Цијена слободе: Пошто помиловање предсједника РС?

Хапшењем криминалца Ђорђа Ждрала, осумњиченог за убиство начелника Управе полиције Републике Српске, Љубише Савића Маузера, јавност је сазнала до тада непознат детаљ из његове биографије. Једног од најокорјелијих криминалаца, који је већ са 19 година починио убиство, помиловао је 2001. године тадашњи предсједник Републике Српске, Мирко Шаровић. И Ждраловог кума, а сада крвног непријатеља, Дарка […]

среда, јул 22, 2009 / 19:20

Хапшењем криминалца Ђорђа Ждрала, осумњиченог за убиство начелника Управе полиције Републике Српске, Љубише Савића Маузера, јавност је сазнала до тада непознат детаљ из његове биографије.

Једног од најокорјелијих криминалаца, који је већ са 19 година починио убиство, помиловао је 2001. године тадашњи предсједник Републике Српске, Мирко Шаровић. И Ждраловог кума, а сада крвног непријатеља, Дарка Елеза, помиловао је Шаровићев насљедник на мјесту предсједника, Драган Чавић.

Пише: Ђорђе Вујатовић

Сазнања о помиловањима особа које прогони Интерпол узбуркала су јавност и бацила свјетло на проблем корупције у правосудном систему.

Чак је некадашњи Високи представник, Педи Ешдаун, познат по крајњем нелегализму, укинуо је 2005. године Закон о помиловањима, назвавши га великом правном празнином. Такође, ОЕБС је 2007. године довео у питање кориштење неких погодности, као што је давање одсуства осуђеницима за тешка кривична дјела.

Ипак, омбудсмани за људска права РС и БиХ нису до сада имали замјерки, ни пријава на рад у КП заводима, а ни Тужилаштво РС није до сада покретало ни једну истрагу о наводима корупције. 

Бивши затвореник Б.Т: Све иде преко Ђукића

У Републици Српској помиловања за затворенике могу се добити само потплаћивањем, тврди бивши затвореник Б.Т. из Бањалуке. Он тврди да је цијена помиловања 12.000 КМ за једну годину, а да комплетан посао иде преко помоћника министра правде за извршење кривичних санкција, Бошка Ђукића.

Б.Т. каже да је корумпиран комплетан затворски систем, од условних отпуста, па до добијања послова у казнено-поправним заводима, али да се највеће паре врте баш око помиловања.

Многи криминалци захваљујући помиловањима и осталим повластицама, сада су на слободи, тврди Б.Т.

"Зна се ко може добити помиловања. Онај ко је спреман платити одређени износ", каже он.

Високи представник Педи Ешдаун укинуо је 2005. државни Закон о помиловању, који је назвао скандалозним и великом празнином у босанскохерцеговачком правном систему, на темељу којег су криминалци могли избјегавати правду.

Ешдаун је тада рекао како је укинуо имунитет за корумпиране политичаре, али су бх. политичари, у чему су били јединствени, путем Закона о помиловању нашли начин да заобиђу ту мјеру, при чему у Парламенту БиХ против закона нису били представници ниједне партије.

Помиловања су у РС поново враћена на снагу 2006. године, након што је Народна скупштина усвојила нови Закон о помиловањима.

"Помиловање даје предсједник републике, али и за помиловање и услован отпуст постоји комисија која ради при Министарству правде. Помиловање даје искључиво предсједник републике, али ту опет постоје људи који предлажу ко ће га добити. Од предсједника републике добија се 12 мјесеци. Тих 12 мјесеци зна се, као неки, рецимо цјеновник неписани, је 12 хиљада марка, таква је цијена и за условне", каже Б.Т.

Он додаје да је послије многих афера, у Министарству правде основана независна комисија која се више не састоји само од запосленика министарства, али, тврди Б.Т., Ђукић је главни у цијелој причи око намјештања условних отпуста и помиловања.

"Значи, то је човјек преко кога иде све. Тако се долази и до тог помиловања код предсједника Републике, исто преко њега, значи све иде", категоричан је Б.Т.

Ђукић: Увијек има сумње да има злоупотреба

Бошко Ђукић, који је и предсједник Комисије за помиловање демантује све оптужбе.

"Постоје увијек сумње да има злоупотреба. Међутим, ми радимо на крајње транспарентан начин. Може да се изврши комплетан увид у то које смо ми критеријуме уважили. Осуђеник само гледа је ли неко добио помиловање. Не упушта се у суштину проблема и најчешће мисли да је то неко платио или да је корумпиран. Мислим да би најмање требало ту да буде одређених злоупотреба, корумпираности или неких других шпекулација које могу да утичу на то".

Ђукић је рекао да до сада нису имали неких примједби, јер је чак и ОХР контролисао овај процес. Навео је да га радује као помоћника министра задуженог за овај ресор да функционише овај институт. "Битно је да не буду угрожена права лица лишених слободе. Да ли ће неко лице бити помиловано, то је ствар врха", сматра Ђукић.

Процедура за тражење помиловања почиње тако што осуђено лице упућује молбу кабинету Предсједника републике, Министарству правде, или је достави казнено- поправној установи, ако се налази на издржавању казне.

Да би та молба ушла у процедуру, КП установа мора да прикупи све податке који су битни приликом одлучивања о његовој молби и да достави извјештај о његовом владању и понашању Комисији министарства правде.

Комисија комплетира ту документацију, доставља је суду ради прибављања његовог мишљења, након чега доноси одлуку и доставља приједлог предсједнику Републике.

За девет година помиловано 520 затвореника

 
  • у току досадашњег мандата, др Рајко Кузмановић је донио три одлуке о помиловањима, за укупно 35 осуђених лица
  • у току мандата преминулог предсједника Републике Српске, др Милана Јелића, помиловано је 28 осуђених лица;
  • за вријеме мандата предсједника Републике Српске, Драгана Чавића, помиловано је 220 лица, и
  • за вријеме мандата предсједника Републике Српске, Мирка Шаровића, помиловано је 237 лица.

И бивши предсједник РС, Драган Чавић, сумња да нешто не ваља са процесом помиловања.

"Понекад, кад сам имао времена прелиставао сам све предмете, па сам имао прилике да видим. Ту се посебно радило о особама слабијег имовинског стања. Било је уочљиво да многи који су реално заслуживали оба позитивна мишљења, у правилу нису добијали оба, него само једно или ниједно. Тако да сам у одређеним случајевима, када су такви људи у питању, одступио од правила".

Чедо Вржина – Бивши затвореник, сада директор КПЗ

Чавић додаје да се не сјећа да је 2005. године дао помиловање Дарку Елезу. Он наводи да, иако је приједлог за помиловања долазио од стране комисије, нико није могао да утиче на његове одлуке.

Чавић каже да није лично познавао ниједно лице којем је дао помиловање, а демантовао је и причу да је у кумовским везама са једним од помилованих, Недељком Милошевићем.

Он је за вријеме четворогодишњег мандата, помиловао 220 лица.

Посљедњи указ о помиловању Чавић је потписао само 10 дана након избора 2006, када се већ знало да функцију треба да преда Милану Јелићу.

"Добио сам захтјев од министра правде да се хитно ријеши одређен број предмета. Ја сам одговорио да ћу рјешавати само оне предмете који су у мом мандату, јер се нагомилао огроман број предмета у министарству. Не могу говорити напамет, али то је од мене тражило стриктно Министарство правде", каже Чавић.

Помиловање је тада добио и већ споменути Милошевић и још нека лица за која су изразито негативно мишљење дали и судови и Министарство правде.

Чавић каже да му је међу захтјевима за помиловање у октобру дошао и предмет Чеде Вржине, бившег министра правде у Додиковој влади. Вржина је осуђен за злоупотребу службене дужности, а предмет је, према Чавићевом казивању, дошао без мишљења суда и Министарства, тако да он није хтио да потпише указ о помиловању.

Остаје непознаница да ли је Вржини, који сада има функцију Директора КПЗ Источно Сарајево, помиловање дао Милан Јелић.

Бивши предсједник РС Мирко Шаровић помиловао је рекордних 237 лица за само двије године колико је обављао функцију предсједника РС. Он је за једну годину казне, између осталих, помиловао и Ђорђа Ждрала.

Најпознатија помиловања

Ђорђе Ждрале – осуђен за убиство Горана Батинића, осумњицен за више убистава и криминалних радњи, ухапсен по Интерполовој потјерници
Дарко Елез – тренутно у бјекству, за њим расписана Интерполова потјерница због више убистава, оружаних пљачки и осталих криминалних радњи
Брнић Драже и Брнић Миодраг – према тврдњама добро упућених чланови криминалног клана који се бави прањем новца изнудама, трговином наркотицима, трговином бијелог робља
Гојић Миладин – осуђен на 30 мјесеци због зеленаштва и прање новца, осумњичен да је проневјерио осам милиона КМ
Јовић Радослав – осуђен за покушај убиства у препуном кафићу у Бањалуци
Нено Милошевић – осуђен на три године затвора због израде, набављања и посједовања више хиљада фалсификованих докумената
Вељко Ћејић -осуђен због фалсификовања исправа. Ухапшен у акцији "Фалсификат", у којој је откривено мноштво возила регистрованих на основу фалсификованих јединствених царинских исправа.

Како до погодности и привилегија

Боље стојећи осуђеници и они који су спремни да плате, имају бољи статус и у затвору. "Осуђеници који су спремни да плате имају генерално бољи статус и у затвору", тврди бивши затвореник Г.Г.

И Б.Т. каже да, између осталог, имућнији користе више слободних викенда, нарочито у КПЗ Бања Лука, али да нема неког одређено цјеновника.

"То је већ уходана шема. Имућнији затвореник и "човјек који одлучује", тамо не морају пуно директно причати, јер то се зна, нарочито ако је особа из Бање Луке, а лежи на Туњицама. Лако ће они контактирати. Било послије казне, или у току тог викенда кад га пусти. Не само да има привилегију да добије викенд, него има све друге привилегије".

Он тврди да је затвор на Туњицама право легло корупције и помиње случај када је затвореник дао 1.000 КМ за боље радно мјесто и то пред извјесним начелником Вујасином.

Он спомиње и случај извјесног стражара који се презива Михајловић, који је био и дисциплински кажњаван од стране бившег управника Давидовића. Због уцјена и бахатог понашања био је чак и суспендован на одређено вријеме.

"Свака побуна, а нарочито у КПЗ Туњице, води се управо из ових разлога о којима сад причамо", каже Б.Т.

Побуне у затворима: Протест за или против корупције?

У побуни у КПЗ Туњице која је организована у марту 2008. године осуђеници су као разлог навели мито и корупцију у затвору, за шта су као главног кривца оптужили Бошка Ђукића и тражили његову смјену.

Протести затвореника окончани су послије вишечасовног разговора са министром правде Владе Српске Џерардом Селманом, а сам Ђукић каже да га затвореници оптужују да би га дискредитовали, јер је у затворе у Српској увео ред, чиме су неки осуђеници изгубили незаконске привилегије.

"Затвореници су прије него што сам ступио на дужност радили шта су хтјели, спавали кући, а водили се у затвору, на рад ишли без надзора и уживали разне привилегије", рекао је Ђукић.

Након ове побуне смијењен је управник затвора Љубомир Љепојевић, а нови управник, Перо Дуњић, каже да је незахвално говорити о нечему у чему није учествовао, вјероватно мислећи при том на чињеницу да је дошао послије побуне.

Дуњић тврди да у овом времену од како је ја на дужности директора Завода ради на томе да се искоријени корупција. Он каже да је тренутно стање у КПЗ Бања Лука на високом нивоу, те да нема системске корупције ни злоупотреба.

Веран Никодиновић, бивши осуђеник, оптужио је бившу управу затвора на Туњицама, да су му за премјештај у други затвор тражили 1.500 евра.

Бањолучанин Никодиновић, у писму које је послао медијима прошле године, тврди да је због личне безбједности 2005. године тражио да га из затвора на Туњицама пребаце у неки други, али да му је тадашња управа, са директором Стојаном Давидовићем на челу, за то тражила 1.500 евра.

"Након једног од сукоба са затвореником Малићем чувари затвора су ме испратили до канцеларије тадашњег управника Стојана Давидовића. У присуству управника и познатог бањолучког бизнисмена с којим сам био у добрим односима, тражили су ми 1.500 евра да ме премјесте у затвор који пожелим", казао је Никодиновић, додавши како је овакву понуду управе одлучно одбио.

Министар правде Републике Српске, нагласио је недавно да још не може да каже да нема корупције у затворима РС. Тврди ипак, да је има све мање, као и да је све мање приговора затвореника.

Он је најавио да ће Министарство правде и даље радити на спречавању корупције да би се та појава у потпуности искоријенила.

Све чешћи број бијегова и побуна у затворима указује да је ситуација у затворским системима тешка, а затвореници све чешће контактирају са медијима и то мобилним телефонима, које по њиховом свједочењу, добијају баш од стражара и то по цијени од 100 КМ.

Бранко Тодоровић, предсједник Хелсиншког одбора за људска права РС, који је по струци правник,више пута је коментарисао рад преваспитних институција. Он сматра и да Закон о помиловању треба укинути.

"Иза оваквих помиловања најчешће се крије корупција или се крије припадност одређеним криминалним групама, које су блиске политичким центрима моћи. Политичари свакако не заборављају криминалце који су за њих одрадили многе прљаве послове те злоупотребљавају своја овлаштења тако што их онда помилују".

 

Цјеновник затворских услуга:

Помиловање – једна година:

12.000 КМ

Условни отпуст – мјесец: око

1.000 КМ

Премјештај у други затвор:

2.000 – 3.000 КМ

Слободан викенд:

око 2.000 КМ

Добијање бољег посла унутар КПЗ:

око 1.500 КМ

Уношење мобилног телефона:

100 КМ



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *