Човић: Циљ ХНС није подјела БиХ

Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић изјавио је данас да циљ Хрватског народног сабора (ХНС) није подјела БиХ, већ борба за истински равноправну БиХ која ће бити оквир у којем сва три народа имају иста права.

"Шаљемо јединствену поруку да је БиХ наша држава, да је треба организовати по мјери сваког грађанина, а та држава мора гарантовати уставну равноправност сва три народа. Порука је да је БиХ држава у међународно признатим границама чији је једини пут онај европски", истакао је Човић, најављујући сутрашње одржавање ХНС-а.

Он је додао да овако уређена земља нема перспективу.

Према Човићевим, ријечима, на Сабору ће бити донесена посебна резолуција са закључцима који ће бити јасна порука Хрватима, институцијама БиХ, представницима међународне заједнице, те представницима политичких странака из бошњачког и српског народа да БиХ треба уредити по мјери сва три народа.

То у пракси значи, објаснио је Човић, да се мора почети с процесом промјена у БиХ чији је циљ стварање оквира у којем ће се сви народи осјећати равноправно, те покушај исправљања неправди које данас постоје у БиХ у вези са формирањем извршне и законодавне власти.

"Подстаћи ћемо многа питања која треба да дају одговор на позицију хрватског народа, одговор на политичке прилике, те како изаћи из ситуације коју сматрамо крајње сложеном и забрињавајућом", нагласио је Човић.

Предсједник ХДЗ-а БиХ рекао је да ће на ХНС-у, осим десет политичких странака и свих хрватских изабраних представника, бити и представници Католичке цркве, привредних и свих других институција хрватског народа у БиХ.

Говорећи о странкама као што су ХСП и СДП чији представници нису позвани, Човић је навео да позив стоји свима који подржавају иницијативу ХНС-а, те да се могу јавити Организационом одбору.

Предсједник ХДЗ-а 1990 Божо Љубић истакао је да сазивање ХНС-представља реаговање на наставак деконституисања хрватског народа, чија је кулминација услиједила након октобарских избора.

Љубић је рекао да ће се поруке са ХНС-а односити на зацртавање пута уређења БиХ као самоодрживе државе, али и пута ка рјешењу хрватског питања у БиХ.

На Сабору би требало да буде основано неколико институција, као што су Предсједништво Сабора, те Главно вијеће, а биће говора и почетку рада Међужупанијског вијећа, речено је на конференцији за новинаре у Мостару.

Хрватски народни сабор основан је 2000. године у Новом Травнику, а чинили су га изабрани хрватски представници са свих нивоа власти.

Сабор је 3. марта 2001. прогласио Хрватску самоуправу чији је циљ био супротставити се одлукама власти Федерације и БиХ из које су биле искључене странке за које је гласао највећи број Хрвата. Сабор никада службено није угашен, али је престао са радом, а Хрватска самоуправа распуштена је крајем 2001. године.