Добровољачка: 21 година од злочина

Данас се навршава 21 година од напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, када су убијене 42, рањено 73 а заробљено 215 војника, официра и цивила. Припадници некадашње БиХ Територијалне одбране, полиција и паравојна формација "Зелене беретке" и "Патриотска лига" су 3. маја 1992. напали колону ЈНА која се мирно повлачила из команде […]

петак, мај 3, 2013 / 09:08

Данас се навршава 21 година од напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, када су убијене 42, рањено 73 а заробљено 215 војника, официра и цивила.

Припадници некадашње БиХ Територијалне одбране, полиција и паравојна формација "Зелене беретке" и "Патриотска лига" су 3. маја 1992. напали колону ЈНА која се мирно повлачила из команде Друге војне области, и поред договора који је раније постигнут.

Према подацима МУП-а Републике Српске, у том нападу су убијена 42 припадника ЈНА и цивила, међу њима пет официра, 73 особе су рањене, а 215 заробљено или отето.

Претходно су, 2. маја 1992. године, припадници војних и паравојних формација босанских муслимана напали Дом ЈНА у Сарајеву и неколико других војних пунктова у граду и убили 14 припадника ЈНА.

Као одговор на те нападе, припадници ЈНА су истог дана на сарајевском аеродрому задржали муслиманског лидера и, у то време предсједника Предсједништва БиХ, Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредсједника тадашње владе Златка Лагумџије и кћерке Сабине враћао са мировних преговора у Лисабону.

Изетбеговић је потом одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбиједној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом муслиманских снага у Сарајеву.

У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНА, генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН (Унрпофор) канадски генерал Луис Мекензи, члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић, а безбједну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић.

Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитница, били Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац.

Само километар даље, када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице на Скендерију, око 20 територијалаца је препријечило возило, одсјекавши притом остатак колоне, а из околних кућа, са удаљености око педесетак метара, отворна је ватра.

Припадници ЈНА, углавном млади војници, беспомоћно су сједили у возилима и на камионима, а према свједочењима преживјелих, ликвидације су биле бруталне – нападачи су извлачили ненаоружане војнике, официре и цивилна лица, која су уз понижавање, рањавали и убијали на улици.

“Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цијеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били дио конвоја, и пуцају (…) видио сам како се крв слива низ вјетробране кола”, написао је у својој књизи “Пут миротворца у Сарајево” генерал Мекензи. Челник “плавих шљемова” записао је тада у своју биљежницу: “Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу”.

За овај злочин до сада нико није одговарао, пошто је јануара 2012. Тужилаштво БиХ донијело наредбу о обустави истраге против Ејупа Ганића, Хасана Ефендића, Заима Бацковића, Јована Дивјака, Јусуфа Пушине, Емина Швракића, Драгана Викића, Фикрета Муслимовића, Џевада Топића, Јовице Беровића, Решада Јусуповића, Јусуфа Кецмана, Дамира Долана и Ибрахима Хоџића, пошто је, по тумачењу тужилаштва , утврђено да “у радњама осумњичених нису садржана обиљежја кривичног дјела”.



Оставите одговор