ЦВЈЕТНА ДРЖАВА (GARDEN STATE)

Спада у низ падавичарских америчких филмова, који су у основи терапеутски. Али и умјетнички и које је узалудно препричавати. Топао је. Са добрим осликавањем безнађа из предграђа, те оним јуродивим призорима који упућују на људе који су дуго о томе размишљали, и баш у таквом безнађу и били приморани да налазе величанствене, дирљиве, лијепе, грозне, […]

среда, фебруар 8, 2012 / 21:51

Спада у низ падавичарских америчких филмова, који су у основи терапеутски. Али и умјетнички и које је узалудно препричавати.

Топао је. Са добрим осликавањем безнађа из предграђа, те оним јуродивим призорима који упућују на људе који су дуго о томе размишљали, и баш у таквом безнађу и били приморани да налазе величанствене, дирљиве, лијепе, грозне, па и чудне ствари.

Ту је на првом мјесту, и свемитолошки најпримамљивија и најдирљивија, а истовремено и најмање патетична, епизода са Чуваром Бездана На Крају Свијета. Урађена је некако сасвим природно, и приказује трочлану породицу, мужа и жену са малом бебом. Глава куће ради ту као чувар, пошто се отворила огромна рупа приликом покушаја да се ископа темељ за тржни центар. Нико не зна колико дубоко, али ни власт не зна да се он сваке ноћи спушта тамо. Иначе, живе у броду који стоји на сухом. Каже, замишља то као приватну Нојеву арку, за коју додуше уопште није сигуран да би плутала.

Затим иде посјета мотелу у којем се користи камера опскура (она направа помоћу које су сликари варали и сликали призоре преко одраза стварности на платно), и доста обичних рупа у зидовима хотела, како би они који плате могли гледати друге људе који су собе изнајмили да у њима обаве сексуалне односе.

Ту су и прикази тога како насамарити супермаркет, који има рупу у пропису, те дозвољава враћање производа до 40 долара вриједности. Нађеш тако нешто, узмеш паре и чекаш да се промијени запослени. Што се дешава често.

Дакле, дечко који је отишао из свог родног града као јако мали, враћа се на мајчину сахрану. Мајка је дуго била непокретна, јер је он гурнуо и несрећним случајем је сломила врат. Смјестили су га у специјалну школу, а затим га је отац послао у интернат и од тада је непрекидно на лијековима.

Сада долази у свој крај и упознаје занимљиве личности, у које су се развили његови пријатељи. Све је овдје крајње надреално, али савршено могуће. Једино гдје је стварност исмијана, јесте што су сви ти ликови скупљени на једном мјесту.

Па тако имамо локалну смлату, који је измислио бешумну чичак траку. Обогатио се, купио себи вилу величине замка у којој нема ништа од намјештаја, и непрестано се проводи. Гробара који краде накит од умрлих, а мајку му трти вршњак који ради у забавном парку и на посао иде у витешком оклопу. Ту је, на крају, дјевојка која стално лаже, има кућу измрежану пластичним и провидним лавиринтима, по којима круже хрчци, три добермана, рибице – укратко зоолошки врт. Њен карактер је забавно поремећен, и он са својим успореним поимањем стварности савршено налијеже на њега.

Заљубе се, он одлучи да престане пити лијекове, промијени психијатра (његов рођени отац) и да се мора вратити у Лос Анђелес како би средио неке ствари. Ту она горко плаче и плаче, затворена у телефонску говорницу, на шта он драматично пропушта лет и грли је. Рекавши да нема појма шта ће у свом животу, али да му је лијепо са њом.

Ово је тако урађен филм, да му се свака патетика опрашта.

 

(Редитељ и писац: Зек Браф; Писци: натали Портмен, Натали Портмен, Питер Сарсгард)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *