Црна Гора: Фијаско владине стратегије за НАТО

Владина комуникациона стратегија којом се на силу покушава промијенити мишљење већина грађана Црне Горе који се противе уласку у НАТО ових недјеља доживљава коначни фијаско, да је чак и замјеник помоћника државног секретара САД – а Филип Рикер морао посјетити овдашње званичнике и остале поборнике НАТО алијансе. Након недавног наступа у Будви министра одбране Милице […]

недеља, јун 23, 2013 / 12:02

Владина комуникациона стратегија којом се на силу покушава промијенити мишљење већина грађана Црне Горе који се противе уласку у НАТО ових недјеља доживљава коначни фијаско, да је чак и замјеник помоћника државног секретара САД – а Филип Рикер морао посјетити овдашње званичнике и остале поборнике НАТО алијансе.

Након недавног наступа у Будви министра одбране Милице Пејановић Ђуришић и њеног наглашено демонстрираног незадовољства досадашњим резултатима комуникационе стратегије, очигледно је да се врше припреме за резервни сценарио. Тај резервни сценарио би подразумијевао изгласавање одлуке о уласку Црне Горе у НАТО у Скупштини уз двотрећинску подршку, након што би се урадило “објективно” анкетирање јавног мњења, и на основу тих резултата се утврдио Предлог одлуке. Наравно, подразумијева се да би то анкетирање јавног мњења радио неприкосновени социјални радник из Крушевца Милош Бешић, и оно би било вјеродостојно као и свако његово до сад.

Паралелно са тим активностима, режимски медији би агресивно и на ивици хистерије промовисали НАТО вриједности, набрајајући бенефите за туризам, пољопривреду, некретнине, спорт, културу, удаје, женидбе које би имали од уласка у ову војну алијансу. Комбинација тих активности би требало да кулминира доношењем одлуке у Скупштини, уз двије трећине, што би значило да неке од опозиционих партија подрже такву одлуку. Да ли је овакав сценарио могућ, вријеме ће показати.

Оно што сматрам неопходним јесте да се сви политички субјекти, цивилни сектор, независни интелектуалци, у што скорије вријеме морају организовати, синхронизовати активности, и кренути у анти Нато кампању која би између осталог подразумијевала обавезно расписивање референдума у случају доношења такве одлуке. Наша је дужност да употријебимо све институционалне механизме да се одупремо оваквом науму којем се противи преко 60 % грађана Црне Горе. Расписивањем рефередума наше активности се не би завршиле, напротив, биле би интензивиране у правцу отворене кампање која би имала за циљ да спријечи сваки покушај злоупотребе изборне воље црногорских грађана. Имајући у виду дебакл комуникационе стратегије, не би било изненађујуће да се овај резервни сценарио покуша реализовати до јесени идуће године.

Овај временски период и за нас, противнике учлањења у НАТО алијансу, мора бити упозоравајући, уколико не желимо да препустимо случају вољу преко 60 % грађана који су за војну неутралност. Зато више не смије бити изговора, да је неко либерал, неко униониста, неко Србин а неко Црногорац, и да сви одвојено воде антинатовску кампању. Вријеме је за савез који само треба да спроведе народну вољу у дјело, јер ову прилику не смијемо пропустити.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *