Данас је Бадњи дан

Стари православни обичај је обиљежен широм Српске. Српска православна црква и вјерници су прославили Бадњи дан припремајући се за Божић. Бадњак је, како се то ради већ 20 година провезен улицама Бање Луке, од Храма Христа Спаситеља до Храма Свете Тројице. Бадњаке су испред храма дочекали свештеници Епархије бањолучке, а благослов је обавио протојереј-ставрофор Ратко […]

четвртак, јануар 6, 2011 / 14:05

Стари православни обичај је обиљежен широм Српске.

Српска православна црква и вјерници су прославили Бадњи дан припремајући се за Божић.
Бадњак је, како се то ради већ 20 година провезен улицама Бање Луке, од Храма Христа Спаситеља до Храма Свете Тројице.
Бадњаке су испред храма дочекали свештеници Епархије бањолучке, а благослов је обавио протојереј-ставрофор Ратко Радујковић. Нешто прије једанаест часова, уз буку аутомобилскох сирена, пред Храм Христа Спаситеља, бадњак је довезао Јово Ловрић, човјек који то ради већ годинама.
– За ово се припемамо већ неколико дана, и бадњаке усјечемо неколико раније да све буде спремно за данас.
Бадњак има пратњу  полиције, а некад га је пратила и војска, што је, каже Ловрић, промијењено у задње вријеме.
Он се нада да ће његови насљедници преузети овај обичај и да ће традицију наставити љепше него што су то радили старији прије њих.
– Народ држи до обичаја, али с обзиром да је то сва мало било запостављено, па не успијемо баш све да дочарамо онако како смо хтјели – рекао је Јово Ловрић

Освештање бадњака обавиће Његово преосвештенство владика бањалучки Јефрем у храму Христа Спаситеља након вечерњег богослужења које почиње у 17.00 часова.

Након тога, у порти храма Свете Тројице обавиће се налагање бадњака.

Владика Јефрем ће у поноћ служити у храму Христа Спаситеља Свету архијерејску литургију поводом празника Рождества Исуса Христа – Божића.

Бадњак је по правилу младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрије пећину у којој је рођен Исус, мада овај обичај коријене вуче још из предхришћанских обреда код Срба и других словенских народа.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *