Дан побједе над фашизмом: Николић положио вјенац Незнаном јунаку на Авали

Предсједник Србије Томислав Николић данас је, поводом 9. маја – Дана побједе над фашизмом, положио вјенац на Споменик Незнаном јунаку на Авали. Николић је у спомен-књигу написао: "Наша захвалност за слободу Србије и победу над фашизмом коју сте извојевали својом крвљу је вечита. Данашњу Србију водимо тако да њена слобода више никада не тражи крв […]

петак, мај 9, 2014 / 15:10

Предсједник Србије Томислав Николић данас је, поводом 9. маја – Дана побједе над фашизмом, положио вјенац на Споменик Незнаном јунаку на Авали.

Николић је у спомен-књигу написао: "Наша захвалност за слободу Србије и победу над фашизмом коју сте извојевали својом крвљу је вечита. Данашњу Србију водимо тако да њена слобода више никада не тражи крв њене деце. Хвала."

Николић је положио вјенац, уз војне почасти Гарде Војске Србије и у пратњи министра одбране Братислава Гашића и начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића.

Дан побједе над фашизмом обиљежен је централном државном церемонијом на Гробљу ослободилаца Београда, а у име Владе Србије венац је положио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Он је поручио да је предуго Србија била скромна када је говорила о својој улози у великој побједи, али и подвукао да је наша земља 9. маја 1945. узела улазницу и тапију да буде дио Европе.

Градоначелник Београда Синиша Мали честитао је Београђанима Дан побједе над фашизмом, 9. мај, саопштила је Градска управа Града Београда.

"Данас када славимо Дан победе над фашизмом са поносом се сећамо улоге Србије у антифашистичкој коалицији и нашег доприноса великој победи човечанства над нацизмом. У Београду, граду-хероју који је разаран и уништаван, у тој борби живот је дало хиљаде родољуба и антифашиста", наводи се у честитки.

Заменик градоначелник Новог Сада Борко Илић и представници Градског одбора Савеза удружења бораца НОР-а, Војске Србије и Организације Резервних војних старешина Новог Сада, положили су венце на Спомен-обележје погинулим борцима НОР-а.

"Данас славимо дан велике победе над фашизмом и нацизмом, који никада не смемо да заборавимо, као ни оне који су свој живот дали за слободу у Другом светском рату", рекао је Илић.

Он је истакао да на нама остаје да се сећамо оних који су дали живот за слом највећег зла које је задесило свет. Заменик градоначелника Новог Сада положио је венац и на Споменик Новосадском партизанском одреду на Ченеју.

У Парку хероја у Нишу, поводом Дана победе над фашизмом, положени су венци и откривене бисте народних хероја.

Дан победе над фашизмом у Крушевцу традиционално је обележен полагањем цвећа на хумке Спомен-комплекса "Слободиште", посвећеног жртвама рата, и на Споменик борцима Црвене армије крај Расине.

Церемонији су присуствовале делегације Града, Војске Србије, удружења бораца и српско-руског пријатељства. Код споменика црвеноармејцима одржан је и културно-уметнички програм.

Полагањем венаца и црвених ружа на Споменик партизанима у Алеји носилаца "Партизанске споменице" на Градском гробљу и Спомен костурницу 1.170 погинули официра и бораца Црвене Армије са ослобађање овог дела Србије, у Јагодини је обележен Дан победе над фашизмом.

Испред Руске Федерације венац је положио други секретар Амбасаде Руске федерације у Београду Владимир Генералов, а венце су положиле и делегације бораца из Другог светског рата, Скупштине града и учесника ратова 1990.- 1999. године, Руско-српски одред за хуманитарно разминирање.

"Ово је велики датум, када се завршио велики, крвави рат који је узео милионе људи. Они су погинули да би фашизам умро", рекао је Генералов на Спомен костурници после полагања венца.

У знак сјећања на 9. мај 1945.

Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату обиљежава се у знак сјећања на 9. мај 1945. године, када је нацистичка Њемачка потписала капитулацију.

У Берлину је нешто послије поноћи 8. маја, односно првих минута 9. маја 1945. године, потписана безусловна капитулација нацистичке Њемачке.

У име Њемачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.

Тиме је формално завршен Други свјетски рат у Европи, али су остаци њемачких трупа још неколико дана давали отпор, између осталих и у Југославији (до 15. маја).

У рату који је трајао нешто мање од шест година, учествовала је 61 држава и око 110 милиона војника, а погинуло је између 55 и 60 милиона људи, а њих око 35 милиона је рањено.

Тачни подаци о жртвама, посебно на подручју некадашње Југославије, никада нису утврђени.

Државна комисија СФРЈ објавила је својевремено податак да је погинуло укупно 1.706.000 људи, међу којима нешто више од 300.000 бораца.

Девети мај се обиљежава и као Дан Европе, јер је на тај дан 1950. године тадашњи француски министар спољних послова Робер Шуман поставио темеље за стварање уједињене Европе.

Пре 64 године, непосредно после Другог светског рата, у време када је још владало дубоко неповерење између вековних непријатеља Француске и Немачке, Шуман је објавио документ који ће остати запамћен као "Шуманова декларација", у којем је предложио формирање неке врсте европске федерације, као средства за очување мира.

Шуманов план се данас сматра зачетком процеса европских интеграција, а Шуман оцем данашње Европске уније.



Оставите одговор