Да ли земљотрес у Непалу потврђује стварање новог суперконтинента?

Велики земљотрес који је прошле седмице погодио Непал, нагласио је да су континенти и даље у процесу формирања новог суперконтинента. Истраживачи испитују промјене које ће се дешавати током неколико десетина милиона година. Геолог Џенг-Шијанг Ли, након великог земљотреса, путовао је у Непал да би помоћу нових сеизмолошких инструмената проучавао сударе индијских и евроазијских текзонских плоча. […]

среда, април 29, 2015 / 11:12

Велики земљотрес који је прошле седмице погодио Непал, нагласио је да су континенти и даље у процесу формирања новог суперконтинента.

Истраживачи испитују промјене које ће се дешавати током неколико десетина милиона година. Геолог Џенг-Шијанг Ли, након великог земљотреса, путовао је у Непал да би помоћу нових сеизмолошких инструмената проучавао сударе индијских и евроазијских текзонских плоча.

Шта је Амазија?

Идеја да Земља формира нови суперконтинент, назван Амазија није нова. Али сеизмолошки уређаји и технике које су сада доступне стручњацима, омогућавају да се промјене проучавају на детаљнији начин.

Иако су научници сагласни да се одвија процес формирања суперконтинента, предмет дебате је гдје ће се он тачно формирати.

Док су поједини научници сматрали да би се нови континент смјестио око Африке, према студији са Универзитета Јејл, тачка састајања биће Сјеверни пол.

Сјеверна и Јужна Америка ћстиснуће" се заједно, а Карипско море и Арктички океан ће нестати. Азија ће се спојити с Америком, закључено је у најновијој студији. Ове промјене ће бити видљиве тек за 50 милиона до 200 милиона година.

Упркос томе што је већ спојена с Евроазијом, Индијска плоча наставља да се креће према Сјеверу, по неколико центиметара годишње, што узрокује тектонске активности.

Међутим, и други се континенти крећу један према другом. Сваке године нестаје неколико центиметара Тихог океана, а то ће на крају резултовати спајањем Америке и Евроазије, док се Аустралија такође према Азији креће 7,8 центиметара годишње и такође ће се спојити с Амазијом.

"За то ће бити потребне најмање десетине милиона година, можда чак и стотине милиона, прије него се нови суперконтинент потпуно формира", рекао је Ли.

Научници процес могу да упореде са претходним суперконтинентом Пангеом, који је формиран прије око милијарду и 300 милиона година. Разбио се на седам континената и резултирао рођењем Атлантског океана око 100 милиона година касније.

Истраживачи вјерују да је Пангеа трећи од четири суперконтинената у Земљиној историји. Земљина површина формирана је од седам великих и неколико мањих тектонских плоча које се крећу брзином која варира од неколико милиметара до два центиметара годишње, брзином којом расту људски нокти. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *