Додик и остали

Сем нови вал неписмености у СМС порукама домаћих бирача и дијаспоре, сучељавање четири предсједника странака није донијело ништа ново. Пише: Огњен Савић Емисија је почела релативно динамично и обећавајуће, јер смо добили потврду онога што се знало још од тренутка кандидатуре Огњена Тадића за предсједника Српске испред уједињене опозиције. Милорад Додик је званични кандидат за […]

петак, јул 2, 2010 / 00:39

Сем нови вал неписмености у СМС порукама домаћих бирача и дијаспоре, сучељавање четири предсједника странака није донијело ништа ново.

Пише: Огњен Савић

Емисија је почела релативно динамично и обећавајуће, јер смо добили потврду онога што се знало још од тренутка кандидатуре Огњена Тадића за предсједника Српске испред уједињене опозиције. Милорад Додик је званични кандидат за предсједника испред коалиције СНСД-ДНС-СП.

Најзначајнији удар актуелни премијер је претрпио управо у том уводном дијелу емисије, када у етер отишла озбиљна порука о томе да "Додик није личност која се повезује са функцијом предсједника" (Младен Босић), односно да је његова кандидатура "посљедица страха од врло вјероватног успјеха Огњена Тадића против било којег другог кандидата".

Додик у овом дискусионом блоку није дао задовољавајуће одговоре, те је поново покушао ићи на добитну комбинацију са посљедњих двају избора, односно представљања себе као заштитника интереса РС у будућим недаћама које су "финалне". Позивање на одсудну борбу, уз потпуну симболичност присуства ОХР и измјењене геостратешке околности, звучи изразито неубједљиво и помало анахроно.

Назад у седло

Но, каснијим током емисије, Милорад Додик је ухватио прикључак и суверено завладао простором студија, у чему му се могао приближити једино још Младен Иванић, али у далеко мањем проценту. Иванић је, генерално, успио да очува своју част кандидата за члана Предсједништва БиХ, те уопште није себи помутио конце у бици која му предстоји против Небојше Радмановића, који ће дефинитивно бити мање припремљен за дуеле који му предстоје, јер је још у аутистичној позицији ненарушиве и самозаљубљене власти.

Додик је убрзо успоставио самопоуздан и полемичко-свађалачки карактер наступа, који му изузетно лежи, стварајући тако око себе ауру коју опозициони лидери нису успјели да наруше у значајнијем омјеру. Егзактне анализе ће сасвим сигурно показати натполовичну минутажу у "посједу лопте", али прва импресија је како је у политичком смислу Милорад Додик узео највећи дио предизборног маркетиншког колача, причајући све док га водитељка не би упозорила да има још људи у студију. За разлику од посљедњег наступа код Мате Ђаковића, овај пут је премијер понио и забиљешке из којих је читао одређене податке који иду у корист владајућем блоку, те је дјеловао доста упућеније у свој посао.

Промашени зицери опозиције

Општи је утисак да је опозиција пустила Додика (Петар Ђокић је био у дубокој сијенци), да се провуче за све оне ствари које су готово па необориве. Опозиција је пропустила да у етер пусти читав низ грешака актуелне власти, а и када је то радила, оне су одлазиле кроз жучну и испрекидану полемику, што не оставља једнак ефекат на бираче, односно крњи им неупитност. Најбољи показатељ је да су се гледаоци у СМС порукама су сјетили поменути Требињски аеродром, а политичари у студију нису.

Једну од највећих грешака је направио Младен Босић, који је указао да није испуњено обећање о аутопуту Бања Лука – Добој, те случај ЧЕЗ-а у Гацком, да би онда рекао "да не набрајам даље". Предсједник Владе РС је затим, кроз одговор на оптужбе, почео да набраја шта је све урадила Влада РС "општину по општину" и није престао све док и њему самом више није било непријатно да прича.

Додик је овим гостовањем разбио фаму да не смије доћи на сучељавање са опозицијом, те је очувао углед код својих бирача, који је објективно могао изгубити на неким од очитих грешака владе. На крају крајева, Милорад Додик је дефинитивно био централна личност ове емисије, те је то завидан резултат који је сам изборио својим агресивним наступом, какав год да је он, и колико год да се он некоме допадао или не допадао.

Лидер СНСД дефинитивно не иде на интелектуално бирачко тијело и, са таквом почетном основом, може се рећи да је одлично испипао Пулс популације.

Послије избора, некултура се у трње баца

Опозиција је дјеловала сасвим неприпремљено за наступ, мада је имала прилику да вјежба на Марку Павићу у прошлој епизоди код Ведрана Шкоре на АТВ. (Додик је, иначе, устврдио да није обећао свој долазак на АТВ, па очекујемо да се огласи и Шкоро). То се прије свега огледало у немобилисању партијских структура, да активисти зову у вријеме директног укључења, и пјевају хвалоспјеве свом предсједнику. Тако смо хвалоспјеве једино чули за оног, чије ће презиме дефинитивно бити најспомињаније и у овом тексту.

Чак је и Петар Ђокић у доброј мјери превазишао своју очекивану улогу секунданта у двобоју Додика и Иванића, те је засјенио представника друге партије по снази у РС. Са опозиционе стране, најнеубједљивији је био лидер СДС, који се никако није сналазио у ритму и темама које је наметао Додик. Тако у једном добром дијелу емисије као да и није био присутан, мада камера није откривала да ли је прикуњао или није.

Босић је своју замјерку сублимирао у то да је "од политике направљен риалити шоу", те да би неки од наших политичара више спадали на Фарму. На то му је Додик упао у ријеч са омаловажавајућим тоном и мимиком, рекавши: "А ти то гледаш?". Тиме што је Босићу поново успио пореметити ток мисли и говора, најбоље је показано да је то истина, али таман онолико колико и чињеница да је циљ политике освајање власти, а не критика навика највећег броја бирача. А они сви, у то нема сумње, нетремице прате ријалити шоове.

Поготово се то не смије радити у условима када правила игре намеће једна доминантна популистичка личност, и то са позиције власти.

Ко је признао геноцид?

На крају се незадовољство покушало компензовати критиком водитељке, која је свој посао радила коректно колико је то могуће. Наши политичари готово да не знају шта значи појам "супер его", те их је некада у препирци потпуно тешко зауставити, што је овдје било видљиво у случају Младена Иванића и Милорада Додика.

Мора се нагласити да је Сузана Рађен-Тодорић спасила част професије, сугеришући Додику да је и он признао "ограничени локални геноцид", приликом његових напада на Иванића као на издајника који је спреман признати геноцид у Сребреници.

Та сугестија на мјесту, поколебала је предсједника СНСД више него било која конструкција опозиционе стране, уз то што је дала простор за шлагворт Иванићу да се брани тиме да федерални медији лажу и подмећу. То је као оправдање искористио и Додик, али није било довољно, те је поново увриједио Иванића. Овај пут није био "љенов" и "љенгуза", већ "калкулант".

Све у свему, почетне позиције су углавном очуване и опредјељени бирачи ће сигурно задржати исти став и послије ове емисије. Чињеница да опозиција има далеко мање простора да износи своје мишљење у медијима, са те стране оставља простор за извјесно задовољство владајуће структуре.

Далеко би било занимљивије, сада када су све карте на столу, да је ово било сучељавање кандидата за предсједника и члана Предсједништва.

Ваљда ће се неко сјетити и тога прије изборне кампање.



Оставите одговор