Додик, Куста и Италијани о опери: Неко улаже паре, неко знање

У присуству предсједника Републике Српске, Милорада Додика, режисер Емир Кустурица данас је у Бањалуци са директором позоришта “Ла Фениће – Вердијана”, из Венеције, Кристијаном Кјаротом, потписао Писмо намјере за копродукцију опере “На Дрини ћуприја”. Ова опера у режији Кустурице биће премијерно приказана 28. јуна 2014. године у позоришту “Лукиано Висконти”, у Андрићграду. Редитељ, Емир Кустурица, […]

уторак, март 26, 2013 / 20:43

У присуству предсједника Републике Српске, Милорада Додика, режисер Емир Кустурица данас је у Бањалуци са директором позоришта “Ла Фениће – Вердијана”, из Венеције, Кристијаном Кјаротом, потписао Писмо намјере за копродукцију опере “На Дрини ћуприја”.

Ова опера у режији Кустурице биће премијерно приказана 28. јуна 2014. године у позоришту “Лукиано Висконти”, у Андрићграду. Редитељ, Емир Кустурица, сматра да ће пројекат опере “На Дрини ћуприја” бити главни ударац културног препорода Српске. Кустурица ће написати и либрето.

Опера ће бити финансирана обострано, а Кустурица ће, каже, уложити своје знање и труд. Сценографија, филхармонија и хор позориште из Венеције, а пјевачи ће бити домаћи и из Венеције.

Руководиоци италијанског позоришта истакли су да им је жеља да припреме оперу коју ће моћи да представе у многим позориштима широм Европе.

„Веома смо срећни што можемо да сарађујемо на пројекту који ће да води Кустурица. Драго нам је што можемо да најавимо да ћемо да радимо на томе да својој публици понудимо нову врсту дешавања у нашем позоришту. Сигуран сам да ћемо, заједно са Кустурицом, понудити људима који воле музику посебан догађај“, рекао је директор венецијанског позоришта.

Снимање филма “Љубав и рат”, у којем ће поред Кустурице глумити Моника Белучи и Слобода Мићаловић, трајати од 20. јула до 30. октобра, а продуцент ће бити из Мексика.



0 КОМЕНТАРА

  1. Poslije viševjekovnog ropstva pod Turcima nešto nam i osta, ali poslije ove dvojice , i njihovog harača i danka u krvi , ne vjerujem da će ostati ni tragovi našeg postojanja.

    E, moj Andriću, kako li ti je kada tvojim imenom nazvaše grad izgradjen na haraču i teškom robovanju naroda kojega si volio od strane emirage i dodoage?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *