Црногорски избори: За и(или) против Мила

Црна Гора је вјероватно јединствен случај у Европи да је једна партија на власти од Другог свјетског рата, и то црногорски Савез комуниста до увођења вишепартијског система, а након тога његова насљедница Демократска партија социјалиста.

недеља, март 31, 2013 / 12:49

Пише Радован Паповић

Реформисани комунисти односно ДПС побјеђивали су на свим изборима до сада у Црној Гори и самоувјерено уз помоћ сестринске Социјалдемократске партије а повремено и уз помоћ бошњака и албанаца владају Црном Гором. За вријеме њихове владавине Црна Гора прошла је пут од једине републике која је остала у Југославији и подржала Слободана Милошевића, до независне и суверене земље која се одрекла свега српског и створила властити национални идентитет са својом црквом, језиком, симболима и сл.

Сви досадашњи покушају црногорске опозиције да порази Мила Ђукановића, једног од најдужих владара у Европи, и његову коалицију ДПС-СДП били су неуспјешни и то углавном због разједињености опозиције и уситњавања политичке сцене. Седмог априла на предсједничким изборима имаће нови покушај. Иако су последњих година избори у Црној Гори постали незанимљиви и лако предвидиви ови би могли бити јако занимљиви, јер ће се пред бирачима наћи само два кандидата. Црна Гора бираће између црногорског суверенисте и најпопуларнијег политичара владајуће коалиције и кандидата уједињене опозиције који нуди историјско помирење српског и црногорског народа у земљи. Бирачи у Црној Гори коначно ће се одлучити између досадашњег пута којим их води Мило Ђукановић и новог пута промјена.

Кандидати:

Иако црногорска политичка сцена обилује многобројним политичким партијама, на предсједничким изборима на листићу ће се наћи само два имена. Редни број 1 на листићу је актуелни црногорски предсједник и кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић. Он је већ осам година црногорски предсједник, најпопуларнији је политичар и једини из власти који не вуче аферашке репове а по потреби зарад додворавања бирачком тијелу зна се и успротивити шефу Ђукановићу, као што је био случај противљења тексту црногорске химне. Кандидатура самог Вујановића била је оспорена јер по црногорском Уставу предсједник може бити највише два мандата а Вујановићу би ово био трећи.

И док је ДПС тврдио да је он предсједник само један мандат, јер је онај први одрадио у вријеме државне заједнице СЦГ, њихов коалициони партнер СДП, који не симпатише Вујановића, сматрао је да његова кандидатура није у складу са Уставом и од Уставног суда затражио тумачење. Уставни суд позивајући се на примјер бившег предсједника Србије Бориса Тадића који је пред прошлогодишње изборе био у истој ситуацији, одлучио да је Вујановићева кандидатура уставна. Управо ово главни је разлога за први озбиљнији разлаз у коалицији ДПС-СДП, пошто је СДП одлучио да не подржи Вујановића и не учествује на предсједничким изборима. Ипак, осим његовог ДПС-а Вујановића су до сада подржали и Либерална партија и све бошњачке, албанске и хрватске странке.

Редни број два на гласачком листићу припада представнику уједињене опозиције а званично независном кандидату, универзитетском професору и бившем југословенском амбасадору Миодрагу Лекићу. Иако званично независни кандидат иза њега је стао „Демократски фронт“ који чине Нова српска демократија и Покрет за промјене. Иако су најјача опозициона политичка организација Демократски фронт двоструко је слабији од ДПС-а, па су Лекићу вјетар у леђа својом подршком дали донедавно водећи црногорски опозиционари, Социјалистичка народна партија. Услиједила је и подршка про-црногорски орјентисане Позитивне Црне Горе, као и блока мањих српских странака међу којима су и Странка српског јединства, Демократска српска странка и друге.

Практично, црногорска политичка сцена јасно се поларизовала на два блока, један предвођен ДПС-ом који је чисто црногорски суверенистички, којем се приклониле све мањинске партије, и други, донедавно просрпски блок којем су се сада прикључиле и “анационалне” али црногорско-суверенистичке партије (ПзП и Позитивна) са циљем јединственог наступа опозиције против режима.

Судар свијетова

Ранији црногорски избори углавном су се сводили на сукоб црногорског и српског блока а кампања је вођена на основама идентитетског сукоба око симбола, језика, цркве и оспоравања односно прихватања црногорске независности. Управо то био је најјачи адут владајуће коалиције ДПС-СДП која је лако побјеђивала раситњено српско бирачко тијело. Ипак, овог пута избори ће бити знатно другачији. На црту Вујановићу излази Лекић за којег и поред великих напора нису доказали да је „великосрбин“, човјек који је око себе окупио и српске и црногорске политичке партије а тему са идентитетских пребацио на економска питања.

Црногорска опозиција не води више кампању за „српску Црну Гору“, не спомиње се језик и црква, а и симболи су маргинализовани али зато доминирају економске тезе о пропасти великих црногорских предузећа и оптужбе за криминал и корупцију. Са друге стране владајућа коалиција за сада безуспјешно покушава да кампању врати на тему идентитетских питања захтијевајући од Лекића да објави да ли је гласао на црногорском референдуму и какви су његови ставови о црногорском језику, застави и химни.

Вјетрови у леђа и препреке на путу

Филип Вујановић на прошлим предсједничким изборима лагано и убједљиво је побиједио већ у првом кругу, али од тада много се промијенило. Прије свега умјесто три кандидата опозиције овог пута имаће само једног којег су подржале све опозиционе партије, а уз себе више нема ни СДП који га је раније подржавао. На парламентарним изборима прошле године владајућа коалиција ДПС-СДП-ЛП остварила је најлошији резултат а кључни разлог је што је одређени дио про-црногорског бирачког дијела приклонио се новоформираној Позитивној Црној Гори али дјелимично и златно либералнијем Демократском фронту, који се свемање идентификује као про-српски.

Коалиција „Европска Црна Гора“ освојила је тада 165 хиљада гласова, али послије афера „Снимак“, „секс скандал“ и других они су ослабили за неколико процената а дио бирачког тијела врло лако могао би се приклонити опозицији која све више заговара помирење Срба и Црногораца, и на причи о криминалу и корупцији и економској кризи убире поене. Вујановић може рачунати и на око 30 хиљада гласова Бошњака, Албанаца и Хрвата који га подржавају, али зато је питање како ће гласати више од 20 хиљада бирача колико према процјенама има СДП. Ако би сви они подржали Вујановића он би освојио више од 185 хиљада гласова и убједљиво побиједио. Али,СДП је поручио да Вујановић за њих не постоји на листићу, предсједник СДП Ранко Кривокапић тврди да неће на изборе а члановима ништа не савјетује док поједини функционери СДП стидљиво поручују да није смак свијета ни ако побиједи Лекић. Индикативно је то да до шовинизма црногорски СДП сматра да је Вујановић због својих иступа о химни већа опасност по Црногорце него Лекић који нуди помирење и више не представља тврду српску линију.

Са друге стране стожер Лекићеве кампање је ДФ који је на парламентарним изборима освојио 82 хиљаде гласова а подржали су га и у кампању се укључили и СНП који је освојио 40 хиљада гласова као и низ мањих просрпских партија које доносе 10-ак хиљада гласова. Главни вјетар у леђа Лекићу била је подршка суверенистичке Позитивне која је својих 30 хиљада гласача позвала да гласају за Лекића. Партије које подржавају Лекића на парламентарним изборима су освојиле више од 160 хиљада гласова. Подршка Позитивне значајна је Лекићу и због тога што је тиме показано да је он прихватљив и црногорској бази јер није против независности и не заступа тврде српске ставове.

Дакле, у бројкама гледано ако бирачи СДП одлуче бојкотовати изборе а дио бирачког тијела владајуће коалиције разочаран у власт послије многобројних афера прикључи се опозицији, биће ово врло неизвјесни ибори. Све у свему, извјесно је да ниједан кандидат неће остварити убједљиву побједу, биће јако тијесно и неизвјесно до последњег тренутка а захваљујући изграђеној инфраструктури, лојалном бирачком тијелу и подршци мањина Вујановић има благу предност.

Махинације

Невладин сектор у Црној Гори мјесецима упозорава на злоупотребе и незаконитости у провођењу избора. Нво „МАНС“ открио је много пропуста и измјена у бирачком списку, гдје су одређене особе уписане по два пута, уписује се велики број старијих људи за које се не зна ни да ли су живи а поједини матични бројеви разликују се само у последњем броју што је практично немогуће. МАНС тврди да је бирачки списак промијењен за више од 10 хиљада бирача што може пресудно утицати на исход избора.

Ипак, све у свему, седмог априла грађани Црне Горе изаћи ће на биралиша и изабрати новог или старог предсједника између Миодрага Лекића и Филипа Вујановића.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *