Деблокада Електропреноса: Доказ да Инцкова више не вриједи

Предсједници влада Републике Српске и Федерације БиХ, Милорад Додик и Мустафа Мујезиновић, одржали су јутрос састанак на којем су преговарали о судбини државне корпорације Електропренос БиХ. Заједнички мотивисани неумитним приближавањем зиме, као да су одустали од тога да личе на “гасни рат” Русије и Украјине. Пише: Огњен Савић Додик је након састанка изјавио да је са […]

петак, новембар 6, 2009 / 10:10

Предсједници влада Републике Српске и Федерације БиХ, Милорад Додик и Мустафа Мујезиновић, одржали су јутрос састанак на којем су преговарали о судбини државне корпорације Електропренос БиХ. Заједнички мотивисани неумитним приближавањем зиме, као да су одустали од тога да личе на “гасни рат” Русије и Украјине.

Пише: Огњен Савић

Додик је након састанка изјавио да је са Мујезиновићем договорио деблокаду Електропреноса БиХ, те навео да ће "ова компанија наставити да ради и одлучује у складу са Законом о њеном оснивању, што значи да "неће бити примјењиване одлуке међународног представника у БиХ".

Ово је још један од јасних показатеља, који доказује да мир и тековине Дејтонског споразума чувају становници земље која је њим настала. У случајевима када се земља суочава са редукцијама електричне енергије у непосредној будућности, те мрачним прогнозама о капацитету електроенергетског сектора у року од пет година; нема се времена за традиционалну политичку нестабилност и привредну дисфункцију, у којој ће се чекати да маратонски притисак (ОХР и других политичких полуга из иностранства) коначно уроди плодом и примора српску страну на попуштање.

"Договорено је да до краја наредне седмице буде одржана сједница Управног одбора комапније и да на њој буде извршено именовање у статус вршилаца дужности свих чланова Управе којима је истекао мандат. У статус вршиоца дужности именују се они којима је истекао мандат до утврђивања новог Управног одбора. Управа ће расписати конкурс за сва та мјеста гдје се утврђује статус вршиоца дужности" – изјавио је Додик новинарима након сусрета са Мујезиновићем.

Занимљиво је да се Мустафа Мујезиновић још нигдје није огласио овим поводом, односно да федерална гласила цитирају искључиво српске изворе

Занимљиво је да се Мустафа Мујезиновић још нигдје није огласио овим поводом, односно да федерална гласила цитирају искључиво српске изворе, односно Милорада Додика. Неки би у томе били склони видјети појаву из Прудског процеса, када Додик и остали учесници у преговорима дају дијаметрално супротне ставове и закључке, али премијер РС је већ изнио веома детаљне, а не начелне договоре.

Према његовим ријечима, договорено је да на Управном одброру буде формирана стручна екипа која ће направити елаборат како би 110-киловолтна постројења била враћена ентитетима, односно електропривредама РС, БиХ и Херцег-Босне. Он је истакао да ће бити утврђен и усвојен план одржавања електромреже како не би дошло до њеног пада у предстојећем зимском периоду.

То је, најлогичније је закључити, и главни разлог због којег је Мујезиновић пристао на овакав договор, а низак профил који се тим поводом показује у јавности, посљедица је традиционалног дискурса у јавности ФБиХ, у којој се било какав здраворазумски договор са Србима, на основама које обећавају дугорочну стабилност, доживљава као пораз и срамота. Из истог разлога се још увијек не оглашава ни ОХР, а Додик и даље реферише:

"Сходно ранијим договорима биће активиран план инвестиција за 2010. годину како би средства која се налазе на жиро-рачуну могла да буду активирана. То значи да ће инвестирање и одржавање бити обављано у капитал односу како је то предвиђено формирањем компаније" – нагласио је Додик.

Управни одбор компаније би на наредној сједници требало да припреми и да одговоре на важна питања која су отворена

Премијер РС је навео да би Управни одбор компаније на наредној сједници требало да припреми и да одговоре на важна питања која су отворена о проблему функционисања "Електропреноса БиХ". Додик је најавио да би 10 дана након сједнице Управног одбора компаније, требало да буде одржана Скупштина акционара на чијем ће се дневном реду наћи све ствари које су биле проблематичне – од капитал односа, запошљавања, оперативних процедура итд.

"Имамо мапу кретања, али нисмо ријешили базична питања. То су оперативна подручја, односно усаглашавање Статута са законом, али то је ствар Скупштине. Ово омогућава деблокаду и да систем, који иначе функционише без застоја, буде додатно оспособљен за зимску сезону" – нагласио је Додик.

Ако узмемо да је ћутање знак одобравања, онда је за данас ово врло позитивна вијест, коју смо добили посредством премијера Додика. На посљедњем састанку овим поводом 28.09.2009. године у Добоју, врло брзо смо сазнали да је "састанак пропао. У тренутку објаве ове вијести, још нема података те врсте. Тако можемо рећи да је револуционарно ако су се домаћи политичари барем нешто договорили у посљедњих годину дана, при том игноришући ОХР и друге дестабилишуће факторе. На једнак начин као што мотив за договор овдје представља страх од зиме и њене хладноће, доносиоци одлука из ФБиХ би требало на исти такав начин да гледају и све остале неријешене проблеме.

Страх од рата је озбиљнији и дубље укоријењен у свијест сва три народа, него што је то страх од зиме

Страх од рата је, кудикамо, озбиљнији и дубље укоријењен у свијест сва три народа; те не би на прагу сваког озбиљнијег договора међу ентитетима и народима, требало допуштати да се реинкарнише предратна атмосфера из 1991. и 1992. године. Високи представник у БиХ, Валентин Инцко, наметнуо је 18. септембра законе којима се регулише рад компаније Електропренос БиХ, али је Влада РС те наредбе одбацила уз образложење да задиру у власничке односе и крше права акционара. О томе како заправо функционише једна компанија направљена по диктату страног фактора, а од које зависи сав телекомуникациони сектор, можда најрјечитије свједочи чињеница да је на званичној интернет презентацији Електропреноса БиХ, посљедња новост поводом 32. сједнице Управног одбора Компаније. То не би било чудно само по себи, да се поменута сједница није десила 31.01.2008. године!

Данашњи договор Мујезиновића и Додика, у сваком случају представља још један јасан показатељ да је ОХР потпуно импотентна институција, која у случају јасног мотива за међусобни дијалог и што бржи договор домаћих актера, губи сваки смисао. Њен смисао је сада да још увијек даје наду муслиманској страни, како је боље одгађати ствари неопходне за свакодневни живот грађана унедоглед, него се договорити са Србима и на стабилним и партнерским односима кренути у будућност.

А илузије да се тако може живјети, трајаће докле и ОХР.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *