Дани(ј)ел Симић: У сијенци кивија

Ове године идем у Требињску валу више него што ми је обичај. Имам и, напокон другачији, разлог зашто. Ово што пишем, пишем гледајући изнад себе лишће кивија и његове чупаве плодове. Има нешто чудно у томе за једног континенталца. У ваздуху, као да се још осјећа мирис пожара, за које локалци тврде да људи сами […]

петак, октобар 5, 2012 / 16:27

Ове године идем у Требињску валу више него што ми је обичај. Имам и, напокон другачији, разлог зашто.

Ово што пишем, пишем гледајући изнад себе лишће кивија и његове чупаве плодове. Има нешто чудно у томе за једног континенталца. У ваздуху, као да се још осјећа мирис пожара, за које локалци тврде да људи сами пале, због дневница које добију кад иду да их гасе.

Нијесам човјек који прелако износи тврдње. Тако да, што се тиче политичких прилика у некадашњој општини Требиње, а данас слободном краљевском граду Републике Српске, нијесам се имао шта изјашњавати, док нијесам пар пута отишао и сагледао ситуацију.

Требиње се међу млађима прочуло у Републици Српској и остатку српских земаља, када је доле основана ликовна академија. Они Београђани авантуристичнијег духа и лоше штеле у ужој Србији, добили су локацију лакшег пријемног испита, а да није Приштина. А, валахи, и Бањолучани. Дакле, одличан потез.

Некретнина са погледом на море

Друга ствар са Требињем је што је то једина општина у Републици Српској из које се може видјети море. То је неки најближи облик Медитерана, мириса агрума и борових иглица; а који је у неотуђивом републичкосрпском власништву. Такође, простор Суторине по свим демократски важећим принципима и даље припада катастру Општине Требиње. Данас, рекосмо, једног од седам Градова у Републици Српској (6 + Брчко).

Да не дужим пуно прије приче о локалним изборима 2012. у Требињу, Ђуро Пуцар Стари се напио једном приликом и рекао да пренесу књиге из катастра Општине Требиње, у Општину Херцег Нови. Тако је појас мора (угрубо, на потезу од утока ријечице Суторине, па до границе са Превлаком) прешао у власништво Општине Херцег Нови и, самим тим, Социјалистичке Републике Црне Горе.

Никада ни једна скупштина, ни једне од ове двије републике, није изгласала (ових дана у причи са хрватским Сабором популарно – ратификовала), споразум о промјени границе или нешто слично.

Укрштање црквене и међудржавне границе

Епархија захумско-херцеговачка Српске православне цркве и даље има ингеренције на том комаду српског мора, а не Епархија црногорско-приморска (исте те, Српске православне цркве). Излаз Требиња на море остварен је на исти начин, и по истом правном основу, кад су се цртале АВНОЈ-евске границе, као што постоји излаз на море у Неуму.

Некада давно Дубровачка Република је желила да их се од Млечана на два мјеста разграничи територијалним интегритетом турске империје.

Погађате већ – Неум и Требиње. Осим што је Неум данас обична општина…

ПРВИ ГРАДОНАЧЕЛНИК У ПОВИЈЕСТИ

Требиње је, дакле, одлуком Народне скупштине Републике Српске, добило право да се зове градом. Што је, ако ћете искрено, потпуна прдимаховина. Уопште се не назире шта је то битно промијењено у животу грађана, оног тренутка кад општина добија статус града?

До оног тренутка када Градоначелник не буде имао ингеренције да сам одабере начелника Центра јавне безбједности и сличне полуге власти у граду, већ им то све диригује републичка власт – до тада не причамо о било каквој аутономији. Треба се, дакле, пазити тога да неко и Републику Српску не сведе на ниво фолклорног друштва, које се, ето, само зове Република, као што се општине зову градовима.

У Требињу могу нарасти и смокве, али далеко да је стандард грађана такав да доле цвјетају руже. Сви велики индустријски комплекси су упропаштени, незапосленост је огромна, исељавање је постало сасвим редовна ствар, туризам је сведен на успутно испијање кафе у пролазу са мора и понекој групи која долута из Дубровника да се наједе пршута за мале паре. Сав напредак је закочен у густој страначко-непотистичкој мрежи сисања буџетских средстава, страха од слободног говора и мишљења, те ропске филозофије.

Ништа од тога не би знали у спољњем свијету, да се није појавио Небојша Вукановић. Апсолутни јунак медијског простора и борац за понижене и увријеђене. Требиње би за остатак Српске било неки идилични медитерански градић који сви волимо. У стварности, у њему грађани не могу да живе животом достојним усправног човјека, па се све више и више исељавају, док не опусте у судбини читавог истока Српске.

Систем је озбиљно болестан и огрезао сам у себе. Требиње би морало бити српска Калифорнија, али то није из јавашлука, безидејности и паразитске психологије владајућег слоја. Кандидатуром Небојше Вукановића за мјесто градоначелника, односно његовом побједом, могло би се нешто кључно промијенити у том граду. И не само у овом граду, већ у читавој Српској.

Не бих се задржавао на квалификацијама Доброслава Ћука или Славка Вучуревића; јер немам проблем с тим да одмах кажем како би за грађане Требиња Вукановић Небојша био много, много боље рјешење. Дакле, са нагласком на много. Не за страначке прваке и ухљебљено чланство, већ обичне људе који би већ у првој години видјели резултате.

Даљински управљачи из централа

Небојша Вукановић је од првог дана изнио свој конкретан програм. Покушавали су га дискредитовати преко медија које су платили, али им је узвратио изузетно посјећеним трибинама, да су на крају почели да говоре Вукановићев програм као да је њихов.

Није одговоран ни једној странци и то је идеалан положај за мјесто градоначелника у граду са овако тешким стањем, који вапи за промјенама суштинске природе. Он ће одговарати искључиво грађанима који су га бирали, а не странкама са милион гладних уста и финансијерима још гладнијим за милионима. Марака.

То што га, противно одлуци централе странке, више него отворено подржава Демократска партија у Требињу, то би требало само да брине оне странке које то нијесу урадиле. Рецимо, ја бих прво очекивао да то уради СДС, јер ће у противном, уз начелника који је из ПДП, потпуно изгубити идентитет у овом граду. Зато Вукановић има незваничну подршку из свих странака, и позиције и тзв. опозиције, гдје појединци испотиха раде за њега и надају се његовој побједи, крајње незадовољни одлукама које су дошле из централе њихових странака у Бањој Луци.

Људи из ДП су, водећи се здравом логиком, ухватили прикључак са сировом снагом и готово општенародним фронтом омиљености који оличава Небојша Вукановић. Јавно се успротививши Чавићу и исто тако јавно подржавајући Небојшу, сигурно ће себи намаћи далеко већи број гласова него што би их припао у коалицији „Сјаши Курта, да узјаши Мурта“.

СДС се, рецимо, треба запитати зашто препушта главну опозициону улогу ДП и ПДП, дајући подршку кандидату из ПДП, када иста та ПДП не подржава човјека кога је кандидовала СДС за градоначелника у Бање Луке? А Бања Луку ко узме, узеће за двије године и републичку власт. Ово је речено чисто са становишта интереса једне прагматичне политичке опције, мада је некима узалудно дијелити и бесплатне савјете.

Врло брзо су политичари из опозиције заборавили како их је Вукановић довео на власт у Билећи, или како је био једини глас отпора самовољи у Требињу и Херцеговини, те су му се одужили тако да подрже далеко лошијег кандидата.

Вукан

Небојша Вукановић и ја смо један другог прво поздрављали преко медија, па је писао за Фронтал више од годину дана, а тек онда смо се срели уживо. И то махсуз, када сам се довезао са неког мултиетничког семинара у Неуму, преко Опћине Равно, равно у Требиње. Због онога што сам изрекао, на семинаре ме ти организатори више нијесу звали.

Али јесте Вукановић. Дошао сам тад на конак, а остао три дана.

Небојша је један храбар, принципијелан и честит човјек. Мало је људи за које то могу рећи и још мање оних којима бих заиста пожелио да побиједе на изборима. А њему то желим. И, колико год га нападали и блатили, ја ћу још више да будем уз њега. Не зато што сам сигуран да би он то урадио за мене, већ зато што је небројено пута доказао да је ВЕЋ УЧИНИО ЗА ДРУГЕ, који му то никако не могу вратити. Осим можда да гласају за њега.

Још тај први пут кад смо се уживо срели, а има томе двије године, Небојша ми је у повјерењу рекао да жели да се кандидује. Стога ме је, као човјека који му је ноћио у кући, сједио и јео са породицом, потпуно пренеразило и згадило, кад сам почео да слушам приче како је „узео паре од Ћука“ да се кандидује и, тобож, разбије опозицију.

Опозиција је имала довољно времена да се уједини и подржи га, јер то заслужује. Умјесто тога, више времена су трошили нападајући на Небојшу, него на власт. Када узмете летак тако одвратне садржине, који говори да има којекакве станове по Будви, да жени неку дјевојку на заказаном вјенчању о општинском трошку, схватите пуну одвратност борбе за власт по сваку цијену. И људи који је тако желе.

Небојша, без обзира што су му у лецима ударали и на психу и на породицу, није хтио да узме паре од богатих финансијера политичких партија, да му то неко не би спочитавао у кампањи. Колико год то самоубилачки дјеловало, уз оно што Вукановић нуди и заступа, сматрало се јединим могућим рјешењем.

Два концепта

Овогодишњи (градо)начелнички избори у Требињу ће бити сукоб три кандидата и два концепта. Што, помало, звучи као три народа и два ентитета, од којих је Република Српска заправо Небојша Вукановић. Ћук и Вучуревић дођу некако више као Федерација БиХ. У нераскидивом браку, гдје све функционише половично и стресно по буџет, уз немогућност напретка.

Небојша је одлучио да води кампању у којој никоме неће говорити да гласа за њега. Одлучио је да води кампању у којој кроз град неће проћи ни један лајавац (аутомобил са мегафонима) и узнемиравати суграђане. Он нема ни један једини билборд ни ТВ рекламу, напросто јер није ни од кога узео паре. Тимове који деру туђе плакате по ноћи и јуришнике са колонама аутомобила и барјацима нема такође, али јер му то пристојност не дозвољава.

Вукановић је у кампању уложио немјерљиво мање пара него његови противници. Симболична средства чак и у односу на кандидате за одборнике. Са друге стране, у кампању независног кандидата за градоначелника је уложено несагледиво више креативности, позитивне енергије, волонтеризма и искрености.

Не смију му на очи

Управо та искреност је нешто што одликује човјека чистих руку. Довољно је рећи да се на једној дебати у почетку појавио Доброслав Ћук, а да се на преостале три заказане на телевизијама са националном покривеношћу (АТВ, БН ТВ, РТРС) појавио искључиво Небојша Вукановић. Након што је покушао да му патронизира тиме како ће му наћи посао, те вербално добио по лабрњи, и Ћук се одлучио придружити Вучуревићу у избјегавању сучељавања са Вукановићем.

А зашто не смију?

Нема ни једне једине ствари коју они могу њему пребацити, али има много питања која би их он упитао, а да не би могли дати гласачима прихватљив одговор.

Сам излазак на видјело мање познатих дијелова њихове биографије, довела би их у врло незгодну ситуацију. У питању је чист политички кукавичлук и непоштовање бирача. Грађана свог града уопште. То би се у земљама са озбиљном демократијом у свијести народа, најозбиљније и казнило.

Тако су противкандидати добили титулу кукавица и лажњака, истовремено препуштајући Небојши Вукановићу два пута већи простор да се представи бирачима.

Да подвучемо црту

Лично сам за гомилу тога што је Вукановић тако плементио хтио да уведе у политику, сматрао као да је из оне приче о оцу и сину који иду продати магарца у град. Дана 07.10.2012. ћемо имати прилику да видимо снагу два концепта. Једног који се нада у обичног човјека и његову потребу да не живи у биједи и без страха, док су на власти ред и правда; те једног који је владао Требињем све до сада.

Требиње овај пут има прилику да бира онако, како то нема ни један град у Српској. Да бира нестраначку личност која је јасно изложила свој програм, која нема мрљу у биографији, која зна сваки педаљ своје и сусједних општина, познаје обичне људе, зна њихову муку и увијек је била спремна да стане и разговара са њима.

Сад је на тим обичним људима да ли желе да, осим тога што их је саслушао и муку њихову пренио даље, Вукановићу дају моћ да их и конкретно помогне?

Суштина је овдје у могућности избора. Уколико Требиње сада не искористи ову прилику, неће због тога изгубити Небојша Вукановић. Изгубиће његови суграђани. Јер, без обзира што је остао без посла, што је ризиковао све и завадио се са многим моћницима, Вукановић све то може да надокнади. Многи су медији који ће се појагмити за таквог новинара, али ријетко кад ће овако частан човјек хтјети да води град.

То се не би смјело пропустити.

Резултат

У старом граду, на згради музеја, стари аустроугарски сат је стао, иронично, баш десет до дванаест. Није пет. Вечерас је у Требињу средишњи скуп изборног штаба Небојше Вукановића. То ће бити догађај који много тога може да преокрене, али ја томе не приступам ни као политичар, ни као аналитичар, ни као коментатор.

Ја сам у овом случају вјерник.

Ми што смо се једно вријеме купали у Карину, јели нектарине, пили Плавац и Бијело из винарије у Бенковцу (флаширано у Витаминци, Бања Лука); доживљавамо Требиње врло емотивно. Колико год је овај град риједак географски појам у Српској, вазда најтоплији на временској прогнози, још је ендемичнији Небојша Вукановић. Зато ми није жао ни једног секунда који сам посветио да му, колико сам умио и могао, у овој неравноправној борби помогнем.

Још сам срећнији, што нијесам једини у томе. Одушевљен сам тим људима који су се, без паре и динара, скупили у Изборном штабу да му помогну.

То су једни од оних којима није битно колика је сила којој се супротстављају, него светиња коју бране. Пратићемо резултате, али већ одавно је јасно да је Вукановић побиједио у сваком случају. Доста је било живота у сијенци, макар она била и од кивија.

Прије или касније: Помети их човјече чистих руку!
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Вукане напрјед до побједе! Покажи тајкунима шта је кад неко има муда!!!

    Свака част Симићу што си подржао Вукановића, него хоће ли он тебе кад се ти будеш кандидовао за градоначелника? 🙂 🙂 🙂

  2. данас сам се пробудио и рекао: не живим у требињу, за кога да гласам. Ништа осим побједе Небојша, само напријед

  3. Дивне ли музике из дивног нашег Требиња! Народ гдје има смокава, грожђа, кивија, сунца, рибе и многог другог обиља рачунајући и камен и не може да буде ништа друго него НАРОД са великим словима! Браво Симићу за чланак! Браво Вуче Вукановићу за храброст! Браво Требињци за подршку овом честитом човјеку који жели да нам представи другачије лице политике због које нам је до сада била мука и због које смо имали ропство умјесто прогреса!

    Овако нешто сањам да видим и у Крајини, Бања Луци, Лакташима и цијелој Републици Српској!

    Лице овог народа морају да представљају честити и честити и само честити људи да нам име са гађењем не би по свијету изговарали!

    Свјежина долази овога пута из Херцеговине, тај диван вјетар у једра посусталог брода на којем има куге у великом броју а на којем су се неки забаракадирали у своје кабине(те) и кланове (странке) из страха па више и не мисле ни на шта друго него како да опстану препуштајући тај брод побјесњелим таласима и препуштајући нас судбини без изгледа у наду која доноси спас!

    Нећу са сигурношћу тврдити да је Леонардо да Винчи изговорио једну мудрост, али она у сваком тренутку може да се примјени, а нама одговара и ми је живимо све вијекове а гласи: “Ко се престао борити тај је све битке изгубио за сва времена!” Зато борба са непотизмом, лажима, подлостима,
    неправдом, лицемјерјем, авантуризмом, погубним и потрошеним идеологијама, борба са крађама и лудилом упакованим у добре намјере може да нас спаси, а њу опет могу да изнесу само људи чистог и храброг срца. Срећни смо да се такви међу нама нису престали рађати. Срећни смо да има још оних који могу да нам дају наду и покажу пут како је то својевремено урадио Мојсије свом народу заточеном дуги низ вијекова у буквалном ропству којему смо ми пошли, а на које ће пасти усуд клетве оних свих напаћених душа којима су патњу начинили политичари који нису достојни ни да буду у друштву људи а камоли да доносе значајне одлуке за народ.

    Само ћу једном реченицом да завршим; Народе патња није вјечна, борба даје резултат ако су окати са визијом, мудри са мудрошћу, добронамјерни са храброшћу, кад се жеља да се одвоји жито од кукоља појави као свијетла зора, као чисто сунце на праскозорју новог јутра! За отаџбину до краја јер она нема цијену! Ваш писац и бивши борац Дарко Томић.

  4. I iz male Rogatice glas podrške za Vukana. Rado bih mu poklonio i onaj “krstić” u “kvadratić” pored imena na biračkom listu. Samo kad bi to bilo moguće.
    Nasdam se da će to umjesto mene učiniti množina trebinjskih glasača.

    DA POBIJEDI ČOVJEK ČISTiH RUKU – Zoran Janković

  5. Симићу хвала ти за причу и дивне фотографије,предивних јужних предјела наше Републике Српске.
    Драго ми је што браниш човјека ког лажно нападају.
    Поздрав из слободарске Бањалуке.
    Моја подршка иде младим, способним, часним и поштеним.

  6. soliumt, 05.10.2012. 18:01:48

    ”Овако нешто сањам да видим и у Крајини, Бања Луци, Лакташима”

    Сањај и даље и гласај за Стевандића.

    У Требињу је дашак вјетра давно најављивао Никола Секуловић и његов покрет. Они су срушили СДС у Херцеговини. Вукановић ће, ако буде паметан, срушити СНСД и ето онога што ја упорно говорим. Не сипа се ново вино у мјешине старе. Не може се тражити промјена у Крајини, а гласати за СДС. И у БЛ се покушало са овим независним кандидатима, али они нит’смрде нит’ миришу, само моралишу.

    Ево, ја на примјер видим газда-Дану на Вукановим стазама револуције. Да се кладимо?

    Елем,

  7. Преко Милион КМ су утукли преко предузећа Аеродром Требиње а нису ни булдижере извели на терен да поравнају камење на Зупцима и мало уваљају да лаки бар авиони имају грје слетити.
    Зато и у Требињу олигархисти морају мало у страну .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *