Црвени Илиндан на Борикама

Зоран Јанковић нам објашњава како су у Рогатици текле припреме за Илиндан на Борикама Кад већ споменусте „рогатица.рс“ и мени паде на памет да одем тамо, да видим шта пишу. Нисам отварао ту страницу неких мјесец дана. Можда и дуже. Из револта према њиховом писању. И унеређивачкој политици. Љут на чињеницу да се парама рогатичких […]

четвртак, август 2, 2012 / 20:09

Зоран Јанковић нам објашњава како су у Рогатици текле припреме за Илиндан на Борикама

Кад већ споменусте „рогатица.рс“ и мени паде на памет да одем тамо, да видим шта пишу. Нисам отварао ту страницу неких мјесец дана. Можда и дуже. Из револта према њиховом писању. И унеређивачкој политици. Љут на чињеницу да се парама рогатичких пореских обвезника води пропаганда рогатичког СНСД-а.
Прије неколико дана, празник, Огњена Марија. Црвено слово у календару. Не ради се. Е, рекох себи, баш ћу се данас начитати. Ово је званична општинска страница тамо морају бити заступљене информације из свих области живота: културе, спорта, привреде, борачке проблематике… политике, политичке теме и политичке партије овдје морају бити заступљене у складу са њиховом заступљеношћу у општинском парламенту…

Да скратим доживљај, пун ентузијазма отворих страницу.

ЈЕ*У НОВЦИ А НЕ МОМЦИ

Кад сам их (про)читао посљедњи пут, дакле прије више од мјесец дана, писали су о Ш.Г. „Сјемећ“. Сјећам се текст је спомињао неке милионе, авионе, камионе… а све то захваљујући „генијалности“ Милорада Јагодића.

Згадило ми се то да читам, из текста у текст, из странице у страницу. Како бордодетелинасти, рогатички интернет „Комунист“ глорификује најбогатијег Рогатичанина, нашег највећег тајкуна који је предузеће чији је директор био прије „Сјемећа“ послао у историју, раднике у биједу, а своје банковне рачуне небу под облаке; о овом је*ачу на батерије који данас воза младе швалерке у службеним аутомобилима и плаћа им вечере народним парама („је*у новци а не је је*у момци, докле ћемо тако стрина пи*да ли ти материна“ – Вук Караџић, „Црвен бан“), о несуђеном народном посланику и несуђеном начелнику општине…

Ето, добро, знам да сам вам све ово о њему већ исприповиједао, само подсјећам нове читаоце. Ових дана о Милораду Јагодићу прикупљам податке са свих страна, има ту доста интересантних детаља, писаћу тек о томе. У наставцима. Кад може „рогатица.рс“ могу и ја. Разлика је у томе што они лажу и мажу а ја расвјетљујем „тамну страну мјесеца“. А бога ми и неке фотографије ћу објавити. Биће фрке!

Но, вратимо се на „рогатица.рс“. Отворим ја, дакле, ову страницу, након више од мјесец дана апстинирања, у нади да ћу тамо прочитати оно што ме занима: ко су званични кандидати за начелнике општине Рогатица на октобарским изборима; видјети званичне гласачке листе које су рогатички политички субјекти доставили Централној изборној комисији (ЦИК); прочитати биографије сваког од начелничких кандидата; прочитати најаве централних страначки скупова; па онда, у складу са новинарским кодексима и правилима о избалансираном извјештавању у предизборном периоду, као и вишестраначко-плуралистичким вриједностима друштва, наићи на по један текст о страначким активностима СНСД-а, СДС-а, ПДП-а, СРС РС-а… и свих осталих партија које имају одборнике у општинском нам парламенту… итд. итд.

УРЕЂИВАЧКА ПОЛИТИКА СА МИРИСОМ КМ И ОМОРОВЕ СМОЛЕ

Кад оно – међутим. „Рогатица.рс“ пише о, нећете вјеровати, о Милораду Јагодићу. Протрљам очи! Да нисам отворио текст од прије мјесец и више дана; од прије два мјесеца, од прије три мјесеца, од прије четири мјесеца, пет мјесеци… јер и тада су писали само о Јагодићу Рогатичком Чудотворцу… Натурим наочаре, да боље видим. Ама јок, добро видим. Свјеж је текст.

Још мирише на КМ… ама пустите ме да завршим реченицу, не на конвертибилне марке, него на километар текст мирише на свјежу штампу. Зове се „Добит по навици“. О Милораду „рогатица.рс“ пише по навици. У суперлативу пишу о Јагодићу. По навици пишу. Али и по партијским инструкцијама из СНСД-а.

Датум 30. јул 2012. а текст исти као онај од прије мјесец, два, три, четири, пет… авиони, камиони, милиони, путеви, радници којима је Милорад Јагодић Мајка Тереза, н’аке цифре са мЛого нула, ја их не умијем ни прочитати… покајах се што отворих ову страницу. Ето ти, Зоране, „Чајнича“! Ко оној на теферичу у Чајничу.

Тако ми и треба. Па шта сам мислио да ћу на „рогатица.рс“ наћи?

Стварно сам наиван ако сам мислио да ћу на овој страници конзумирати информацију о томе како је Милорад Јагодић свим рогатичким дрвопрерађивачима који су били на Петровдан гости на слави СДС-а, данима послије тога одбијао да испоручи ма и оморову гранчицу, а камо ли балван, све док му нису свечано обећали да више никад неће посјећивати страначке активности СДС-а, него да ће долазити само кад их он позове на промоције СНСД-а!

Ну! И ја, ко и они, навалио Јагодић па Јагодић! Ко да нема још дешавања у Рогатици.

ЦРВЕНИ ИЛИНДАН НА БОРИКАМА

Да, сјетих се, мислио сам да ћу тамо, на „рогатица.рс“ прочитати интересантне новости из Рогатице. Напримјер како су плакати за сабор на Илиндан на Борикама, 02. августа, штампани страначким бојама СНСД-а: бијела слова на бордо подлози! Исто ко она њихова детелина са четири листа. Ма шта им она значила. Ево и фотографије, ко не вјерује нек провјери.

И како се годинама тако чини. По страначким инструкцијама. Али и упутствима из Бањалуке о вођењу тзв. секундарне политиче кампање.

Да не спомињемо будалаштину да насред Рогатице, у Каранфилу, пише „Добро дошли на Борике“! Замислите само госта из другог града како, вођен овим „путоказом“ по Рогатици пита „Па ђе су вам те Борике?“

Мислио сам још да ћу на „рогатица.рс“ прочитати како је СДС имао у плану да на Илиндан постави штанд на Борикама и да дијели омладини мајице са својим логом и друге предизборне материјале; како је Рале Јовичић, актуелни начелник општине Рогатица, Члан СНСД-а за одборника у СО Рогатица на октобарским изборима, назвао представнике СПЦ на Борикама и запријетио им да уколико види било које СДС-ово обиљежје на Илиндан да ће блокирати све садржаје у оквиру обиљежавања Илиндана, осим Богослужења. Јер на то нема утицај (или има и на то!?). На све остало има јер је под страначком контролом СНСД-а, преко извјесних Шаренца и Лубарде, кадровика „Црвених кмера“ који су себи узели за право да се представљају као организатори догађаја који је организован прије него што су они били и рођени.

Зар је то толико небитно да се о томе ништа не пише на „рогатица.рс“? Не пише како се СДС забрањује на Борикама, тамо гдје је и настао и подигао народни устанак 1992. године! А да то забрањује Рале Јовичић који је 16 мјесеци рата, оних првих најкрвавијих, пекао хљеб Армији БиХ! Алијиној војсци пекао хљеб!!! И ко зна шта је још по Сарајеву радио тих ратних година, против Срба радио, док смо ми гаће крварили да сачувамо и Борике и Рогатицу!
Да ли знају људи у Рогатици да је Рале Јовичић живу главу из Сарајева извукао само захваљујући томе што је странка коју данас забрањује за његову главу у рату у размјену дала седам заробљених веома угледних рогатичких муслимана? И да је само захваљујући томе данас он жив! А да им за највише што може човјек за човјека урадити, за спашавање живота, данас узвраћа тако што забрањује да се на Илиндан 2012. године на народном сабору на Борикама појави било које обиљежје СДС-а!

У најавама прославе Илиндана, посљедњих пар година, најављује се како се „по први пут“ одржава турнир у малом ногомету „по први пут“ организује смотра фолклора… а све ово на Илиндан на Борикама организује се од када сеже памћење данас живих људи. Са својом породицом од када знам са себе, од три-четири године живота, ишао сам на овај народни сабор. И све што се горе „по први пут“ организује постоји од како је памћења.

Истина је једино то да ових посљедњих година први пут црвени Илиндан организују „Црвени кмери“: црвени Рале Јовичић, црвени Милорад Јагодић, црвени Милан Марковић, црвени Радован Росић… најављују га црвеним плакатима, банерима и флејерима, све црвено. Подложено црвеном. И исписано бијелим словима! Страначким бојама СНСД-а. И њима црвенима заиста јесте све то по први пут. Јер на овај православни и српски сабор почели су долазити тек посљедњих пар година. Онда кад су постали власт.

Браћо, Срби, људи, народе… ви што се годинама на Светога Илију окупљате код цркве на Борикама, сјетите се јесте ли икад прије рата на овом народном сабору видјели Радована Росића? И све остале, побројане и непобројане, „црвендаће“ који нити крсте дјецу, нити подижу вишњу славу небеску, нити се моле Милосноме Богу, нити православну вјеру вјерују, већ све споменуто злоупотребљавају не би ли се како на власти одржали.

И наставили да црвеном памећу, црвеним и срцем и душом и црвеном крпељском упорношћу сишу црвену крв напаћеном народу. И Боричког краја и цијеле Рогатице.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ma jebi se ti Jankoviću ,ti i tvoji Rogatičani. Maloprije pročitah tekst od očito prijatelja ti i ljutog opozicinara koji konstatuje:
    „.Začuđuje me jedan podatak koji kaže: Firma koja se bavi proizvodnjom građevinske stolarije iz Rogatice konstantno traži radnu snagu u proteklih 3-4 mjeseca i nije uspjela upotpunosti pronaći radnike iz Rogatice,te je bila prinuđena da raspiše konkurs po ostalim opštinama u regiji i obezbjedi radnicima stan i hranu i naknadu za odvojeni život ili prevoz.
    Ovoliko radne snage u okopavanju sadnica,veliki broj nezaposlenih u gradu ,a slab odziv u ovoj fabrici .Zaista čudna i zbunjujuća situacija. Nisam napisao naziv firme zbog reklame ,ali pouzdano znam da je radni sat u ovoj firmi plaćen uglavnom 2,25 i 2.50 KM i više zavisno od radnog mjesta uz topli obrok.
    Dalje slijedi komentar u kome piše:
    Ovu situaciju koju opisuje gospodin Atomski meni je pokušao da objasni jedan od uglednih rogatčkih ekonomista koji inače ima titulu doktora ekonomskih nauka. Po njemu nedostatak radne snage i potreba njenog uvoza iz susjednih opština logičan je trend: uvozimo u Rogaticu mrkvu iz Holandije,mlijeko iz Slovenije,paradajiz iz Bugarske,bijeli luk iz Kine……..pa zašto nebi u Rogatici angažovali radnu snagu iz Rumunije ili uvozili crnce iz Afrike.
    Inače skrati malo.Možda bi tekst pročitao do kraja.

  2. Ove pisce uhvati valjda neki zanos pisalački pa se raspišu od kulina bana ne shvatajući da današnji online čitalac ne čita ništa duže od jedne stranice osim ako se ne radi o nekoj svjetskoj senzaciji.

    Nije to više onaj čitalac koji ujutru čeka da se otvori kiosk pa da kupi još vruć primjerak politike koju će čitati i tumačiti po vas dugi dan i isjecati iz novina zanimljive tekstove.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *