Дејан Мировић: Русофобија је увод за србофобију

На Београдском сајму књига, представљена је књига иницијално парадоксалног наслова "Русофобија код Срба 1878–2017" у издању Катене мунди. Фронтал.СРБ је разговарао са аутором.

уторак, октобар 31, 2017 / 08:47

Наш саговорник, др Дејан Мировић, професор је Правног факултета Универзитета у Приштини, као и све везано за овај топоним, привремено откомандован у највеће српско упориште на сјеверу, односно у прекоибарски дио Косовске Митровице.

Фронтал: Русофобију би на српски превели као "страх од Руса"? Зар није увријежена мисао да Срби Русе воле?

Мировић: У праву сте за Србе, али исто се не може рећи и за српске прозападне елите . Достојевски је први приметио такав утицај западне русфобије на српске елите.

Он у Пишчевом дневнику (1877-1878.) предвиђа да ће русофобија или "незахвалност" српских елита према Русији трајати "најмање" 100 година. Достојевски прави и јасну дистинкцију између проруског српског народа и елите која је русофобска. Сличну разлику између српског народа и елите уочавају Данилевски и Трубецкој.

Како сте дошли на идеју да се бавите баш овом темом, која ипак не пада прво на ум када се помену Руси и Срби у истој реченици?

Управо читајући Пишчев дневник Достојевског али и пратећи актуелни дискурс у Републици Србији или истраживања јавног мњења, али и доминатног политичког и интелектулног дискурса данашњег српског друштва која јасно показују да је године 2017. у Србији ситуација веома слична оној коју је описивао Достојевски у Пишчевом дневнику пре 160 година: народ је проруски расположен – елита је русофобска.

То показује да удео западних утицаја у обликовању доминантне културне и медијске свести у нас доноси свој плод, јер нема прикладног интелектуалног и културног одговора. Није тешко проценити да свако разгоревање русофобије у нас бива праћено снажним таласима србофобије, односно организованог занемаривања српских националних права.

Зашто баш од 1878. године до данас, и какво је стање са русофобијом код Срба прије тог периода?

Наравно, постојала је и пре тог периода али од 1878. се подстиче од стране државног врха. После 1878, кнез/краљ Милан Обреновић под утицајем германске русофобије (Беча и Берлина), али и сукоба са проруском Народном радикалном странком Николе Пашића и либералима Јована Ристића, подстиче русофобију са највишег нивоа.

Санстефански мир и Берлински конгрес и понашање руске дипломатије му дају додатни подстрек. Такав званичан русофобски дискурс следе министри из Напредне странке, али и провладине новине попут Видела, као и управни органи, посебно полиција у време министра Гарашанина.

Руси се приказују као лукави пробугарски "хегемони и империјалисти" који "искоришћавају" и "жртвују" Србију само због "освајања" Цариграда. Русија се непрестано сумњичи за "политичку позадину атентата" и "преврате" у Србији, као и регионалне "завере" (у Бугарској , БиХ, Црној Гори). Главни идеолог такве српске русофобије је председник напредњачке владе Милан Пироћанац.

Министар Чедомиљ Мијатовић, под утицајем тадашњег енглеског дискурса, "обогаћује" српску русофобију тврдњама о "варварској и нецивилизованој" Русији, али и "заосталој" православној вери која треба да да се мења према "протестанском" узору. Овај "протестански" дискурус је врло уочљив код данашњих српских владајућих политичких елита, посебно код српског председника који као да је опседнут протестанском вером.

У том периоду познати српски интелектулац Јован Скрелић некритички преузима француски идеолошки русофобски дискурс. Истовремено, он заступа и повезивање са хрватском елитом и има "разумевања" и за патолошког србофоба Старчевића.

Дакле, русофобију код Срба прати кроатофилија (или идеологија југословенства). Никола Пашић је велики изузетак у том периоду, због утицаја славенофила Данилевског и Хомјакова, али и због помоћи званичног Петербурга која му омогућава долазак на власт

Како ви оцјењујете односе Срба и Руса данас?

Као мешавину симпатија и међусобног непознавања између мале земље у срцу Европе и велике империје које се Европа боји. Такође, власт у Србији је свесна проруског расположења народа и зато не сме да уведе санкције Русији, иако је њихово срце на Западу. Довољно је само да погледате биографију српског премијера Брнабићке и биће вам јасно.

Да ли Русија улаже довољно у своју промоцију у Србији, обзиром да разни фондови који финансирају још разгранатије НВО, углавном имају нетрпељив став према Русији, а ЕУ, САД и НАТО издижу на пиједестал цивилизацијских достигнућа првог реда?

Русија још увек заостаје за Западом у тој области. Међутим, то не значи да Руси не умеју да напараве добар и модеран медиј. РТ (Русија данас) је најбољи пример. Зашто то није случај и у Србији, питање ја за руске али и српске власти. Мислим да је узрок и у оном неразумевању менталитета о којем смо говорили у претходном питању.

Какав је ваш лични однос према Русији и Русима?

Дивим се њиховој кулутри, поносан сам на нашу заједничку веру, никада нас војно нису нападали као Запад, иако сам свестан да често империја има и веће приоритете од српског питања на Балкану.

У сваком случају треба радити на успостављању већег разумевања између нас, јер је Титова Југославија урадиала све што је било у њеној моћи да одвоји Србе од Руса. Такође, званичну југословенску совјетофобску политику деценијама прати и кроатофилија (или "интегрално југословенство"). То је видиљиво и данас

Колико је то утицало на објективан приступ задатој теми?

У књизи има и озбљиних критичких момената посебно када се ради о руској дипломатији. Не идеализујем Русе и Русију, али нисам желео да их једнострано оптужујем за сва зла овог света, као што то раде наши русфоби и кроатофили југословенског усмерења, који показују разумевање за Запад и када нас бомбардује осиромашеним уранијумом.

(На фотографији унутар текста, с лијева на десно: Дејан Мировић, те професори Универзитета у Београду, др Мило Ломпар и др Слободан Антонић.)



7 КОМЕНТАРА

  1. Како год писац ове књиге разврстава Србе на народ који је русофилски и елиту која је русофобска, не би било лоше примити к знању да и у Русији постоји руски народ и руска елита. Ако српски народ и српска елита имају различита мишљења о Русији, зашто не би могли помислити да и руски народ и руска елита има различито мишљење о Србима.

    Сад се поставља питање шта је нама важније, шта о нама мисли руски народ, или шта мисли руска елита тј. власт.

    Сви на та питања избјегавају одговор, па се често деси да највеће русофиле прогласе русофобима само зато што кажу понеку против актуелних руских владара.

    Краљ Александар никад није хтио ни помислити да призна Стаљинову државу, па је због тога од многих био проглашен русофобом, иако је био изразити русофил.

    Српски русофили су се клели у Стаљина, а клели српску монархију, Милошевићеви русофили су највише мрзили Јељцина, а највише вољели сенилне руске депутате који су долазили у БГ на ексукрзије и по апанаже, иако су ти депутати мрзили Јељцина јер је укинуо СССР и вратио Русији њено име и укинуо комунизам који је сатрао Русе.

    Српски русофили највише диве козацима, али гле чуда, не могу очима гледати Украјинце, иако су козаци углавном Украјинци.

    ‘Оћу рећи, једнострано приказивање феномена русофилије и русофобије код Срба поприма трагикомичне обрисе, тако да оваква дјела могу послужити само за обрис, знате већ чега…

  2. Постоји још једна специфична подврста русофила код нас, а то су „додикови русофили“.
    Тек када им је вољени вођа кеширао за састанак са Путином,почео извозити своје јабуке тамо, од тада су и они чули за Русију.
    Удри Путине, спали Путине, Путине царе….ко такне у додика дирнуо је и у Путина и святую Рус…,замисли, основано српско-руско удружење „Путин“…по неким завлакама и чукама подижу лафо споменике руским великанима…,туга

  3. Волим кад научник обухвати новију историју, напримјер ону из марта 2017. С друге стране кад се већ истражује 1878. и Достојевски било би ред сазнати зашто прориче 100 година русофобије? Послије у тексту скривено потура Санстефански мир, али не повезује са Достојевским. Благо њему, благо нама.

  4. Русофобија управо креће од Санстефанског мира.Откуд такав заокрет?Све је повезано с Кримским ратом.Мало ко зна да су Бугари на захтјев Руса,послали 7000 бораца током кримског рата,који су скоро сви погинули.Срби су то одбили,па отуда руска наклоњеност Бугарској у Сан Стефану.Треба рећи и да је погани Обреновић,да би кнежевску круну,замјенио с краљевском,продао све Србе западно од Дрине хабсбурговцима.И отада трају патње Срба.Сви проблеми почињу од тада.И стварање Хрвата,од Срба католика(свехрватски католички конгрес),процес удаљавања данашњих Бошњака од Срба,сада видимо и ситуацију у Црној Гори,…..Руси нам нису учинили никакво зло,никада,за разлику од Запада.

    1. “’Руси нам нису учинили никакво зло,никада,за разлику од Запада.“

      Да би се добио тачан одговор на ову твоју тврдњу требамо прво утврдити шта се под злом подразумјева.

      За мене је, на примјер, највеће зло које је нанешено Србима, довођење Броза и комуниста на власт чиме је срушена династија Карађорђевић која је успјела да направи државу у којој су живјели готово сви Срби.

      Такву државу су срушили управо комунисти. А комунисте су на власт довели руски тенкови.

      Пошто ми се са незналицама не улази у полемику, а нарочито не са онима који ће одмах почети са спиком како је Черчил издао Дражу и краља, износим само једну битну и довољну чињеницу:

      Тамо гдје су дошли совјетски тенкови, тамо су завладали комунисти. Тамо гдје су били западни тенкови комунисти нису дошли на власт.

      Све остало је шупља прича…

    2. Овако Симеуне.У праву си и ниси у праву.ЈБ Тито је био на Вису,под Енглеским протекторатом,као и краљ,у Лондону.Тито затим одлази на ноге Стаљину јер је видио да Црвена армија ослобађа Бугарску,Румунију,…,и одиграва феноменалну карту.Обојица су комунисти,Тито и Стаљин.Јожек одиграва на карту српске русофилије,на слободну територију код Кладова прелазе јединице Црвене армије и примају их ЧЕТНИЦИ на слободну територију.Након слома Вермахта у централној Србији,Тито и комунисти,наговарају Стаљина,да Црвена армија им помаже у разоружавању оних који неће да замјене кокарду петокраком.Дотад су се заједно борили против Шваба.Око 20 000-30 000 Срба монархиста је тада настрадало,али не од руске руке.Од Јожека.Јожек тада чини и мобилизацију и шаље неискусне младиће на сремски фронт.Сва српска трагедија је описана у Књиги о Милутину-Данка Поповића.
      И још једна грешка гледе козака.Козаци су Руси већином,Донбас је већински руски.Данашњи Донбас је обухватао некадашњу Нову Сербију и Славјаносербију.Има и Украјинаца козака,не спорим.То ти је исто као и рећи Србима из Хрватске и БХ Крајине,да су кроасани или мошњаци.
      Презирем СССР и СФРЈ-то су највеће заблуде и кукавичја јајета.

Оставите одговор