Човјек који је најавио прошлу кризу: Нову је немогуће избјећи

Десет година након што је почела свјетска економска криза, један од свега неколицине економиста који су предвидјели крах берзи, професор Стив Кин, упозорио је да је још један овакав сценарио “готово неизбјежан”

понедељак, август 14, 2017 / 10:51

Француска инвестициона банка “БНП Парибас” објавила је 9. августа 2007. године да затвара три инвестициона фонда специјализована за тржишта америчких хипотекарских предузећа, објашњавајући да се боре за израчунавање својих вриједности због растуће забринутости због ликвидности.

Почела је свјетска финансијска криза. Банке су доживјеле колапс, незапосленост је нагло скочила, а чак и пале поједине владе.

Цијелу деценију, политичари, регулатори и финансијери покушавали су да пронађу начине да зауставе сличне катастрофе.

Кин, један од економиста Кингстон универзитета у Лондону, предвидио је колапс.

Говорећи за “РТ”, Кин је рекао да би још једна финансијска криза могла да буде “иза угла”, уколико се не усвоји фундаментално другачији приступ.

Како је рекао “превише смо усредсређени на државни дуг, али је прави проблем приватни дуг”.

“Економија Велике Британије није стабилна, што је последица највеће финансијске кризе од Велике депресије, а још постоји недостатак свести у политичким круговима о томе шта је заправо изазвало кризу”, рекао је Кеен.

Како каже, кризу у Британији није изазвала потрошња владе.

“То је апсурд. То би технички значило да је владина потрошња у Великој Бритнаији изазвала финансијску кризу у САД, што је чиста глупост. Тај приступ нам је донио штедњу последњих десет година, што је само додатно ослабило економију”, тврди познати економиста.

Оно што се занемарује, објашњава Кеен, је да је ниво приватног дуга у Великој Британији достигао 195 процената БДП-а после кризе.

Тренутно је на око 170 процената, то је и даље три пута више од нивоа дуга који је Енглеска прешла прије ере Маргарет Тачер.

“Са количином дуга који само сједи тамо, врло је вјероватно да ћемо имати још једну кризу, али још вјероватније је да ћемо имати стагнацију”, каже Кеен.

Главни разлог за забринутост, каже Кин, је оно што је назвао “зомби” економијама, као што су Аустралија, Белгија, Кина, Канада и Јужна Кореја, које су избјегле прошлу кризу позајмицама.

Оне сада имају већи терет дуга са којим морају да се позабаве када стигне следећа криза, што би могло да буде између 2017. и 2020. године, тврди Кеен.

“Те економије су приближне величине као америчка. Тако да када оне падну, догодиће се криза која ће погодити остатак свијета”, објаснио је економиста.

Кина је посебан случај, тврди стручњак, јер има продужени кредит са годишњом стопом од око 25 процената.

Са дугом приватног сектора који превазилази 200 одсто БДП, највише личи на презадужене економије Ирске и Шпаније прије 2008. године.

Мала нада је и за Аустралију, тврди економиста који је тамо рођен, чији кредити и стамбени балони нису пукли 2008. године.

Прошле године, кредит приватног сектора био је преко 200 одсто БДП.

“Аустралија данас може да избјегне кризу само тако што ће је одложити до сутра”, каже Кин.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *