Дилеме судије Хархова: Спознао да у Хагу нема правде

Хашки суд не дијели правду, већ проводи политичке одлуке, написао је Фредерик Хархоф, један од судија на међународном трибуналу у Хагу, у писму својим колегама. У писму се Хархоф посебно осврнуо на недавне ослобађајуће пресуде Анти Готовини, Младену Маркачу, Момчилу Перишићу, Франку Симатовићу и Јовици Станишићу. "То је противно свакој врсти правде", написао је Хархоф […]

петак, јун 14, 2013 / 15:43

Хашки суд не дијели правду, већ проводи политичке одлуке, написао је Фредерик Хархоф, један од судија на међународном трибуналу у Хагу, у писму својим колегама.

У писму се Хархоф посебно осврнуо на недавне ослобађајуће пресуде Анти Готовини, Младену Маркачу, Момчилу Перишићу, Франку Симатовићу и Јовици Станишићу. "То је противно свакој врсти правде", написао је Хархоф реферирајући се на ослобађајућу пресуду хрватским генералима Готовини и Маркачу.

"Американац Мерон вршио притисак на судије да ослободе Готовину"

"Амерички предсједник Хашког суда Теодор Мерон вршио је притисак на своје колеге у случајевима Готовине и Перишића. Било му је јако стало да дође до ослобађајуће пресуде и имао је среће када је у задњи час успио наговорити остарјелог турског судију да промјени мишљење", пише Хархоф.

"Остарјели турски судија" на којег се Данац позива је Мехмет Гунеy, 77-годишњак који је гласао да се Готовина и Маркач ослободе. Подсјећамо, до ослобађајуће пресуде хрватским генералима дошло се прегласавањем; троје судаија било је за (Мерон, Гунеy и Патрик Робинсон), а двоје против (Фаусто Покра, Кармел Агијус).

"Рецентне пресуде изазвале су код мене дубоку професионалну и моралну дилему, коју нисам до сада искусио. Најгора од свега је сумња да су неки моји колеге изложени политичком притиску. То сасвим мијења премису мога посла, који би требао служити принципима разума и правде", пише Хархоф.

Притисак из САД-а и Израела?

У свом драматичном писму дански судац истиче да су хашке судије присиљени свјесно пуштати ратне злочинце на слободу. Као извор таквих притисака Хархоф је истакао предсједника судију, Американца Мерона, који је био шеф судског вијећа које је ослободило Готовину и Маркача.

"Чини се да се војни естаблишмент у моћним државама попут САД-а и Израела престрашио да се Хашки суд превише приближава највише рангираним војним званичницима. Јесу ли израелски или амерички званичниции извршили притисак на америчког предсједника Хашког суда да промјени ток судских поступака?", пита се Хархоф у свом писму.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *