Данас преговори око статуса града Мостара – чији је то град?

У Канцеларији високог представника у Сарајеву сутра почиње нови круг преговора о статусу града Мостара, а главни политички актери СДА и ХДЗ БиХ долазе са дијаметрално супротним ставовима. Високи представник Валетнин Инцко окупиће представнике политичких странака из Федерације БиХ да би разговарали о проблему Мостара који је једини остао без избора због немогућности договора СДА […]

уторак, октобар 16, 2012 / 07:56

У Канцеларији високог представника у Сарајеву сутра почиње нови круг преговора о статусу града Мостара, а главни политички актери СДА и ХДЗ БиХ долазе са дијаметрално супротним ставовима.

Високи представник Валетнин Инцко окупиће представнике политичких странака из Федерације БиХ да би разговарали о проблему Мостара који је једини остао без избора због немогућности договора СДА и ХДЗ-а о измјени Изборног закона БиХ и Статута Мостара, у вези са провођењем одлуке Уставног суда БиХ.

Уставни суд, на захтјев Хрвата, донио одлуку да се морају измијенити одредбе Изборног закона БиХ које се тичу Мостара и Статута града, јер је утврђено да гласови Хрвата и Бошњака не вриједе исто.

Предсједник мостарског ХДЗ-а Слађан Беванда каже да Мостар треба да буде уређен као и све остале јединице локалне самоуправе у БиХ.

"Уређење града Мостара, као и свих осталих јединица локалне самоуправе у БиХ, не сматрамо никаквим радикалним промјенама, него као пут Мостара ка једном нормално уређеном европском граду. Веома је лоше што избори у Мостару нису одржани 7. октобра", рекао је Беванда Срни.

Предсједник мостарског СДА Зијад Хаџиомеровић истиче да су ставови СДА познати, а то је да се актуелни статут поништи и да се стање врати на Прелазни статут града, који је у фебруару 1996. године потписао тадашни управник Ханс Кошник – то јест на шест општина.

Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић нада се да ће избори у Мостару бити одржани до фебруара 2013. године. Човић је нагласио да Хрвати очекују да Мостар буде сједиште хрватског народа, истичући да је потребно препознати потребу да домаће снаге дођу до договора.

Садашњи Статут града "скројио" је некадашњи високи представник Педи Ешдаун 2004. године и тако бар на папиру ујединио Мостар који је до тада био подијељен на шест општина – и то три хрватске и три бошњачке.

Хрвати желе Мостар као једну изборну јединицу и желе да коначно буде "хрватски столни град", док Бошњаци град након толико година поново желе подијелити.

Срби се у граду на Неретви ништа не питају, па их тако нико и не консултује, мада је на снази одлука Уставног суда БиХ о конститутивности народа на цијелој територији БиХ.

Мостар очигледно није само проблем Мостараца, јер се укључују и стране дипломатије.

Потврђује то и писмо које су хрватски политичари из Мостара упутили на адресу више амбасада, а оно упућено амбасадору Шпаније Марији Аурори Мејиа Ерасквин доспјело је у јавност.

Они јој објашњавају комплетну ситуацију у Мостару, те наводе свој страх због ангажмана Турске, односно турског дипломате у радној групи ОХР-а за Мостар.

У писму се наводи да се Хрвати осјећају неугодно због турских дипломатских активности у БиХ и изјава турског премијера који велича отоманску владавину у БиХ, подсјећајући при том на непријатне историјске околности и патње за вријеме отоманске окупације БиХ.

У писму се апелује и моли амбасадор Шпаније да дигне свој глас за поштивање Хрвата принципијелним провођењем одлуке Уставног суда БиХ везане уз Мостар и измјене изборних правила везаних уз тај град на начин на који она то сматра најприхватљивијим.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *