Да ли је могућа обнова Херцег-Босне?

Хрватска Република Херцег-Босна успостављена је 1991. године као територија над којом су већински народ чинили Хрвати и који су на све начине покушавали да те територије етнички присвоје, а касније или да припоје Хрватској (ако дође до распада БиХ послије рата) или да те територије унесу у суверенитет БиХ и да оне имају статус самоуправних […]

петак, фебруар 25, 2011 / 21:37

Хрватска Република Херцег-Босна успостављена је 1991. године као територија над којом су већински народ чинили Хрвати и који су на све начине покушавали да те територије етнички присвоје, а касније или да припоје Хрватској (ако дође до распада БиХ послије рата) или да те територије унесу у суверенитет БиХ и да оне имају статус самоуправних јединица са широком аутномијом одлучивања.

Цијела територија Херцег-Босне укинута је Вашингтонским споразумом из 1994. године и на тај начин је потпуно дошло до расформирања хрватскх општина. Споразум је био увод у формирање Федерације БиХ који је предвиђао "да су Бошњаци и Хрвати "под истом админинстративном капом", а Срби, који су словили у међународној заједници за непријатеље свих, остављени су на статичном стању до потписивања Дејтона када је створена Република Српска и која свој уставно правни положај има и до данас-дан али са умањеним надлежностима. Многе надлежности РС је изгубила наметањима високих представника, али и многих уредби и наредби у коме је ОХР кажњавао српске представнике.

Најбољи приказ хаотичног стања јесте вријеме Педи Ешдауна као високог представника који је смјенио и забранио политички и јавни рад чак 60 функционера СДС-а, а касније је посезао и за кажњавањима наводних помагача у скривању Радована Караџића и Ратка Младића. Примјери су многобројни… од Мирка Шаровића, Драгана Калинића до Драгомира Андана. За овог задњег, иако се испоставило да 3 године након хапшења Караџића у Београду није помагао његовом скривању, човијек је и послије тога био ускраћен основних људских права и због тога је правду и правичност потражио на улици и штрајком глађу које је уродило плодом.

Но, темама које се тичу РС позабавићу се детаљније неком другом приликом.

ВИЗИЈА БУДУЋНОСТИ ХРВАТА У БИХ

Херцег-Босна се данас помиње у контексту новог ентитета у БиХ, а што се најчешће може чути од хрватских представика који сматрају да је то "једино правично и одрживо ријешење" како се Хрвати не би дискриминисали. Међутим ту се поставља једно јасно, колегијално питање – Зашто сте ставили потпис на Вашингтонски споразум ? Ко га је изнудио и ко је крив што сте ви били навучени да то потпишете ? Ратовали сте против Срба уз помоћ државе Хрватске и сачували донекле своје општине од Бошњака, а сада тражите српску подршку за обнову своје територије ? Више је него јасно да се интересни елемент у БиХ остварује један и други против трећег народа у зависности у каквој се позицији ради и шта се тражи. На крају један ће морати бити "жртвовани јарац" и испаштаће послиједице због тога.

С друге стране, евентуално стварање Херцег-Босне као новог ентитета значиће пад Дејтона и постојаћег устава, а мислим да то не би жељела РС јер се заправо задире у основу њеног постојања. Партиципација и лицитација "да ли ово ; да ли оно" је стално присутно у власти РС, али једном се јасно мора рећи став свих странака и политичких релевантних фактора по том питању. То није питање за једну странку, него је то питање цијеле РС јер територијална распоређеност Херцег-Босне обухвата и дјелове Српске, тачније дјелове Посавине.

СЛУШАЊЕ ТУЂМАНОВИХ НАРЕЂЕЊА

Свима је јасно да су Хрвати као конститутивни народ најмањи у БиХ и да се по многим питањима врше или диверзије на политичкој или на моралној основи. На политичкој првенствено мислим на прегласавање у органима Федерације, мада поставља се питање "колико је то оправдано" јер је Дејтон створио највећи дио устава, а из тога и закона БиХ.

Основно начело којим се руководим током цијеле моје анализе проматрања Хрвата и некадашње Херцег-Босне јесте, да су они преварени и обманути од стране званичног Загреба. Не мислим ту на Хрвате као народ који живи у БиХ него на њене тадашње политичке лидере који су је предводили у БиХ. Превише је очигледно да су слушали наредбе Туђмана и њему подређеним, а мање разум и оно што осликава реална слика са терена.

Једном ријечју пресликано руководство Републике Српске Крајине (РСК) које је више слушало Београд и Милошевића него што је здравом логиком могла нешто добро да учини српском народу у Крајини. Основица свега јесте план З-4.
У случају Херцег-Босне која је Вашингтонским споразумом декларативно одступила од својих територија и унијела их у суверенитет Федерације, јасно се опредјелила за суживот са већинским Бошњацима.

Што се тиче Српске стране, она овдје мора бити врло опрезна "у давању подршке". Не смије да лети, не смије да срља, не смије да потписује као мула без главе "не подрива у територијални интегритет РС", не смије да се води слијепом политиком уцијене. Овдје се не тражи брзина него разум и промишљеност "чему то води", а што је код Срба увијек најмање присутно.

Веома је важно становиште да се евентуалном обновом Херцег-Босне врши додатна децентрализација БиХ, а с те стране немогуће је зато издејствовати подршку Бошњачке стране, а можда ни већинског дјела међународне заједнице и ПИК-а.

ПРЕДУЗЕТНИЧКА ВИЗИЈА ХРВАТСКЕ НАД ХЕРЦЕГ-БОСНОМ

Таоци једне политике увијек су били потлачени, осрамоћени и политички уништени али у свему томе не смијемо заборавити ни онај предузетничко-интересни сегмент. Наиме, дјелови Херцег-Босне обухватају једне од најбогатијих природних ресурса у БиХ, а у том смислу важно је напоменути Ливањски, Гламочки и Дувањски простор који имају можда и најздравије воде у регији јер је препуно ријечних долина и котлина. Такође, ту је и економска експлоатација Бушког и Јабланичког језера.

ДАНАШЊИЦА – ОБНОВА ХРВАТСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ ИЛИ БУНТ КАНТОНА

Многе су перипетије условиле поновну појаву Херцег-Босне у жижу јавности мада данас се све гласније може чути од хрватских представника прије свега од Човића и Љубића "да ће кантони у којима два ХДЗ-а имају већину блокирати рад и формирање власти и да неће прихватити евентуалну владу Федерације СДП-а без легитимних хрватских представника".
То неминовно доводи до још дубљег ћорсокака ако се зна да Лагумџија остаје при својим ставовима од раније, "а то је да га не интересују два ХДЗ-а јер свој СДП третира као мултиетничку странку" а такође и то да он већ посједује сарадњу са хрватским странкама ХСП-ом и "Радом за Бољитак".

Колико ће ова тема у блиској будућности бити врућа показује и недавна изјава Иве Мире Јовића:
"Ако странке окупљене око СДП-а прекрше Устав Федерације БиХ и илегално сазову сједницу Дома народа федералног Парламента, два ХДЗ-а у кантонима и општинама са хрватском већином, примјениће најрадикалније мјере политичког протеста, укључујући и проглашење трећег ентитета, односно Хрватске републике Херцег-Босне".

Хватање у коштац са проблемом, попуштање и тражење компромиса или једнострани став једног политичара да заведе свој диктат и вољу на основу добрих изборних резултата ? На Лагумџији је.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *