ДНК разбија митове: Чисти Словени из средње Босне и Санџака?
Мит повезан са причом о турским генима (раскринкан у прошлој теми) је онај о супротном процесу – балкански муслимани су "чисти Словени". Но, то је дјелимични мит.
Пише Синиша Јерковић, главни уредник Српског ДНК пројекта
Укратко бисмо могли рећи да су босански муслимани генетски заиста изразита словенска популација са преко 2/3 заступљености хаплогрупа за које се сматра да су оригинално словенске. Такав проценат мање више дијеле и са Србима и Хрватима..
ДНК и митови: Срби и турски гени
Са друге стране, муслимани у тзв. Санџаку су сасвим другог генетског и етничког поријекла. Познато је да је подручје Пештера и Горњег Полимља, након Велике Сеобе Срба 1690. године насељавано албанским малисорским досељеницима из Сјеверне Албаније, али и српским брдским племенима.
Албанска племена: Клименти, Шаље, Шкријељи, Хоти, Груде, била су католичка док су српска брдска племена Кучи, Васојевићи, Бјелопавлићи, Морачани били православни. у 18. вијеку на поменутом простору текла је убрзана исламизација и једних и других, из те популације настала је већина данашњег муслиманског становништва тзв. Санџака.
Посљедњи генетички резултати показују јасну припадност тих породица својим православним или католичким рођацима у Албанији и Црној Гори, при чему изразито доминирају несловенске, старобалканске хаплогрупе R1b BY611, E-V13, J2b-M241, које су иначе доминантне код сјеверноалбанског становништва, а једним дијелом и код брдских српских племена.
Овакви резултати не изненађују боље познаваоце етногенезе санџачких муслимана, јер се њихово албанско поријекло препознаје и у другим етнографским карактеристикама, језику, предањима. Укратко, то становништво нема никакве генетске и етничке везе са босанским муслиманима.
djelimičnomitično i malonaučno