Горан Дакић

Даривање иконе

Зове ме Швабо и вели да у толико и толико будем у кафани. Ако нађем трећега, може и рауб.  Сувајац је, Богу хвала, отишао кући, Брацика је код тетке у Новом Саду, Миланче картама не вјерује ни када му дрварске гатаре у њих гледају, стога ћемо Швабо ет мои умјесто херчева и пикова разбацити – […]

петак, септембар 11, 2015 / 10:39

Зове ме Швабо и вели да у толико и толико будем у кафани. Ако нађем трећега, може и рауб.

 Сувајац је, Богу хвала, отишао кући, Брацика је код тетке у Новом Саду, Миланче картама не вјерује ни када му дрварске гатаре у њих гледају, стога ћемо Швабо ет мои умјесто херчева и пикова разбацити – разговор.

– Слушај ово – каже Швабо прије него што је пиво наручио, а то значи да има шта да се слуша.

– Слушам – кажем, гасим комп, одлажем телефон и са два прста позивам два пива да нам се придруже.

– Дошао прије неколико дана Милорад?

– Ко је Милорад?

– Не знам.

– Зашто ми онда причаш о њему?

– Зато што је смијешно.

– Настави.

– Дошао прије неколико дана Милорад.

– Гдје?

– Кући.

– Гдје?

– Немам појма! Зар је битно?

– Није.

– Дошао прије неколико дана Милорад?

– Одакле?

– Из Аустрије.

– Видиш како знаш када хоћеш. Цонтинуе.

– Дошао прије неколико дана Милорад на годишњи са аустријског арбајта у родно село. Треба покупити шљиве, упластити сијено, видјети како крмци напредују. Знаш како то већ иде. Старци матори, ваља и њих послужити. Предвечерје неко паде, посао свршен и Милорад кроз село, у шетњу. Корак овамо, корак онамо и сретне сеоског попа. Види поп Милорада и каже:

– Ооооооо, па гдје си ти, Милораде, бекријо? Кад си стигао?

– Здраво, оче Љубинко, како је? Стигао ево има два дана.

– Лијепо, лијепо. Видим ја да ти долазиш три-четири пута годишње, да обиђеш родитеље, али те, Милораде, нешто не виђам у цркви.

– Знам, оче, не стижем.

– Немој, Милораде, тако. Гријех је то. Дођи понекад, запали свијећу, даривај икону.

– Не знам, оче, хоћу ли стићи.

– Мораш, Милораде, мораш. Неће се црква сама ни саградити, ни одржати. Мораш чешће долазити. Чешће свијеће да палиш и икону да дариваш.

– Знам, оче, знам. Знам да треба чешће. Али не стижем. Зато сам ја то код куће ријешио, да се не огријешим, да Бог од мене поглед не окрене.

– Шта си, болан, ријешио? И како?

– Па то са црквом и даривањем. Рекох ти – не могу стићи од посла, тамо, у Аустрији, а ни овдје немам времена да долазим, има пуно бриге око родитеља, а и око куће. И тако ти ја, оче, купим кућну икону, запалим свијећу сваке сриједе и петка, а онда, ко и у цркви – дарујем икону. Некад педесет, некад сто еврића.

– Па шта радиш касније с тим парама, Милораде?

– Исто, попе, што и ти: купим нови „ауди"!



0 КОМЕНТАРА

  1. Хајде будите једини медиј у Српској који се усуди писати о СПЦ и наставите са сличним текстовима.
    Зашто не писати о томе колико је свештенство СЦП допринијело моралном посрнућу васколиког Србља?
    Зашто не писати о бахаћењу попова којем свакодневно свједочимо?
    Зашто не писати о томе треба ли опорезовати СПЦ д.о.о?
    Зашто не писати о добротворном раду СПЦ….хм, шта је то?
    Зашто не писати о баснословном богатству у којем се ваљушкају попови трбоње док им народ гладује?
    Зашто не писати о владикама моралним наказама?

    Зашто нико од медија нема храбрости да преиспита лик и дјело СПЦ и њеног свештенства од деведесетих наовамо, кад смо се напрасно сјетили да смо православни?

  2. Ако уђете у расправу са поповима о раскалашном животу људи који носе мантију, онда ћете видјети како ће пронаћи барем десет цитата из Библије којим ће вас убиједити да чините смртни гријех не само зато што питате за то, него и зато што мислите о томе.

    Част изузецима, али међу поповима има много фукаре, живот да ти се огади од њиховог лицемјерја и лажног морала. Нарочито ми се гаде ови што преко фејсбука глуме пожртвованост и милосрђе за васколиким свијетом, њихове душе сносе енормне болове због избјеглица из Сирије, због неправди у свијету итд. а у реалном животу окрећу главу од људи… Хрк пуј

    Увијек ме обрадују овакви текстови! Веома читљиво и лијепо срочено! 🙂

  3. Дакић, ничим изазван, преприча стари кафански штос који изворно није о поповима, али га је добро, такорећи орозовски, препаковао и побудио антиправославну, комунистичку искру у телалуку.

    Уопште не бих то примјетио да се ‘случајно”’ данас на Фронтал није вратио Чешњак којег није било још од дискусије са мном о Орићевом хапшењу.

    Значи, телалук и балилук отварају јесењу сезону.

  4. „Прије ће дева проћи кроз иглене уши, него што ће богат ући у Царство Божје.” (по легендарном Матеју…)

  5. Dobar vic bolje išta nego ništa.Što se tiče crkve mislim da je u pitanju beznadežan slučaj,osim kad su komunisti bili u pitanju crkva je uvjek bila na strani pobjednika a pošto pobjednici pišu istoriju onda i crkva ispadne daleko bolja nego stvarno jest.Da mi je upitati većinu vjernika zašto je slavljen milanski edikt pojma ne bi imao ali su vrlo bučni kad je odbrana njihovih “prava”u pitanju.Što se tiče edikta za samo par decenija su hrišćani od progonjenih jeretika postali najbrojnija religija naravno na “dobrovoljnoj bazi” a iste stvari su se dešavale još vijekovima progoni ubistva i mučenja u ime boga od arija preko bogumila inkvizicije….. do današnjih dana samo par časnih izuzetaka kao Vladika Rade tek toliko da potvrde pravilo.Danas je tehnika malo napredovala pa više direktno ne ubijaju ali su podjednako efikasni koga biskup uzme na zub bolje mu je da je mrtav tako je crkvenjaka otpustio sa posla samo zato što je dočekao predsjednika srbije a ko nije sa njim najbolje da se seli iz hercegovine što prije to bolje.Ostali ne idu tako daleko nego samo drže stoku sitna zuba u toru a zauzvrat dobiju koji masan komad sa gazdinog stola.I da se razumijemo ako bog zaista postoji on i crkva1/crkva2/crkvan…../džamija nemaju ništa zajedničko.

  6. Боже нам опрости због данашњег свеца, али нека, таман да се они који су се одрекли вјере вјерујући Амбозу и Кардељу насладе због радника на одржавању Цркве(попова), као да се мало насладе и комшије.

    Ово коментаришем само због тога што ме нико од моје вјере и господа Бога неће скренути, на другу страну, на пут у коме се до задњег дана као свјесно и савјеснно биће морам супроставити сваком злу, кад ми је Бог подарио снагу и памет, да бар покушам да укажем на зло и да заштитим слабије.

    Попови као попови, неки добри,већина пословни људи који обезбјеђују своју дјецу.

    Шта ћеш,зло вријеме, нема части нигдје ни под ноктом,како јело таква и виљушка, што рекао Његош.

    Иначе у неким се коментарима могу препознати дјеца и унуци оних којим су били идоли ђавољи синови, они који су снимали филмове у којим православног попа јашу и кажу “ајд* не кењај попе”

    Наравно никад није снимљен ни један филм да је јахан католички поп, или хоџа, ту су српски режисери и идеолози били толерантни,уђи у петособан стан у Кнез Михајловој, стан прашког инжињера који је градио Србију, онда јеби и јаши свог, да покажеш како си толерантан према другој вјери и одан оном злочиначком кепецу који је ушао на Бели Двор и забранио повратак власнику и његовој породици.

    Нешто ми то познато и данас више него за вријеме комуниста-АТЕИСТА, чуј им само културна имена, чуј ти како то свјетски звучи?

    Колико то име само оправдава јахање српских попова и угоњење коња у Цркву, што није само снимано на филму, него и у стварности после ослобођења.

    Ево, чувена Љубица Иверзић(наводни народни херој) је на бијелом коњу ујахала у Цркву у којој сам се крстио, Цркву коју сам поводом 100 година 2009 године задужбинарски од срца живописао.

    Знате шта уради коњ кад се јаше па стане?

    Посере се одмах од напора, е то је урадио бијели коњ Љубицин 1945 године у Цркви у Палама.

    Лијепа прича за некога,мила за уши,нема везе, идемо даље, нека уживају поштоваци лика и дјела комунистичких злотвора и наши душмани кад неме ни реда,ни Закона, ни истинске вјере.

    Свакако не знамо бити у вјери, од непоштовања старијих, па на даље, многи попови нам својим понашањем само помажу да никад и не сазнамо.

    Идемо у Цркву, постимо па се причестимо, а онда дајемо паре криминалцима да нам дјецу запосле, или дамо глас криминалцима за 20 марака,нормално нам је да политичке курве и лопови, да убице, продавци дроге и остали шљам газе све редом, страшни смо ми вјерници, зар не?

    Као казниће их Бог, можда и хоће, али ми сви најебасмо ево већ деценије због таквих “скрушених” који се склањају од животиња у људском облику.

    Није боље ни код других, али то је већ други пар ципела, нека свако своје ране лиже.

  7. taj bog o kome pricate takodje oprasta maltretiranja , zlostavljanja i silovanja … medju frontalovcima je jedan od nasilnika kojeg licno poznajem … kad god pocini zlocin , samo poljubi krst , bog mu sve oprosti i sutra nastavi po starom .. citate njegove tekstove a da to ni ne znate ..
    no dobro .. svako svoje .. meni bog ne treba .. kucni odgoj je bio dovoljan za lijepo ponasanje , razumno rasudjivanje , postovanje i ljubav ..
    mada , bas nesto razmisljam , mozda zbog toga imam zelju da siledziju posaljem u zatvor .. jer , nisam religiozna , u suprotonom , bih mu trebala oprostiti .. tragikomicno .. x-( B-)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *