Чули да се дијели: И из Династије дошли Додику по паре

Шта мислите о сапунској опери о Јасеновцу? Премијер Републике Српске, Милорад Додик, разговарао је данас у Бањој Луци са “америчком глумицом и ћерком кнегиње Јелисавете (Елизабет) Карађорђевић, принцезом Катарином Оксенберг, и њеним супругом, глумцем и режисером Каспером Ван Диeном; о могућностима за снимање играног филма о страдањима у логору Јасеновац у току Другог свјетског рата”. […]

субота, јул 11, 2009 / 19:00

Шта мислите о сапунској опери о Јасеновцу? Премијер Републике Српске, Милорад Додик, разговарао је данас у Бањој Луци са “америчком глумицом и ћерком кнегиње Јелисавете (Елизабет) Карађорђевић, принцезом Катарином Оксенберг, и њеним супругом, глумцем и режисером Каспером Ван Диeном; о могућностима за снимање играног филма о страдањима у логору Јасеновац у току Другог свјетског рата”.

Пише: Ненад Табаковић

"Премијер Додик је подржао овај пројекат, и изразио спремност Владе РС да помогне у његовој реализацији", саопштено је из Бироа Владе РС за односе са јавношћу.

Током сусрета у Бањој Луци, "разговарано је и о уводним активностима које треба да претходе снимању, па је договорено да се разговори о динамици рада наставе у наредном периоду".

Осим што је први пут да сазнајемо како их такав пројекат занима, занимљиво је чути и да су гости из САД упознали премијера РС, о пројектима на којима су тренутно ангажовани; а који су очигледно толико уносни у сјеверноамеричким оквирима, да су се сјетили и премијера једног ентитета, који се влада њихове земље упиње укинути.

Катаринин муж, Каспер Ван Диен, јесте имао своје тренутке славе, када је играо у научнофантастичном филму "Свемирски војници", Пола Верховена; или са Џони Депом у "Успаваној долини", Тима Бартона. Једини проблем је што је то било прије више од деценију, јер од тада Ван Диен игра на телевизији, односно у сапуницама.

Његово васкрсавање на великом платну је покушано прошле године, у више него биједно нискобуџетном испирању старе славе, код нас преведеном као "Свемирски војници 3", тј. трећи дио. Први је, да подсјетимо, режиран 1997. године према истоименом роману Роберта Ф. Хајнлајна.

У глумачке квалитете Ван Диена можемo сумњати или не, али је сасвим сигурно да никада није режирао. Барем не ишта за шта се могло чути.

Можда Карађорђева пра-пра-пра-праунука и њен животни пратилац имају племените и (српске) патриотске намјере, али исувише је Горана Марковића, Срђана Драгојевића, БЛИФФ-ова и Рафтинга прешло преко наших леђа; да грађанину РС не би зазебле паре у сламарици, на помен холивудских апетита.

Поготово оних, какве већ може имати једна Аманда Карингтон, из осамдесетих година прошлог вијека планетарно популарне сапунице, по имену "Династија". Кћерку зле Алексис, из првог брака серијског тв-патријарха, Блејка Карингтона, играла је управо Катарина Оксемберг. То је, уједно, и њена најзначајнија рола у каријери.

Оно што је свакако похвално, јесте чињеница да је у јавност на вријеме изашла чињеница да су неки потегнули преко баре, привучени издашним средствима које Влада РС издваја за потпуно бескорисне пројекте.

Оно што је са друге стране алармантно, јесте да неко опет покушава да, далеко од очију јавности, и у тренуцима када нам се спрема тешки економски колапс, поново направи неки од "послова вијека", који ће нас прославити у свијету таман колико и БЛИФФ или Свјетско првенство у рафтингу.

Ипак, ствар је овдје далеко озбиљнија – јер опасност није само у новчаном губитку.

Јасеновац је исувише кардиналан мотив, немјерљиве снаге и важности за српски народ и његове умјетнике, да би се ризиковало да буде испроституисан у лошим продукцијама као што је "Турнеја" или "Св. Георгије убива аждаху". Да не помињемо идеолошко самоубиство који су приредила ова два, народним парама финансирана уратка.

Најзначајнији топоним српског народа у другој половини двадесетог вијека, а поготово играни филм сниман средствима из буџета, у најмању руку захтијева јавну расправу.

Јавности тако није промакло да је продукцијска кућа "Балкан филм" (одговорна за Турнеју и укњижена на Тику Станића) средином фебруара ове године дислоцирана у Козарску Дубицу. Без икаквог конкурса, или званичног документа од стране државе, из ове куће су самонајавили да ће баш они радити филм о Јасеновцу.

О великом финансијском капацитету "Балкан филма" свједочи то, да им је општина Козарска Дубица обезбједила просторије за рад. Чак су се и преименовали у "Балкан филм Козарска Дубица", што указује да ова продукцијска кућа дјелује искључиво по политичком мигу, те да без њега никада не би ни постојала.

Уз сво уважавање ове општине и њених становника, Козарска Дубица није на баш на првом мјесту гдје би неко измјестио продукцијску кућу, осим ако тај неко није сигуран да ће баш он добити посао у близини Доње Градине.

Сад треба објаснити свим тим силним умјетницима који чекају резултате, да би видјели јесу ли добили неку сићу на конкурсима расписаним од стране Министарства културе и просвјете Владе РС; зашто сваки пут неки Србијанци дођу и поберу милионе мимо тог истог конкурса?

Још од краја 2008. године, а поготово у доба пресељења "Балкан филма", кружила прича како ће за снимање филма о концентрационом логору Јасеновац, као неко ко већ има искуства на том пољу, бити ангажован Стивен Спилберг. За главног глумца, ни мање ни више, најављиван је Роберт Де Ниро. Око те приче се надигла и србијанска штампа, повезујући то са Тадићевим сусретом са Де Ниром; односно хрватском тужбом против Србије, упућеном Међународном суду у Хагу.

Баш као што је за почетак БЛИФФ-а премијерно најављиван Кустурица и његов "Завјет"; а по црвеном тепиху се прошетала само локална политичка елита; тако смо и послије приче о Спилбергу и Де Ниру; завршили на Кену и Барбики из Династије, као холивудском оправдању за ново кориштење пара у сврху огревног материјала.

Турнеја и Св. Георгије на исти, крајње демистификујући, па и мазохистички начин, приказују српску улогу у различита два рата у двадесетом вијеку; док изјаве и минули идеолошки рад два редитеља ангажована на овим пројектима, упућују на крајњи национални танатос.

Све би то било разумљиво са становишта умјетничке слободе, а поготово слободе говора и јавне мисли; али само у случају да за паре за то није дала Република Српска главом, и Милорадом Додиком.

Ако у обзир узмемо онај споменик испред Народне скупштине РС, као нешто за шта већина грађана и умјетника у БЛ ни не зна да је споменик жртвама геноцида Јасеновцу (јер нити им је то речено, нити их на то подсјећа), можемо само замислити каква брука може настати из овако припремане продукције?

Јавност је можда могла поднијети да нам утрапе Турнеју као "развој кинематографије РС", првенство у рафтингу и којекакве локалне бокс мечеве као "свјетске"; али ударање по Јасеновцу као да је нечије приватно власништво се не смије допустити!

Ако су од Отаџбинског рата спаковали Турнеју – шта ли ће тек направити од Јасеновца?



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *