Црногорски омбудсман тражи да се именује кривац за прогон азбуке?!

Српски национални савјет је поднио заштитнику људских права у Црној Гори притужбу на угрожавање азбуке као уставне категорије. Омбудсман се потрудио да одговори што је могуће увијеније и бирократски погодније, да актуелна власт ништа не уради.

среда, август 9, 2017 / 19:03

У Црној Гори је од разлаза са Момиром Булатовићем и доласка на власт бившег заговорника “СР Југославије без Милошевића”, те исто тако бившег горљивог браниоца српства, Мила Ђукановића, почела нагла монтенегринизација. А она је заправо кроатизација. Односно, она је потпуно изостављање, фалсивиковање, отимање и намјерно уништавање српског идентитета у Црној Гори, што је ових дана признао и јак пословни савезник, те његоватељ врло срдачних односа са Ђукановићевим режимом – Милорад Додик.

РТЦГ је била прва од свих бивших република која је промијенила име у републичко из ТВ Титоград, те на исту ставила српску тробојку која се одупирала на логотипу и дуго пошто је уређивачка политика овог јавног сервиса постала антисрпска. Данас је дакако и то измијењено, а ћирилице не да нема на логотипу, већ је нема апсолутно нигдје у Црној Гори. Барем у оним случајевима који се тичу државе.

Све државне институције и натписи у њима су латинични. Полиција, војска, ватрогасци, здравство… Апсолутно све! Лист Побједа, иконична као црногорска Политика или Правда, прешла је и на латиницу, и на антисрпску политику. Тако и готово све државне институције у Монтенегру Дон Мила Ђуканезеа.

Не само да је то учињено намјерно, већ се направио и најмјешнији новоговор на цијелом подручју бивше СФР Југославије. Црногорски језик, осим што се Његош као декларисани Србин врти у гробу као вентилатор, добио је и нова два слова, по узору такође од српског језика створеног титоистичког “македонског стандардног језика”, које је узело сва слова из српског, осим ћ и ђ. Па су убачени ќ и ѓ, те из старословенског повучено s (дз), а рећи ће вам да је направљена на основу преродбеничке азбуке Крсте Петкова Мисиркова, али им неће пасти на памет да помену Вука Стефановића Караџића (који је увео, односно нацртао, љ, њ, џ). Не зна се откуда је Мило Ђукановић повукао своје с́ и з́ , али је сигурно да је то урадио из жеље да Црногоце што је могуће више измисли као посебан народ, а не интегрални дио српства.

Но, заштитник људских права је нашао толико безобразлука у себи, прочитаћете даље масним словима у тексту, да је тражио да му се именује особа одговорна за овакво дјеловање или недјеловање, које угрожава уставом прописану равноправну употребу писама у Црној Гори.

Фронтал именује вршитеља злочина: Мило Ђукановић

Заштитник људских права и слобода сматра да надлежни државни органи требало би да преузму свој дио одговорности за очување оба писма, што подразумијева правну операционализацију и конкретизацију уставне гаранције равноправности ћирилице и латинице.

Омбудсман оцјењује да је неопходно и предузимање одговарајућих мјера које би обезбиједиле примјену оба писма у јавној и службеној комуникацији. (Да се азбука намјерно прогони видљиво је и из овог путоказа у већински шиптарском Улцињу, гдје није ни проблем језик из друге језичке породице.)

Српски национални савјет (СНС) поднио је притужбу Заштитнику због, како наводе из те институције, наводног кршења Уставом гарантоване равноправности ћириличног писма.

У притужби је наведено да је ћирилично писмо готово у потпуности изопштено из државног и административног комуницирања што је “тежак ударац очувању српског националног, културног и језичког идентитета”.

“Да ћирилица има статус само дозвољеног, али не равноправног и обавезујућег писма, да су сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, улица и сви путокази исписани латиницом, да изопштеност ћириличног писма доводи до дискриминације српског народа у Црној Гори”, каже се у притужби СНС-а.

А сада лицемјерство и политикантство омдусмана:

Заштитник указује да се у притужби не указује на конкретан акт дискриминације лица или групе лице у вези са употребом ћириличног писма, што би подразумијевало да се именује лице, односно орган јавне власти који је својим чињењем, односно пропуштањем лице, односно групу лица ставио у неједнак положај по основу писма које користи у писаној комуникацији. 

“Због тога није могуће спровести стандардни тест дискриминације, који омогућава да се поводом одређеног поступања, односно пропуштања лица или органа јавне власти у вези са коришћењем писма изведе правилан закључак о томе да ли оно представља неоправдано прављење разлике по основу писма, тј. акт дискриминације”, наводи се мишљењу Омбудсмана.

Заштитник указује да је уставна гаранција равноправости ћириличног и латиничног писма садржана у Уставу Црне Горе.

Прописано је да су ћирилично и латинично писмо равноправни, што подразумијева да су у Црној Гори оба писма матична и да ни једно од њих нема карактер помоћног писма, па имају исти дигнитет.

Како се наводи, такво уставно одређење је разумљиво, јер су ћирилица и латиница два традиционална писма, дио су културног богатства Црне Горе и саставни дио слојевитог идентитета на простору Црне Горе.

“Равноправност ћирилице и латинице је константна уставна норма која је важила и у вријеме када је на простору Црне Горе службени језик носио назив ‘српско-хрватски’, а важи и данас, када је службени језик црногорски“, каже се у мишљењу Заштитника.

С обзиром да право на употребу ћирилице и латинице имају припадници српског, црногорског и других народа у Црној Гори који ћирилицу доживљавају као своје традиционално писмо, питање равноправне употребе ћириличног писма, како се оцјењује, не може се сагледавати искључиво с аспекта права српског народа на службену употребу српског језика и ћириличног писма.

“Равноправна употреба ћириличног писма не подразумијева његову искључиву употребу од једне националне заједнице, јер би се у супротном обесмислила уставна гаранција и намјера која се њоме тежила постићи, нити се може тумачи правом мањинских заједница на службену употребу свог језика и писма”, истиче Опмбудсман.

Како се наводи, из истог разлога, у контексту уставне гаранције равноправности ћириличног и латиничног писма, у погледу права на њихову употребу не могу се по аналогији примијенити норме и стандарди који се односе на употребу мањинских језика, а који су у функцији очувања посебности и културног идентитета мањинских заједница.

Називе институција писати на ћирилици

То је и разлог због кога се у погледу употребе ћирилице и латинице у Црној Гори не могу примијенити прописи Оквирне конвенције за заштиту националних мањина и Европске повеље о регионалним и мањинским језицима.

“Јер ова два инструмента јемче право припадника националних мањина да се користе својим језиком и писмом у јавности и приликом комуницирања са тијелима власти, да истичу ознаке на језику и писму мањине и друго“, каже се у мишљењу институције Заштитника.

Несумњиво је, како се истиче, да из уставне гаранције равноправности ћириличног и латиничног писма произилази право сваког појединца на слободан избор писма које ће користити.

Заштитник указује да равноправност ћириличног и латиничног писма не би требало да буде сведена на слободу избора у погледу њиховог коришћења у јавној и службеној комуникацији. „Равноправност ћирилице и латинице, у контексту лингвистичке стварности Црне Горе, подразумијева не само слободу у избору писма приликом обраћања органима јавне власти, већ и право на одговор и вођење поступака на писму на којем се грађанин обратио”.

“Равноправност писама претпоставља и напоре државних/јавних органа/институција/установа/служби да имена својих назива истичу на ћириличном и латиничном писму, као и успостављање праксе истицања назива насеља, улица, тргова, споспоменика културе и других топографских ознака на оба писма“, наводи Заштитник.

Заштитник је препоручио Скупштини Црне Горе, Влади и Врховном суду да нормативно уреде и конкретизују уставну гаранцију равноправности ћириличног и латиничног писма и начин њеног остваривања утврђивањем одговарајућих обавеза органа јавне власти погледу сачињавања службених аката и остваривања писане комуникације са грађанима.

“Предузимају мјере у циљу очувања ћириличног писма и примарно обезбиједе да њихови представници у контакту са грађанима употребљавају ћирилично писмо, ако је грађанин за тим исказао потребу, односно да обезбиједе да они добију одговор на ћириличном писму”, каже се у препорукама те институције.

Како се наводи, требало би, колико је могуће, предузимати мјере и активности како би се значајнији закони/подзаконски акти, статути, одлуке и други општи акти, као и јавне исправе и друге исправе које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана учинили доступним и на ћириличном писму.

“Потребно је уложити додатне напоре како би се називи државних/јавних органа/институција/установа/служби исписивали и на ћириличном писму, као и називи насеља, улица, тргова и других топографских ознака“, сматра Омбудсман.

За крај, Фронтал закључује да је само непоколебљиво разумијевање сваког појединца који се сматра припадником српске традиције, да је српска азбука заиста толико вриједна, док су је други толико пута покушавали забранити и искоријенити. Ако ми не разумијемо, они изгледа знају зашто је битна.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *