Дани(ј)ел Симић

Доживотна срамота

Хашка инквизиција има још један пламичак и гаси се. Уз потпуно очекиван резултат и кваризубно таблоидичан крај. Срамота коју су Срби нанијели сами себи, пак, остаће вјечно.

среда, новембар 29, 2017 / 20:06

Нескривено шоубизнисно, по принципу “држи воду док мајстори оду”, за (прет)крај су остављене двије пресуде. Србину и шесторици Хрвата. Предвидива пресуда инквизионог вијећа НАТО пакта са сједиштем у Хагу, а против генерал-пуковника Ратка Младића, није ништа невиђено донијела у регионалну јавност и њене актере, осим јасније уочљиве, колективне српске бруке.

Данас са Прлићем и екипом је у Хрватској друга пјесмица. Ни налик оној на специјалној и паралелној безвези БЛ – БГ.

Напорно је већ постало годинама писати и заступати ставове, на које се обрати пажња тек у овим пресудним тренуцима. Пар дана послије читања хашких лицемјерија и готово. Испушу се сајбер-родољуби и друштвене мреже пређу на дневнополитичка замлаћивања. Остатак године се проведе баш онако како то Хаг воли и налаже.

Праљкова побједа

Моји ставови су побиједили у Српској. Простим развојем ствари и животном логиком. Не правим од тога неки пир. Још мање побједу.

Данас они из власти који су га позивали да се преда, говоре да је херој. Данас на медијима можете рећи да је тај квазисуд спрдљив игроказ за примитивне домороце са смотуљком евра пробијеним кроз нос, док сам ја прије само десетак година не само цензурисан и исијецан, већ и прогањан због таквих ријечи. Данас РТРС и његова политичка команда, као да у вијестима преписују моје колумне из 2005. године.

Данас је воз прошао увелико и уопште не осјећам задовољштину док их гледам како се ваљају у говнима која су на све нас лично изасрали. Лижу их и уздишу у гурманском задовољству.

Скупљам стрпљење и пишем, јер сам писао и свих ових година када нико није смио. А и то само јер су најавили да је данас овом руглу крај. А није. Све се надајући да ће моја побједа бити горка и бесмислена као Шешељева, а не као Праљкова.

Србима блиједи слика на екрану

Пошто ту српску бруку од посљедица дјеловања Хашке кокошарије нико не примјећује, нити ишта озбиљно чини да се исправи било шта што се исправити да, то јасно указује и на крајње облике ишчезавања нације. Возимо на испарењима из резервоара Цара Душана.

Осудили су и понизили још једног од нас, којег смо добровољно послали у смрт. Дакле све нас.

Шта даље?

Било би добро да, ако ништа, сљедећи пут уколико нам случајно затраже, не петнаестак-двадесетак наших истакнутих грађана да се над њима сеире, већ да се сви самопошаљемо у смрт, да им бар то не испунимо. Како смо кренули, извињавали би се и то да одбијемо.

Требамо се у таквој будућности, која нажалост нипошто није далеко од оствариве, сјетити огорчења, срамоте и безизлазности које данас још осјећамо. Ускоро ћемо све заборавити, и наталожити подлогу за нова понижења и самонеправде.

Колонијалистички, тзв. Суд БиХ, врло је расположен да настави.

Дај главу за опште добро

Српски народ је на размеђи два вијека натјеран силом и кршењем свих могућих договора који су довели до оснивања Уједињених народа, до канибалистичке логике.

Знали смо да нема говора о поштеном суђењу, а опет смо испоручили наше највише војнополитичке вође и то “да спасу Српску и Србију од већег зла”, “докажу ако су невини”, “да због појединаца не испашта читав народ”.

Војнополитичка руководства Уједињених Ентитета Сјеверне Америке нипошто неће одговарати за уџбенички примјер удруженог злочиначког подухвата и агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године. Њихова дјела ће остати, а насљедници неће осјећати људождерску срамоту. Исто то данас раде и у Сирији. И ко зна гдје ће све још.

Два Слободана, два Лазара

Данас се на циљној линији Хашке травестије истом десила још једна свињарија, која ће и код Хрвата да произведе једног Лазара од једног Слободана.

Милошевић се и прије Хага налазио у вјековима турске окупације изграђеном миту о небеској Србији, водећи поново ваздухопловни Косовски бој, те апсолутно нема дилеме да ће га, уколико Срба буде, генерације које долазе изградити у наратив Лазара Хребељановића 21. вијека.

Хрватска, као пројекат, а не као савезник Запада; нема у историји примјере величања отпора надмоћнијој сили, па ће Праљковим дјеловањем ту доћи до инфузије једног изазовног мотива, пошто је овај око Вуковара изузетно натегнуте и збуњујуће нелогичности.

Срби имају таквих на тоне. Од Милоша Обилића, баш из Лазаревог времена, преко Гаврила Принципа и Мике Боснић, до Милана Тепића.

У коначном, ући ће у анале свих оних који су платили главом да нам ова трула установа “донесе правду и помирење”, док ће повијесни слијед доказати да је донио искључиво супротно. Сад је можда још и горе него што је било непосредно по окончању рата.

Санитарна сјеча кнезова

Ево, да не закуњају ови што уважавају зграду иза фонтане у Хагу, и они се слажу да је натегнуто и национал-политички у том суданију, што су код Срба и похапшени, те убијени или драконски осуђени апсолутно сви кључни руководиоци које су имали током рата.

Одсјекли су народу главу. Укратко.

То ће се касније изучавати и третирати као преговори Дистрикта Вашингтон са у резервате смјештеним сјеверноамеричким Индијанцима, британска и француска истребљења читавих народа својим колонијалним границама, или управо лењинистичко-неодинастички масакр пољске војнополитичке интелигенције у Катјинским шумама.

Данас у Ефбиху видимо да имамо нескривено насљедни принцип владавине. У овом ентитету су сви који су се налазили у елитном војнополитичком врху у вријеме рата, а и полицијском, и даље се тамо несметано могу налазити. Заслужни грађани. Тако и код Шиптара на Метохији. Митинзима испраћане и дочекиване величине, када их канди-кадилук у Хагу ослободи од одговорности за злочине над Србима.

Глава задржана и у Хрватској, гдје крупне рибе нијесу ни суђене. То није сметало да готовином финасирају билборде подршке ликовима као што је Петар Улемек Легија, те грандиозне дочеке након ослобађајућих пресуда за злочине над Србима.

Е, овај пут се није судило за злочине над Србима… И намјерно су оставили за крај, као стари естрадњаци, прво пресуду Хрватима за злочине над муслиманским живљем, да би онда дали и холивудском Баш Челику и есенцијалном свечовјечанском злу – Старцу Младићу.

Савезништво са муХВом без главе

Херцегбосанском пројекту су, уз пристанак Хрватске, одсјекли главу. Као што су и у Српској, и Србији.

Но, њима то није сметало да удови позивају на молидбени хепенинг, лијепе плакате и шаховнице са грбом Херцег – Босне. Шаховнице су и на институцијама локалне власти у “Човићевој изборној јединици против Комшића”, по бандерама и зградама, које одлуке тзв. Уставног суда не занима ни најмање. Лијепе чак и предизборне плакате странака из Хрватске и гласају на изборима за Сабор. Тако Божо Љубић, као посланик у Загребу, данас криви ону прошлу власт, Месића поглавито, што није више учињено на “лобирању код НАТО савезника”.

Свака част Божо што си јавно рекао ко плаћа тај суд.

У Српској су, рецимо, политичари укинули грб са оцилима и двоглавим орлом, те написали нову химну умјесто Боже правде. Њих брине шта каже тзв. Уставни суд. Наш Ратко је уз поплаву профилних слика са његовим ликом и километара гњевних статуса о његовом херојству и симболизму, испраћен у првостепену смрт празним улицама. Исто као што је након отпуста из Шевенингена са дијагнозом карцинома, некадашњи начелник Генералштаба ВРС Момир Талић сахрањен непримјетно, као неки кер иза куће.

Нема дакле главе. Тијело се батрга. Његови удови нијесу, као код исламизиране браће, бивши обавјештајци, генерали, полицајци, команданти диверзантских јединица, њихови ратни потчињени и помагачи из других земаља. Код нас је елита наглашено састављена од мјењача дресова, ратних и поратних профитера, потказивача и ухода, наглашених кроатофила и слабих говорника енглеског језика, који се латиницом не служе једино на предизборним плакатима својих безбројних и безбојних странака.

Универзитети које су себи и својој дјеци поотварали сви од реда имају латиничну иконографију. Ни српске народњаке више не смијете звати “ћирилицом”. Кад сте видјели албум Цеце, Аце Лукаса или Жељка Јоксимовића на азбуци?

Озиром на однос између херцегбосанских Човићеваца и наших историјски амнезичних политичких снага којима док су у опозицији фондације земаља НАТО обучавају чланство да буду “лидери”, ова пресуда ХБ-Шесторци ће их још више зближити.

Јесте. Треба, кад сам већ оволико написао, за младе људе још једном поновити да је то све само не суд, да наши руководиоци нијесу били ништа гори од њихових. То знају и они који се у њега уздају. Његове пресуде неће ништа учинити Републици Српској.

А ова данашња пресуда има добру страну у томе, ако ништа друго, што барем овог 29.11. нијесмо као главну вијест имали пихтијасто братствојединствено југоносталгијашење.



20 КОМЕНТАРА

  1. Данијеле, све је јасно, тако да нећу посебно коментарисати твој текст, осим што максимално позитивно оцјењујем указивање на коришћење ћирилице и наших вјековних симбола, те химне Боже правде.

    Надам се да ће “наши” у будућем времену вратити наше српске симболе, исто као што немам ништа против да Хрвати и Бошњаци користе своје симболе поред наметнуте заставе БиХ.

    Оно што сам имао рећи о Хагу, написао сам у коментарима на посту “Ко је шта рекао о пресуди Младићу?”

    Могу само поновити да Србија и Република Српска, заједно са расејањем, у наредним годинама треба да обезбједе средства и стручне тимове, те да се у сваку писменију кућу у свијету пласира историјска ИСТИНА о српском народу, његовој слободарској борби за себе и друге,све да се покаже свијету колико су Срби задужили свијет гинући их на милионе у одбрамбеним ратовима,сами, или заједно са другим слободарским народима, колико су задужили свијет у области науке, спорта и културе, да………………………………….

      1. Nema nista gore od ove pokondirene bosanske seljadije. Tradicija ,pismo , jezik, vrline, mane, pamet, (ne)pismenost itd.. sve je to , po srpski, HORSESHIT, a ti independent si najmanja chelija u gomili koja se jos isparava.

    1. Немам ја страну, ја сам на свенародној страни, а сваки народ треба да чува своју традицију, своје писмо, свој језик, да истиче своје врлине,да се смије својим манама, да ако има памети кроз писмено-паметно дозирано суочавање са евентуалним историјским грешкама доживи катарзу, да……………..

      1. Opet nisi uzeo terapiju. napisao sam ‘al umjesto al’.
        Radiš li ti nešto korisno, osim što laprdaš po ovom portalu misleći da te neko ozbiljno shvata.
        Nego, jeste li ti i Simče na istom odjelu?

  2. “Убиће нас јака такозваност”, ово би био добар наслов нечега…Или макар да осване као графит на неком зиду…

  3. Одличан текст без “длаке на језику”. Повезао бих у овај коментар неколико текстова са овог сајта а издвојити ћу :

    – frontal.rs/praljak-popio-otrov-tokom-izricanja-presude/

    – frontal.rs/ko-kaze-da-je-bijelo-polje-ustasko-otkud-onda-takve-sahovnice-u-komunizmu/

    Као и аутор и сам сам тај који “јуриша на вјетрењаче”. Годинама са слао коментаре на “БИГ” радио (пошто су позивали на контакт са слушаоцима и тражили коментаре) у којима сам писао о свим овим темама. Неки коментари су прочитани а неки су били сувише “шкакљиви” , иако су били истинити. Елем , трајало је то неко вријеме а онда су моји коментари постали досадни и пуни “негативне енергије” јер , забога , говорити о страдању нашег народа је негативно и није у духу “братства и јединства” које се сада назива “заједништвом на “овим просторима” (ма шта то значило “ови простори”?)”. Трајало је то тако све док један мој коментар о страдању нашег народа у “лијепој њиној” од стране водитеља није прокоментарисан “пуштањем воде”. Није само РТРС крив за медијски мрак у којем живимо јер су сукривци и остали медији који “размишљају позитивно” и “шире позитивну енергију” (ма шта и све ово значило).

    Да се вратим тексту уз слагање са аутором да је све шта нам се дешава повезано и због тога сам навео ове наслове. Прво што ми је јучер , након дешавања у Хагу , пало на памет је Мирослав Крлежа и његов “Хрватски Бог Марс” (па и Глембајеви). Драма , Праљак попио отров!?! Постоји неколико могућих сценарија. Можда се стварно отровао? Можда је све само сценарио моћника са запада и њихове инквизиције? А можда …? Колико се сјећам прије пар година се појавила вијест у медијима да је Праљак тешко болестан? А шта ако му се болест вратила и ако је био у терминалној фази? Можда му је остало само мјесец дана живота? Можда чак и мање? Познато је да се од рака умире у тешким мукама па је тако одлучио да сам себи прекрати муке и да га његови уз то памте као хероја? Зашто овако размишљам? Одговор је и више него једноставан али га огромна већина нашег народа не жели видјети а ако и види јако брзо заборави. Дио одговора се налази и у тексту о бијелом и црвеном пољу “шаховнице”. Већ сам писао да је то све исто и само служи да срПима маже очи и да срПи сами правдају ову а нападају ону “шаховницу” док се “шаховничари” наслађују нашом глупошћу. Прави одговор је у слиједећем а то су многи или заборавили или не желе видјети.

    Судови и судовање могу ићи и овако :

    Норац је осуђен за злочине у Госпићу (Адеми који је чинио злочине од Триглава до Ђевђелије је за исте ослобођен). У вријеме “служења” затворске казне успио је завршити факултет , оженити се и направити (чини ми се) троје дјеце!

    Главаш , суђен , никад пресуђен како спада , у новембру 2012-те године маршира у Вуковару са тек ослобођеним Готовином. И то све у вријеме док , наводно , у БиХ служи затворску казну!

    Све ово у “матици” Србији и “матичици” Р. Српској желе заборавити и на помен таквих (и многих других чињеница) нама поријеклом из РСК пуштају воду (вјероватно да говна оду) и нека се нико не чуди ако кажем да сам почео “матицу” и “матичицу” помало доживљавати као маћеху и маћехицу. Што чак и није проблем , како мој тако ни ваш , али проблем је у томе што и обе ове државе полако нестају и то све док уз помоћ кроатизације кроз медије стварају од свог народа шизофренике. А хрвати су (које сви ви много слабије познате од нас који смо од увијек тамо живјели) у отимању и претварању у своје махери над махерима па ће тако уз саучешће југо-србадије завршити започето као што су уз огромну помоћ Бориса Тадића и “матице” (и шутњу из “матичице” Р.С.) те исте 2012. (које је ослобођен Готовина) добили “међународно” признање “свог” језика.

  4. poserem ti se na tekst ko si ti da blatis nasu Srpsku istoriu uzimas usta Lazarovo ime govno jedno izdajnic ko ti ces da pricas protiv Srba kome nije u Republiki Srpskoj dobro idi u federaciu dole pa tamo seri po Kulunu banu

  5. Симо,

    уххххх, добар овај Лалић.

    Наравно да је требало поступати као Војвода Бојовић, зато сам у кометарима ових дана поменуо случај Пала и погибије 70 људи, са још толико рањених у два дана, само мјесец и по после почетка рата.

    Поменуо сам вријеме кад је срце пуцало сваком паљанину, али су тада неки неуки, силом прилика официри, они официри који у свом војничком знању нису вриједни очистити чизме војводи Бојовићу, поступили по Војводиној наредби, односно,кроз муњевит рад на терену дали су до знања свим Србима у Палама да остану достојанствени, те преузели све мјере опреза-обезбјеђења, да се не дај Боже неко због толико рањених и погинулих паљана, у свом болу не освети неком комшији по зградама, односно муслиманској популацији која је тада живила у центру Пала и околини.

    Гријешили су неки у име нас током ратова деведесетих,то ће свако поштен признати, зато нисам да се глорификују једнако сви српски официри и војници.

    Нису сви заслужили исто, неки су (не)намјерно у име нас издали свете српске ратнике, као и правила ратовања, па су наредили, или нису спријечили, мање, или веће злочине над заробљеницима, негдје и над цивилима.

    Наравно да ме боле све жртве ратова, поготово српске жртве од тзв.муслиманских, хрватских и шиптарских војски.

    Већину жртава ратова у бившој Југославији су начиниле те војске, зато ме уопште не дотиче лажна пропаганда њихових политичких и вјерских вођа, те медија, како су само они жртве.

    Да не говорим како су ти “уцвијељени народи” етнички очистили Хрватску и КиМ од Срба.
    Ми ето у БиХ некако одбранисмо своје домове, некад у тој одбрани срамно погријешисмо, али кад се све сагледа, ништа више од других који се праве да су жртве тзв. великосрпске агресије.

    Историја је показала-доказала, да су Срби увијек били на страни оних који су се борили за слободу и правду, а да су огромном већином припадници тих народа били на страни освајача, окупатора и фашиста.

    Мене зато искључиво интересује српски народ и његова катарза,други нека размишљају о својим злочинима и злочинцима, ако имају имало образа.

    Зато се као доказано частан српски официр не слажем да се између “наших официра и војника”, оних који нису поштовали правила ратовања, ставља знак једнакости са нашим часним официрима и војницима, посљедично и да се такви индентификују са изнуђеним ослободилачким- отаџбинским ратом српског народа у БиХ, Хрватској и на КиМ.

    Знам да ово неким Србима неће добро звучати, али због будућности треба одвојити жито о кукоља, исто као што требамо уложити велики новац у наредном времену, све како би струка сапрала љагу са српског имена, односно, да се ИСТИНА о ратовима из деведесетих, о славној слободарској традицији српског народа кроз историју, о српским научницима, умјетницима и спортистима уведе у сваку иоле писменију кућу у свијету.

    Нека свијет види да је због глобалних интереса српски народ деведесетих неоправдано сатанизован,нека виде кроз филмове, документарни програм, свједочења познатих свјетских људи, кроз разне информације пласиране преко интернета и на друге начине, како је и колико овај бројчано мали народ задужио свијет и савремену цивилизацију.

    1. Ти свашта надроби у коментару, али никако да одапнеш у коју групу сврставаш Младића.
      У групу часних официра или у нечасних?

      1. Слажеш ли се са кометаром?

        Што се тиче појединачних случајева, имају компетентни људи да преиспитају појединачно понашање, од војника, до подофицира и официра, ја тај нисам сигурно.

        Не очекујеш ваљда да ја лицитирам са могућим заслугама појединаца, због чега је свакако дјелимично стављена мрља на сав српски народ?

        Кад кажем дјелимично,друга и много већа мрља српском народу нанесена је (не)намјерно од српског руководства, односно њиховог нечињења , та велика мрља која се мора сапрати је учињена јер нису адекватно одговорили на неоправдано медијско сатанизовање српског народа, од самог почетка рата у Југославији..

        Комунистичке магарчине мислиле да цијели свијет зна ко су Срби били кроз историју, а ко су њихови противници?

        Није ми за шупке из војске, али ми је за Милошевића и још неке, па бар је он био шест година у САД, видио је како све функционише.

        Кретен није ништа уложио новца у анулирање лажне пропаганде против српског народа, а знао је да тамо све почива на оној, КОЛИКО ПАРА, ТОЛИКО И МУЗИКЕ, те да јаки медији(рецимо Ц
        СНН) од поштена могу направити сотону, а од сотоне анђела, не дај Боже.

        Ево примјера колико су тада образовани европљани знали о нама, замислите онда у свијету.

        Сјећам се емисије на БГ телевизији,можда три године прије рата, нешто је неки новинар био у Енглеској, па пита момка који је завршио факултет- не сјећам се који, значи, пита га зна ли за Југославију?
        Каже зна.
        Онда га овај наш пита, знали гдје се налази?
        Каже није сигуран, мислим да је негдје у средини Африке.

        Е толико је образован европљанин знао гдје је Југославија, а не да незаинтересовани американци и остали народи на свијету знају ко су Срби, ко муслимани, ко хрвати и какви су били у прошлости?

        Овога се сјећам јер се нисам могао чудом начудити да један факултетски образован Енглез ставља Југославију у центар Африке.

        Сто пута сам то од тада испричао, странцима поготово, од амбасадора, до новинара и других, све наводећи тај податак о образованом европљанину, те наводећи да онда није никакво чудо, како је у то доба неуком народу у свијету лако могао СНН приказивати српску мајку како грли лобању сина на гробљу пуном крстова, да би она вјештица Амампур у ударном термину СНН рекла, “Гледајте шта раде проклети Срби, са невиног муслиманског народа?”.

        Значи искључиви кривци за српску медијску сатанизацију су тадашњи српски политичари и лоши медији,лоши медији, управо што им политичари нису дали услове, или су их свјесно издајнички спречавали да свијету изнесу праву ИСТИНУ.

        Симо,

        пусти Младића, има ту много шири контекст.

        Ја овдје не кометаришем ради кометара, да хвалим, или олајавам било кога, ја овако ових дана овдје и на Новом Стандарду свјесно пишем , све да наше политичаре, тзв. интелектуалце, аналитичаре и остала говна која серу о Хагу научим како треба да идућих дана, мјесеци и година причају и шта да раде,ако су прави родољуби и мудри политичари, а не да се истрчавају са изјавама и због тренутних јефтиних политичких поена нанесу могућу штету српском народу.

        Мајмуни заборавили да је току жалбени поступак у Хагу, треба на то да их подсјећа Мирсад Токача на БГ телевизији, отац их глупи све заједно јебо.

        Вријеме је лијек за све, полахко, што рекли савремени муслимани.

        Значи предлажем и мислим да би суштина била, да се слично мом прошлом коментару, као народ одредимо према прошлим ратовима у Југославији, а да појединце који су нам нанијели колективну љагу,за сад, на неки начин изузмемо из (не)оправданих заслуга за народ.

        Наравно, кад наредних година проведемо стратегију уласка ИСТИНЕ о српском народу у скоро сваку кућу у свијету, упоредо са поступцима власти и медија других народа, који сигурно неће бити самокритични , ми би како ИСТИНА буде више прихваћена у свијету, тада требали полако поентирати и господски се понијети, самокритички се осврнувши на наше грешке из даље и ближе прошлости.

        То би по мени била тзв, српска дозирана катарза.

        Никако нисам присталица да ми своје који су у рату застранили оцрнимо одмах, нека вријеме ради своје.

        Прво ИСТИНА, па онда пуна катарза, значи, по мени, катарза иде када више никоме у свијету неће бити тешко схватити, да су и неки наши правили мање и веће злочине у одбрамбеном рату деведесетих, рату који је изнуђено водио српски народ.

  6. ДРИНО ВОДО…

    Треба име да јој се помене,
    То је Дрина и притоке њене.
    Нема пера ни људскога ума,
    Нит’ икакве главе и разума
    Да докаже и приближно, вала,
    Шта је Дрина људства позобала
    Са њенијех крша и обала.

    Дрино, водо, бар једно стољеће,
    С тебе Србин воде пити неће,
    Воде пити, нити руке прати –
    Братске ће се кости призирати!

    Дрино водо, аманет ти тешки,
    Сачувај нам наш понос витешки,
    Немој причат’ Дунаву и Сави
    За наш полом и наш нож крвави!

    С Левер Таре до Пашине воде,
    Људске ће се кости да наоде;
    Па докле ће, Бог би један каза,
    Оне трунут од вјетра и мраза,

    Око врата од града Жабљака,
    И то кости – кости од јунака.
    Без погреба и без опијела,
    У бездан их вода однијела.

    Радован Бећировић Требјешки

  7. ja se nebi izjasnjavo o Mladicu zna on sta je radio a sta nije jabi poentiro ovdje na drugoj temi
    nasa naj veca propast je to sto mi odbijamo nase da sudimo tako je trebalo suditi najprvom Rasi Karadzicu od srpske strane i da robija dozivotno e tako i sa Milosevicom znaci dase kukolj izdvoji iz zita i da idemo dalje u jaku perspektivu zna se integracie sa Rusiom Putinom e to je to
    a sta sad imamo jedini srpski politicar svjeckog kalibra je Dodik al nemoze on sam jer su budale izdajnici oko njega razni Stevandici Tadici e oni bi njega naj radije ya saku dolara prodali to je nasa Srbska propast

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *