Десет година Међународне космичке станице

Међународна космичка станица је највећи објекат створен човjеком у космичком пространству и примjер праве ефикасне међународне сарадње: у пројекту учествује 16 земаља. Данас станица представља комплекс лабораторија на површини величине фудбалског терена. На висини од скоро 400 километара изнад земље људи живе и раде, а могућности за живот су се појавили 26. јула 2000, године, говори […]

среда, јул 28, 2010 / 10:32

Међународна космичка станица је највећи објекат створен човjеком у космичком пространству и примjер праве ефикасне међународне сарадње: у пројекту учествује 16 земаља.

Данас станица представља комплекс лабораторија на површини величине фудбалског терена. На висини од скоро 400 километара изнад земље људи живе и раде, а могућности за живот су се појавили 26. јула 2000, године, говори главни редактор часописа „Новости космонаутике“ Игор Маринин:

– То је трећи модул Међународне космичке станице. Први модул је направио СССР по наруџбини САД. Он се звао „Зора“. Послије тога су Американци довезли на МКС мањи модул „Јунајт“. Затим је на орбиту дошла „Звезда“. Тек када се она спојила са станицом, тамо су се појавили услови за живот. Ускоро је полетјела прва експедиција која се и задржала подуже вријеме. Командант посаде је био амерички астронаут Вилијам Шеперт и инжењери Сергеј Крикаљов и Јуриј Гидзенко. Они су полетјели на станицу на космичком броду „Сојуз“ руске производње.

Просторије за живот у модулу „Звезда“ су опремљене свим потребним средствима. Постоје личне кабине за одмор, медицински апарати, справе за тренирање, кухиња, трпезаријски сто, средства за личну хигијену.

За последњих 10 година са станицом је спојено још неколико модула. На МКС-у је било 189 људи – Американци, Руси, Канађани, Италијани, Французи, Јапанци, Јужноафриканци, Белгијанци, Шпанци, Холанђани, Бразилци, Немци, Швеђани, Малезијци и Корејанци. Управа летовима на МКС остварује се из два центра: руског у граду Корољову у околини Москве и америчког Хјустона у Тексасу. У сваком од центара се стално налазе сарадници из друге земље.

Ове године Русија је предложила партнерима у истраживању космоса да се на основи МКС- а  створи апарат за ванорбиталне летове. Он се може направити непосредно на МКС-у, која ће тако постати и орбитални космодром. Тај би се апарат послао у лет на Месец или према неким астероидима, а када испуни свој задатак, вратио би се на МКС.

Недавно су шефови космичких агенција земаља учесница програма МКС-а – Русије, Канаде, Европе, Јапана и САД – на савјетовању у Токију дошли до закључка да не постоје техничке сметње да се продужи рок рада МКС- а до 2020. године.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *