Додик код Путина: Биће свега, само да се договоре модалитети

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је у Санкт Петербургу с предсједником Русије Владимиром Путином о помоћи за поплавама угрожена подручја у Републици Српској. Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је руски предсједник Владимир Путин обећао да ће Русија наставити да помаже Српску да би што прије санирала штету од поплава. Додик је […]

петак, мај 23, 2014 / 20:47

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је у Санкт Петербургу с предсједником Русије Владимиром Путином о помоћи за поплавама угрожена подручја у Републици Српској.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је руски предсједник Владимир Путин обећао да ће Русија наставити да помаже Српску да би што прије санирала штету од поплава. Додик је рекао да је на састанку са Путином у Санкт Петербургу, коме је присуствовао и министар иностраних послова Руске Федерације Сергеј Лавров, било ријечи о свим сегментима сарадње Русије и Српске, који су се односили на низ политичких и економских, па и социјалних питања.

"Разговарали смо и о томе како учинити бољим систем одбране од елементарних непогода. Постигли смо договор на највишем нивоу да за Републику Српску набавимо два велика хеликоптера, која могу да служе у оваквим условима и да могу да помогну у евентуалним пожарима, у превозу робе и путника", истакао је Додик.Он је рекао да ће то питање бити рјешавано у наредним седмицама и мјесецима.

"Предсједник Путин је подржао могућност да се нађе што је могуће коректнији услови за Републику Српску за такав аранжман", нагласио је Додик.

Он је додао да је евидентно да у ванредним ситуацијама најбоље помажу хеликоптери руске производње, који су у Републику Српску дошли из Хрватске и Словеније.

Путин је изразио саучешће за страдале током поплава у Републици Српској и жаљење због штете коју је Српска претрпјела.

"Предсједник Путин рекао је да је помоћ коју је Руска Федерација доставила није крај и да ће они наставити да подржавају и помажу народу Српске да би се што прије санирала штета од поплава, које су заиста направиле велике губитке", изјавио је Додик, који се са Путином састао данас у оквиру Економског форума у Санкт Петербургу.

РУСКА ПОДРШКА БУЏЕТУ И ИНСТИТУЦИЈАМА СРПСКЕ

Додик је истакао да је руски предсједник исказао одлучност да подржи налажење нових, бржих модалитета за подршку буџету и институцијама Српске."Затражио сам помоћ у вези са могућношћу изградње неких индустријских капацитета у Републици Српској да би се ојачала наша позиција у погледу запошљавања људи", рекао је Додик у телефонској изјави Срни из Санкт Петербурга.

Он истиче да је у оквиру ове теме било ријеши о финансијској подршци буџету и институцијама Републике Српске, а за шта постоји застој на нивоу БиХ.

"Руски предсједник је одлучан да подржи налажење неких нових, бржих модалитета за кретање ка тим рјешењима", рекао је Додик.

Предсједник Српске нагласио је да ће, у сваком случају, бити настављени разговори са Сбер банком и ВТБ банком о кредиту.

"Са ВТБ банком смо у завршници разговора о кредиту од 70 милиона евра и вјерујем да ће он веома брзо стићи. Додатно разговорамо о новом кредиту до 300 милиона, а наравно и са Сбер банком отприлике на том износу", рекао је Додик.

Он је нагласио да је новац сада више потребан, јер се мора направити цјеловит план санације штете начињене поплавама, а уз то треба одржати све функције у Републици Српској да не би дошло до смањења плата и пензија.

"Разговарали смо о томе да се нађе један коректан модалитет који може бити одржив и прихватљив и за нашу страну и да буде растерећујући и да покушамо препаковати неке наше позиције и оптерећења која имамо", рекао је Додик.

Предсједник Српске каже да је на састанку било ријечи о досадашњој сарадњи која се односи на присуство неколико руских компанија и банака у Републици Српској и потреби да се пројекти одрже, подрже, рашире и ојачају.

"Предсједник Русије је упознат са активностима у вези за `Зарубежњефтом` и Рафинеријом нафте. Упркос чињеници да тамо има много проблема, предсједник Руске Федерације дао је подршку реализацији пројекта нафтне индустрије у Републици Српској и пројекту `Јужни ток`", рекао је Додик.

Када је ријеч о "Јужном току", предсједник Српске је навео да је потврђено да ће се, без обзира на процедуралне поблеме који постоје са институцијама на нивоу БиХ, а прије свега са Федерацијом БиХ, трагати за новим модалитетима успостављања формалних уговора између Руске Федерације и Републике Српске, уз подршку парламента БиХ, како је то предвиђено Уставом БиХ.

"Мислимо да на тај начин можемо да ријешимо у потпуности проблем нашег формалног учешћа у пројекту `Јужни ток`. Важно је да Руска Федерација неће одустати због процедуралних проблема, већ даје снажну подршку том пројекту", нагласио је Додик.
Предсједник Српске истакао је да је током сусрета било ријечи и о пројектима у вези са присуством Сбер банке на овим просторима, те о пројектима истраживања нафте и гаса.
"Веома сам задовољан што сам овдје наишао на потпуно разумијевање и што је порука предсједника Путина Републици Српској и српском народу у овом тешком времену да издржимо. Руска Федерација и руски народ у цјелости подржава наше напоре на опоравку привреде и санацији штете и нашу политичку позицију у погледу поштовања Дејтонског мировног споразума", рекао је Додик.

ЛАВРОВ: НЕМА ПОДРШКЕ ИЗМЈЕНАМА ДЕЈТОНА НА ШТЕТУ СРБА

Русија неће подржати било какве покушаје измјене Дејтонског споразума на штету српског народа, поручио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.Он је нагласио да ће Русија, као стални члан Савјета безбједности УН, "радити да све буде у складу са дејтонским договором".

Лавров је рекао да Русија има досљедну политику и да наставља сарадњу са Републиком Српском, која је кључни руски партнер у БиХ.
Министар спољних послова Сергеј Лавров присуствовао је данас у Санкт Петербургу сусрету предсједника Русије Владимира Путина и предсједника Републике Српске Милорада Додика.



0 КОМЕНТАРА

  1. Слике има, а тона нема! Дај немојте нас засмијавати, какав је то састанак био да један Путин разговара о два хеликоптера? Ово да је извјештај потписао Симо Ороз, па да прихватимо као агитпроп научен још из комунистичких времена Мике Шпиљка!

  2. Opet krediti! Samo krediti!
    NABAVKA helikoptera!
    Da si ti imao mjere u pljački ovoga naroda, i tvoji razbojnici, ne bi hodao kao prosjak da moliš konzervu da baciš poplavljenima kao keru.
    I to ne moliš zbog gladnih, njih mrziš, da nije tolika mržnja u pitanju ne bismo bili ovdje gdje jesmo, nego da spasišš svoje dupe, bojiš se bandera.

    Tvoja oluja je bila idealna podloga , priprema za potop.

    Sada narod umire od gladi a veliko je pitanje kako će proći sa boleštinama poslije ove kataklizme za koju si isključivo odgovoran ti. Samo ti.
    U svojoj pohlepi nisi imao granica.

    Preseli svoj kabinet u Doboj, za početak.

  3. Још једном се заорило Републиком Српском. Громогласно. Из свег гласа. Сагласно величини доносиоца вијести.

    Тако је увијек када нам се наш Предсједник врати са још једне „успјешне иностране посјете“. Када нам доведе новог колонизатора, новог иностраног инвеститора који ће нас „усрећити“ новом инвестицијом. Успјех, полет, богатство. Европска перспектива. Брига за народ.

    Овај пут је ријеч о храни што би требало да нас чини посебно сретним.

    Наши сиромашни ситни пољопривредници, углавном стари и изнемогли, треба да буду силно захвални и поносни на свог Предсједника који ће им омогућити да њихова храна стигне на трпезе наших богатих и пробирљивих господара на Западу. Сваким залогај којег прогатују треба да их учини бескрајно сретним и да неизоставно, са захвалности погледају у правцу Предсједника, који им је то омогућио. Само да пазе да им који залогај не промакне.

    А цијена, то није важно. Што она буде мања, а зарада Италијана већа и наше задовољство треба да буде веће. То је наш европски пут, наше укључивање у Европу, захваљујући нашем Предсједнику. Да доприносимо њиховом богатству, а свом сиромаштву. Тако жели наш Предсједник, чија се мора поштовати. Све док будемо трајали док нас не истријеби.

    Зна народ и памти. Увијек када се са стране власти орило и заорило у народу се ледило. Умјесто пјесме слушао је и осјећао јеку. И што је говор власти био громогласнији народ се све више стискао, скупљао, грчио, осјећао ударце. Видио је ново зло које надолази.

    Зна народ и памти, али не може. Поклопила га силна зла власт и не зна, не може да је се ослободи. Издаје, преваре, пријетње, уцјене. Не може да вјерује. Да га је напала домаћа власт од које не зна како да се одбрани.

    Страног непријатеља је лако открити и препознати. Лако је супротставити му се. Проблем је када домаћи постане странац. Када домаћа власт почне да испуњава стране и наравно своје, а на супрот интересима народа. У дубоком мутљагу појачаног патриотизма и бриге за народ доста је тешко препознати лице издајника. Народ мора много да претрпи да би се на крају све разбистрило и све показало. Да ли се то вријеме приближава?

    Занос колонијализма

    Онај ко је опредијељен да прави зло, непрекидно се усавршава у злу. Зло мора да буде све веће и окрутније. Овог пута се то односи на потписивање Меморандума о сарадњи (18.04.2014. године) између Владе Републике Српске и италијанске компаније „ЦГЕ инжењеринг СЛП“ о изградњи Агро-прехрамбеног центра у Бања Луци. То је резултат посјете нашег Предсједника италијанској провинцији Ломбардија средином марта 2014. године. „Овај центар би требало да буде снажна подршка домаћим произвођачима који би своје производе могли да пласирају на захтјевно европско тржиште“ рекла је Маида Ибришагић-Хрстић, након потписивања Меморандума.

    Министар у Министарству индустрије и рударства Жељко Ковачевић, видно узбуђен и одушевљен разговором са италијанском делегацијом, позива Италијане да пронађе свој интерес у Српској, а министарство ће им за то обезбиједити најбоље сараднике.

    Иако сарадња још није ни отпочела министар је изјавио да је веома задовољан сарадњом. Занос колонијализма је потпун.

    Политичка самовоља
    Уставна је обавеза Владе да остварује најбољe инвестиционе изборе, да за народ остварује највећу корист и брани га од сваке штете. Начин да се то оствари је израда студија економске и друштвене оправданости за сваку значајнију инвестицију. Посебно инострану. Правити стручну подлогу за политичку одлуку.

    Код нас није тако. Довољно је да велики, онај највећи тако одлучи, договори и нико ни ријечи. Аплаузи, одобравање, беспоговорно послушност. Не питајући за резултат, за последице. Нема јунака за успињање. Бар оних у кругу власти. А оних других изван тог круга, они нису важни. Њихова не допире далеко и не може се ништа промијенити. Чак и онда када је штета видљива на први поглед, што је и овдје случај. Нема израда Студија јер нема одговорности за штету која се прави народу. Или се надају да одговорности неће бити.

    Дух издаје

    Од свих издаја економска је најгора. Дјелује подмукло и на дуги рок, а односи највећи број жртава. Углавном путем повећаног умирања због сиромаштва. Оно што је најгоре издајника је веома тешко препознати. Углавном се показује као неуспјешна власт која није у стању да запошљава и богати народ. Све заврши тако да народ пропао, а нико није крив.

    Посебно су тешке колонијалне издаје. То је случај када Влада својим дјеловањем успоставља колонијални привредни систем. Доводи стране инвеститоре којима распродаје природна богатства, изнајмљује јефтину домаћу радну снагу у њиховим погонима или им обезбјеђује јефтину куповину домаћих сировина чиме купци сировина становништво излажу беспоштедној експлоатацији. Разочарани у домаћу власт гласачи све мање излазе на изборе што доприноси њеном учвршћивању. Довољан је број зависних који је продужено одржава на власти. Што је зло веће, власт је чвршћа и постојанија. Пут у колонијално ропство је широм отворен. Пропадање се убрзава.

    Ни један народ није доспио у колонијално ропство, а да га у том правцу није одвела домаћа власт. Ми смо превалили већ значајан дио тог пута. Дуг корак у том правцу је и овај Меморандум.

    Онда када власт скрене у криминал и издају и почне да се плаши народа, претвара се у најокрутнијег колонизатора властитог народа. спремна на његово потпуно уништење. Само да би се спасила од одговорности и задржала одузето.

    Извоз сировина – економска суштина колоијализма

    „Свим црнцима ће бити забрањено да ткају и лан

    и вуну, да преду и дрндају вуну и да производе било

    шта од гвожђа, осим да га лију. Такође ће им бити забрањено

    да производе шешире, чарапе и кожу било које врсте. Ако оснују

    сопствену индустријску производњу, а влада касније буде имала

    потребу да заустави њихов напредак не можемо очекивати

    да ће то бити тако лако као данас.“
    Joshua Gee, Trade and Navigation of

    Great Britain Considered, London 1729.

    Цитат је типичан за вишевјековну економску политику развијених. Дјелује веома упечатљиво, прије свега због своје искрености. Толико се отворено признаје да је циљ политике да се колоније задрже искључиво као произвођачи сировина. Колонијама је традиционално налагано да не граде индустрију него да се само баве производњом сировина.

    Тадашњи економисти су давали савјете о томе шта треба урадити ако колоније почну да схватају повезаност између забране да се баве индустријом и сопственог сиромаштва. Рјешење је било збунити их, тако што ће им бити дато да извозе пољопривредне производе.

    „Због тога што ће људи у колонијама, ако их примами слободно

    тржиште за све њихове производе у цијелојЕвропи, учинити све што могу да би произвели сировине којима ће задовољити велику потражњу коју слободна трговина може да им обезбиједи. Мисли ће им потпуно отићи од идеје да се индустријализују, што је једина тачка по којој се наши интереси разликују од интереса колонија.“

    Mathew Decker, An Essay on the Causes of the

    Decline of the Foreign Trade.

    Dublin 1744.1

    Подударност са данашњом ситуацијом, гдје је и потписивање овог Меморандума, је застрашујуће јасна. Навођењем на извоз хране, овдје посредством Агро-прехрамбеног центра италијанске компаније, треба да заборавимо, да нас одврате од помисли изградње властите прехрамбене индустрије. А зна се, ни једна земља се није обогатила од производње хране уколико није имала и властиту прехрамбену индустрију. На против. Са растом броја пољопривредника расте сиромаштво. Застрашујући је притисак издаје и духа колонијализма којег подносимо.

    Ко је вјеровао, ко је могао да повјерује да ћемо оволико бити нападнути од домаће власти. До њене спремности да нас потпуно уништи. Да нас гурне у паклену колонијалну провалију.

    „Нису црнци сиромашни што су црнци него зато што су црнци корумпирани.“ (Е. Реинерт). Зато што имају своје корумпиране владе. Имамо све изгледе да и ми постанемо црнци Европе.

    Деиндустријализација – геноцид домаће власти

    Забрана и онемогућавање бављења индустријом је сама суштина дуге историје колонијализма. Колонијализам се управо и одржавао на тој забрани. Отпочињање са индустријом уједно је савлађивање колонијализма. Углавном се то догађало након народних ослободилачких устанака и свргавања домаће издајничке, колонијалне власти. Индустрија је живот, а без индустрије је смрт.

    Када су савезници одлучили да униште један народ (Нијемце) онда се та одлука односила на одузимање могућности том народу да се бави индустријом. Након осамнаест мјесеци провођења тог пројекта народ је био на кољенима, пред смакнућем. „Илузија је да се Нова Њемачка може свести на „пољопривредну државу“, а да не истријебимо 25 милиона људи“ написао је у свом извјештају Херберт Хувер2. Тада се одустало од пројекта економског геноцида путем деиндустријализације. Покренут је пројекат индустријализације на основи Маршаловог плана, као начина спашавања њемачког народа. Странац није имао срца да уништи један народ и одустао је.

    Код нас је другачије. Над нама економски геноцид проводи домаћа власт која изгледа нема срца.

    Приватизација 1998 је поступак потпуног уништења наше индустрије. Веома успјешно. Оно што данас имамо је углавном занатство, а не индустрија, занемарљива у својој величини. Од посебног је значаја други корак – истрајавање у уништавању индустрије путем приватизације. Странцима је била довољна само пријетња да ће народ без индустрије нестати и они су након осамнаест мјесеци престали са пројектом. Наша власт је бездушнија и упорнија у истрајавању са пројектом већ преко петнаест година. Вјероватно до нашег потпуног истребљења.

    Посебна тешкоћа је у здруженом дјеловању са прекомјерним задуживањем. Трошење туђег чини пропадање безболнијим. Безболније да би било дубље. Власт неће да погледа на економску пустош коју је иза себе оставила. Она граби даље. Након што нам је уништила индустрију власт сада чини све да нас спријечи у њеној изградњи. Странцима распродаје наша природна богатства без којих нема ни помисли о могућностима развоја индустрије.

    Доводи нам странце којима ми изградимо фабрику и уступимо јефтину радну снагу. Ми финансирамо наш колонијализам (предузеће Никола Тесла у Херцеговини и слично). Сада је власт одлучила да нам зада завршни ударац. Да нас онемогући да изградимо властиту прехрамбену индустрију. Доводи нам Италијане који ће градити Агро-прехрамбени центар у Бања Луци. Они, Италијани ће градити своју прехрамбену индустрију код нас, а ми ћемо им испоручивати сировине. Да народ остане без индустрије. Истрајавање у геноциду је потпуно.

    Наш велики проблем је што тешко препознајемо домаћег издајника. Чак своје највеће издајнике бирамо за своје највише предводнике, своје вође. И онда се питамо зашто нам је овако. Да смо препознали да је 18.01.1998. године ујутро око 4:30 часова у Бијељини учињена једна од највећих издаја и да смо казнили починиоца данас би ствари сасвим другачије изгледале. Не би било оволико уништене привреде, оволике незапослености, масовних умирања због сиромаштва, оволике задужености и безнађа3.

    Да ли ћемо препознати величину издаје садржану у довођењу странца да нам гради страну прехрамбену индустрију и тиме нас онемогући да градимо властиту. Влада пружа странцу подршку за изградњу његове прехрамбене индустрије умјесто да ту подршку пружи домаћим пољопривредницима. Да постанемо сировински прирепак страном колонизатору у властитој земљи.

    Влада не зна шта ће са пољопривредом

    Оно што би друге владе чинило толико сретним нашу чини потпуно збуњеном, несретном. Не зна шта ће са нашим раскошним природним богатствима, толиким радом створеним богатствима и посебно овим вриједним и честитим народом, који толико жели да ради. Несрећна је јер сви виде њену потпуну немоћ, али и њену издају. Виде да се Влада окренула својим, а не народним интересима.

    Влада не зна шта ће са нашим радом створеним богатствима, посебно његовим највреднијим дијелом, нашим индустријским предузећима, па их немилице уништава. Не зна шта ће са нашим природним богатствима па их распродаје странцима. Не зна шта ће са народом па га држи незапосленим растјерујући га на све четири стране свијете, излаже га повећаном умирању због сиромаштва. Не зна шта ће са нашом пољопривредом и пољопривредницима па је одлучила да их преда странцима у руке. Да они „развијају“ нашу пољопривреду.

    У својој пољопривредној политици Влада је окренула леђа ситном посједу, гдје је 80 % пољопривредних површина и око 50 % укупног становништва. Њу занима само крупан посјед и њему поклања сву пажњу. Крупном посједу се додјељују подстицаји. Појединцима се издају наша ранија „пољопривредна добра“ под концесију, гдје је концесија знатно мања од субвенција и природно да нема пољопривредне производње. У пољопривреди се великим дијелом живи од субвенција, а не од производње.

    Резултат је поразан. Што је више субвенција мање је производње. То је дубока системска провалија у којој се налази наша пољопривреда коју је Влада створила и сада не зна како да је савлада. На другој страни само око половице потреба у храни задовољавамо властитом производњом. Наше градско становништво углавном једе увозну храну. Оволику зависност од увоза хране ријетко би која влада себи допустила. Посебно када се имају у виду овакве могућности за пољопривредну производњу.
    Распродаја пољопривредника

    Ми немамо владу производње. Наша влада је влада дугова, дефицита, губитака, распродаја. Одвођења у колонијално ропство. Колонијализам је најефикаснији када се одвија на блиском одстајању. Посебно када ужива подршку власти. Резултат је тада изузетан. Вријеме потчињавања је тада веома кратко без могућности отпора. Сатирање је потпуно. Све се то управо односи на овај Меморандум.

    Након што је распродала патриоте4, велики дио наших природних и радом створених богатстава, довела нас у неподношљиво сиромаштво Влада се одлучила на распродају оног последњег али и највреднијег. Доводи нам странце да граде прехрамбену индустрију и тако да распрода наше пољопривреднике и њихово земљиште. Метод је промишљен и дјелотворан.

    Ефикасност је у подмуклости. Дјелује на дуги рок користећи се методом „меког спуштања“. У почетку нешто више цијене откупа пољопривредних производа, уредно плаћање, помоћи, савјети. Постепено, релативно учешће пољопривредника у крајњој вриједности свог производа се смањује. Свеједно да ли странац те производе непосредно извозио или их овдје прерађивао у готове индустријске производе. Непрекидан раст цијена пољопривредних и прехрамбених производа сливаће се у џеп странца. Домаћи пољопривредни произвођачи, у улози испоручиоца сировине, у свом колонијалном положају, мора да се задовоље цијеном која им се понуди. Нема прилике за избор. И што вријеме више одмиче, а пропадање у колонијално ропство веће, избора је све мање.

    Ниске цијене пољопривредних производа одређиваће ниску цијену земље. Странац откупљивач и власник прехрамбене индустрије то ће веома успјешно да користи. Откупљиваће земљу од наших пољопривредника, посебно од оних старијих који представљају огромну већину. Модели откупа могу да буду веома различити, од готовинске исплате до плаћања неког старачког дома и слично.

    На тај начин ће ширити своје властито пољопривредно имање што је коначан циљ којем природно тежи. Откуп производа је само пролазна станица до овог последњег циља, до запосиједања земље. Тако ћемо изгубити своје пољопривредно земљиште, своју земљу. Ризиковаћемо оно што до сада ни један народ није себи учинио. Да продамо земљу странцу, а онда да будемо зависни од хране коју он производи. Да будемо његови најамници у властитој земљи.

    То је коначна порука и пуно значење потписивања Меморандума о сарадњи са италијанском фирмом, дана 18.04.2014. године.

    У својој потпуној неспособности да развија властиту пољопривреду Влада може да одахне. Предала је пољопривреду у руке странаца. Нека странци откупљују и прерађују наше пољопривредне производе, а ми ћемо сиромашни и незапослени куповати њихову скупу храну. Вјероватно генетски модификовану да се изопачимо као људска бића и да нас истријебе што прије.

  4. Tesla, pusti ti živca Račića, odlično pišeš samo tako nastavi. Jedan savjet uredniku: Tesla bi ti bio pravi kolumnista.-
    Sad o temi:
    Ne slažem se potpuno sa ocjenom i veličinom domaćih političara koju si im namijenio ovim tekstom. Naime, mislim da su oni ono što si negdje naveo „kolonijalni“ političari, a ta kvalifikacija ih naprosto omeđuje u ulozi i dometu koji uopšte mogu napraviti. Kao posljedica toga je da svi, ali apsolutno svi još od raspada Juge, čim se domognu mandata odmah izračunaju koliko će biti i koliko mogu da zagrabe kroz privatizacije, tendere, zapošljavanja i sve ono gdje je to moguće. I savršeno ih boli kurac za onima koji su im dali povjerenje. Jer znaju koga ne smiju izdati, a to je strani poslodavac. Ali to je druga tema, sad sam se samo javio da ti dam podršku.
    Još jednom, čestitke na tekstu.

  5. Прешједник је са својом свитом последњих десетак година толико изварао, покрао, излагао, понизио, завадио, подијелио властити народ и републику, да је код истог изгубио све адуте.

    Чак и безлични и полтронски бирократски сој и слој људи који је увијек уз власт па макар и потоп био, врти главом.

    Остала му је још само једна грана-навлакуша за коју се ухватио,а то је русофилство.

    Прво православно грло на Балкану, у лику човека који каже (док се православље крвљу бранило) да само коњи ратују, за то време тргује и шверцује, енормно се богати, удружује се чак са непријатељем и са најцрњим ђаволом само да се докопа власти.
    Када то успијева,енормно сиромаши и задужује народ, ствара своју олигархију, и идеологију по принципу народ и Република то сам ЈА, све остало је фукара….СРАМОТА!

    Нека му неко понуди нешто више, сутра би окренуо плочу и од Русије.
    Знају то Руси веома добро, и са ким имају посла!

Оставите одговор на dragoslav,.,.račić Одустани од одговора