Десница преузима и скандинавију.

ХЕЛСИНКИ – Скандинавија, која је деценијама била синоним за партије љевице и социјалне државе – полако постаје бастион крајње деснице; најсвјежији примјер је Финска у којој је странка крајње деснице Прави Финци добила 19 одсто гласова и постала трећа партија по снази у тој земљи. Лидер данске Народне странке Пиа Кјрсгард сматра се најмоћнијом женом […]

четвртак, април 21, 2011 / 11:25

ХЕЛСИНКИ – Скандинавија, која је деценијама била синоним за партије љевице и социјалне државе – полако постаје бастион крајње деснице; најсвјежији примјер је Финска у којој је странка крајње деснице Прави Финци добила 19 одсто гласова и постала трећа партија по снази у тој земљи.

Лидер данске Народне странке Пиа Кјрсгард сматра се најмоћнијом женом у тој земљи, чак моћнијом од краљице, норвешка Странка напретка (ФрП) је друга политичка снага у парламенту, а на прошлојесенским изборима у Шведској у парламент су ушли радикално десни демократи које води Јими Акесон, противник имиграната.

А другачије није ни на великом дијелу остатка Европе. Тренд јачања радикалних странака изазвао је забринутост на изборима за Европски парламент 2009. године, када су све оне успјеле освојити бар неколико посланичких мјеста, док су британске десне странке оствариле неочекивани успјех.

Готово сви избори на националном нивоу од тада потврдили су да радикално десне странке и даље уживају значајну популарност код европског бирачког тијела. И не само то, неке од њих биљеже и значајан раст.

Један од најбољих примјера за то су управо Прави Финци који су остварили незапамћен успјех – 2007. године су освојили пет посланичких мјеста, а ове године чак 39. А тај се резултат базира на готово истим политичким порукама као и у случају сличних странака – ксенофобија изражена као страх од "поплаве" имиграната сада посебно из земаља сјеверне Африке, те евроскептицизам коме се супротставља снажна националистичка реторика и забринутост за очување суверенитета и идентитета.

У Финској се, пак, појавио један нови елемена -т који је дао "вјетар у једра" Правим Финцима – они су се отворено побунили против судјеловања Финске у финансијској помоћи Португалији. Та је порука изузетно забринула Брисел, јер би несудјеловање једне чланице еврозоне у акцији "спасимо Португалију" могло подстаћи и неке друге на сличан потез, што би ставило нови терет на чланице које судјелују у операцији и можда покренуло домино ефект одбијања са тешко предвидивим негативним посљедицама за еврозону.

Али, Конзервативна странка – релативни побједник избора, донекле је смирила Европску комисију наводећи да Финска неће тражити велике измјене у пакету помоћи Португалији. Али, није искључено да неких захтјева ипак буде, јер ће се можда морати учинити неки уступци Тимо Соину, лидеру Правих Финаца.

Управо тај, као и неки други примјери, показују да, иако радикална десница још нема претјерано велик уплив на доношење одлука својих влада, и на том плану долази до значајних промјена. Тако холандска влада мора да тражи сагласност исламофоба Герта Вилдерса, који је на суду због својих изјава, јер јој његови гласови омогућавају већину у парламенту.

У Белгији, пак, на рекордни рок неформирања владе након избора утиче и радикални Фламански интерес који заправо жели раскол државе и зато онемогућава постизање било каквог договора.

Праву пријетњу представља и преузимање радикалне реторике водећих странака десног центра. Класичан примјер јесте француски предсједник Ницолас Саркози који је из земље избацивао Роме, забранио ношење бурке и говорио о "хришћанском идентитету" као традицији коју имигранти (већином муслимани) морају прихватити.

А слично све чешће прича и њемачки канцелар Ангела Меркел. Њезина изјава да је пропао досадашњи модел мултикултурализма изазвао је бројна реаговања, а недавно се и британски премијер Дејвид Камерон снажно обрушио на имигранте.

Мађарски премијер Виктор Орбан се због својих радикалних политичких потеза, посебно доношења контроверзног медијског закона, нашао на удару других чланица ЕУ – констатују медији у својим анализама.
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *