне функције које је обављао, помогле су да на рачуну данас званично има близу 1.000.000 КМ, те бројне некретнине у земљи и иностранству. "Он припада групи политичара која се врло брзо обогатила, за двије – три године", каже […]

субота, децембар 19, 2009 / 14:08

До пред рат, Драган Микеревић, бивши премијер, данашњи посланик, био је земљорадник са скромним приходима. Политика и јавне функције које је обављао, помогле су да на рачуну данас званично има близу 1.000.000 КМ, те бројне некретнине у земљи и иностранству.

"Он припада групи политичара која се врло брзо обогатила, за двије – три године", каже Момир Дејановић, директор Центра за хуману политику из Добоја и додаје: "Микеревић припада онима који су максимално користили власт да би се обогатили."
Микеревићева мајка Јована се присјећа да су приходи породице Микеревић били толико мали, да је она страховала да сину Драгану и кћерки Сњежани неће моћи осигурати ни средњошколско образовање. У то вријеме, отац Јово је као службеник у Управи прихода имао малу плату. Мајка је продавала млијеко и сир који је сама правила, а сви су се бавили земљорадњом.
Примаћу собу купио од купуса
"Ујутро пораниш у три сата па не видиш како ћеш садити", каже мајка Јована, видно поносна на синовљев успјех. Каже како су и факултет плаћали од прихода са земље. Она и супруг се и данас баве земљорадњом иако их је, прича, син Драган наговарао да престану јер су стари а он има довољно новца да их може финансирати.
Микеревић је осамдесетих десетак година живио у заједници са родитељима у породичној кући, заједно са супругом Војком и синовима Дејаном и Јовицом. Кућа је у Буковачким Чивчијама покрај Добоја, направљена у вријеме његових средњошколских дана. И даље им је пољопривреда била основни извор прихода. "Он је од купуса купио цијелу примаћу собу … он и снаха", присјећа се мајка. Након тога је, каже, захваљујући вези, почео да ради у Општини Добој. "Имали смо човјека туде који га је одмах запослио", каже Јованка Микеревић.
Трансферзала: Факултет – ПДП – Вијеће министара
Убрзо се сели у град, у стан на адреси Стевана Првовенчаног на којем се и данас налази његово име. Стан се, међутим, у земљишним књигама не води на њега. Пред рат, 1991. године Микеревић је постао власником пословног простора у улици Колубарска у Добоју површине 54,72 метра квадратна. Простор је коштао тадашњих 597.816 динара и још увијек је у Микеревићевом власништву.  У међувремену су услиједиле промјене. Како на професионалној страни, тако и по питању имовине.
До 1996. године Микеревић је магистрирао и докторирао на Економском факултету у Суботици. Три године касније је приступио Партији демократског прогреса с којом је 2002. године дошао на чело Вијећа министара БиХ.
Микеревић 1999. године, у размаку од два мјесеца, купује нови пословни простор и гаражу у Добоју, од фирме Добојинвест. Пословни простор површине 44 метра квадратна се налази на адреси Краља Александра и плаћен је у двије рате у укупном износу од 60.368 КМ. Гаража се налази на адреси Филипа Вишњића, површине је 18 метара квадратних и плаћена је 13.160 КМ.
Чији су кафићи у Добоју?
Становници Добоја кажу да Микеревић у овом граду има и два кафића, Папарацо и Гламур. Ипак, према подацима Одјељења за инспекцијске и послове комуналне полиције у овом граду, кафић Папарацо је регистрован на име Слободана Јевтића, а Гламур на име Бојана Митровића. У кратком телефонском разговору за ЦИН Митровић је рекао да је он прави власник кафића, те да не мора дати детаље о томе. С друге стране, конобари из кафића Гламур су рекли да су Микеревићи прави власници, али да се објекти воде на другим именима.
На службеној веб страници пројектног бироа Профил из Новог Београда, у референцама се наводи како је један од његових синова, Дејан, наручио идејно рјешење ентеријера у тим кафићима. У кратком телефонском разговору, Дејан је рекао да осим повремених посјета, нема ништа с кафићима. Његов брат, Јовица, запослен у Управи за индиректно опорезивање у Добоју, такођер је кратко рекао: "Нећу уопште да причам о томе."
Микеревић се 2002. године испред ПДП кандидовао за предсједника РС, пријавивши у имовинском картону Централној изборној комисији годишњу плату од 24.000 евра. Навео је годишњу плату супруге Војке од 5.000 евра, те годишњу накнаду за закуп пословног простора од 9.000 евра.
У истом имовинском картону пријавио је да посједује два хектара земљишта, вриједна 100.000 евра, стамбене просторе у РС и бившој Савезној Републици Југославији, вриједне 110.000 евра, пословни простор од 190 метара квадратних, вриједан 90.000 евра, 50.000 евра у фирми Драгарло, чији је власник, те 155.000 евра готовине у банци. За синове Дејана и Јовицу је навео да имају имовину, али не и приходе, но друге детаље није навео. Према подацима из тог картона, Микеревићи нису имали кредитних задужења.
Предсједник Владе РС
Микеревић је 17. јануара 2003. године изабран за предсједника Владе РС. Један од савјетника био му је партијски колега Остоја Сремац, који данас обавља дужност начелника одјељења за привреду у Броду.
Микеревићев син Јовица је од Сремца купио стан у Добоју површине 92 метра квадратна у улици Југ Богдана. Како се наводи у уговору, склопљеном 28. фебруара 2005. године, стан је плаћен у готовини у износу од 45.000 КМ.
Сремац каже да је то реална цијена, јер је стан био у рушевном стању: "Паркет није уопште био за употребу. Купатило уопште није било да се може ући у њега. Прозори су били потрули и тако даље. Стварно је био у лошем стању."
Према подацима Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Добој, стан је оптерећен хипотеком за кредит у износу од 300.000 КМ у корист Комерцијалне банке Бања Лука с роком отплате од двије године. На телефонски упит о хипотекарном кредиту у том износу и са тим роком отплате, у банци су рекли да таквог производа за физичке особе немају. На писмени упит о детаљима кредита за Јовицу Микеревића, Свјетлана Тркуља, задужена за односе са јавношћу у Комерцијалној банци, одговорила је да он "није корисник кредита у Комерцијалној банци и никада није био корисник кредита."
Микеревић млађи: Још живим с родитељима
Драган Микеревић и његова супруга Војка посједују стан од 103 метра квадратна у Бањој Луци, у улици Николе Пашића. И овај стан је оптерећен хипотеком за кредит у износу од 300.000 КМ подигнутом код Комерцијалне банке Бања Лука у априлу 2007. године. У изводу из књиге уложених уговора, није наведен рок отплате. Није јасно је ли ријеч о истом кредиту или о два са истим износом. Обратили смо се Банци са захтјевом за информације о року отплате, те износу рате кредита. Тркуља је одбила дати податке, уз образложење да је то пословна тајна.
Осим стана, Драган Микеревић у Бањој Луци има и пословни простор од 124 метра квадратна, на атрактивној локацији у улици Српска. У пословном простору се налази ресторан бар Ф Лаунџ. Од особља ресторана дознајемо да је власник ресторана Биљана Микеревић, супруга Јовице Микеревића. У истој згради стан има и Дејан Микеревић. Ријеч је о трособном стану површине 148 метара квадратних. Иначе, Дејан је виши асистент на Економском факултету у Бањој Луци, гдје је његов отац продекан за научно-истраживачки рад.  У телефонском разговору Дејан је рекао да он нема стан у Бањој Луци. "Још увијек живим с родитељима", казао је он.
Нови избори, нови имовински картон
Драган Микеревић је посланик у Народној скупштини РС. Кандидујући се на ту позицију у име ПДП 2006. године, Микеревић је у ЦИК предао нови имовински картон. У 2005. години Микеревић је, према подацима из имовинског картона, остварио 48.000 евра личних примања, 10.000 евра накнаде за ауторска права, те 51.000 евра прихода од имовине. Пријавио је земљиште, стамбене и пословни простор исте вриједности као и 2002. године. У међувремену је износ готовине у банци увећан три пута – на 480.000 евра.
Подаци из имовинског картона показују да је његова супруга Војка те године зарадила 24.000 КМ плате и хонорара. Вриједност њене половине некретнина у БиХ и бившој СРЈ износи 35.000 евра. Микеревићи ни овај пут нису имали кредитних задужења.
Према подацима Центара цивилних иницијатива, Микеревић, као професионални посланик у Народној скупштини РС, прима мјесечну плату од 3.500 КМ. Уз то, до 13. новембра 2009. године примао је 350 КМ као предсједавајући Одбора за ревизију. Донедавно је био члан Одбора за привреду и финансије, а још увијек је члан Законодавног одбора. Микеревић је редовни професор и продекан за научно истраживачки рад на Економском факултету у Бањој Луци и судски вјештак економске струке.
Микеревић је са 38,88 посто удјела појединачно, највећи дионичар фирме Финрар регистроване 1999. године у Бањој Луци за научно-истраживачку и издавачку дјелатност и интелектуалне услуге, консалтинг и менаџмент послове. У имовинском картону из 2006. године, Микеревић наводи да има 10.000 евра у хартијама од вриједности и удјелима у другим фирмама.
Финрар су основали Савез рачуновођа и ревизора РС и 10 физичких особа. У 2003. години ова фирма је исплатила 235.000 КМ, а већ идуће године 298.646 КМ дивиденде. Осим тога Финрар је власник и кућа и зграда укупне површине од 593 метара квадратна, те парцеле површине 1.914 метара квадратних у Бањој Луци.
Пустите ме на миру, зваћу обезбјеђење
Микеревић је предсједник Управног одбора Савеза рачуновођа и ревизора РС. Иако је регистриран као непрофитна, невладина организација, подаци показују да Савез годишње остварује приходе у милионским износима. Драган и Дејан Микеревић су предавачи у едукативним програмима Савеза.
Дејан Микеревић има 50 посто удјела у фирми за ревизију, рачуноводствени и финанцијски консалтинг у Брчком АЦД Ревизија.
Драган Микеревић је одбио разговарати о својој имовини. Питања на ту тему назвао је провокацијама на које не насједа.  "Пустите ме. Оставите ме на миру. Немате право да ме узнемиравате." одговорио је Микеревић на поновљена питања о поријеклу имовине. На крају је запријетио позивањем осигурања Народне скупштине РС у којој се сусрет с новинарима догодио.

Извор: Центар за истраживачко новинарство



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *