Цијена одблокаде: Србија прихватила све хрватске услове, неће гонити никог

Србија се уговором обавезала да неће процесуирати хрватске држављане осумњичене за ратне злочине и да ће јурисдикцију за све ратне злочине на територији Хрватске препустити Хрватској. Такође, Београд се обавезао да ће потпуно сарађивати са Хагом и да ће поштовати обавезе у третману хрватске мањине. Тиме је испунила сва три хрватска услова за деблокаду преговора са ЕУ и отварање поглавља 23, које се тиче правосуђа.

У процесима за ратне злочине мора се избјећи сукоб надлежности између држава. Србија мора у потпуности сарађивати с Хашким судом те проводити све његове одлуке и пресуде, док у третману мањина Београд мора поштовати домаће и међународне обавезе.

Тако гласи договорено рјешење и језичке формулације око три кључне тачке на којима је Загреб инсистирао како би Србији дао зелено свјетло за отварање поглавља 23 – сазнаје Вечерњи лист.

Иако је ријеч о дипломатским формулацијама, оне врло јасно кажу да је Хрватска успјела у намјери да уклони неприхватљива рјешења у сусједној држави. Прва точка спора била је српско полагање права на тзв. регионалну јурисдикцију, односно на процесуирање злочина почињених на територију бивше Југославије.

Ријеч је о хибриду универзалне јурисдикције, коју међународно право познаје, али и политички мотивисаног ограничавања надлежности само на простор бивше државе. Србија је по спорном Закону о ратним злочинима полагала право на процесуирање хрватских држављана за злочине на хрватском територији, иако се поступак против њих – као у случају Вељка Марића – водио и у Хрватској.

Текст одлуке, дознајемо, каже како ЕУ наглашава регионалну сурадњу и добросусједске односе при процесуирању ратних злочина, што укључује и циљ да се избјегне конфликт јурисдикције те се позива да се ратни злочини процесуирају без дискриминације. Избјегавање сукоба јурисдикције, што истиче ЕУ, де факто значи да Србија мора одустати и да одустаје од регионалне надлежности.

Друга тачка, сарадња с Хашким судом, у тексту је апострофирана као кључна, што укључује и потпуно признавање и извршење одлука и пресуда Суда. Тиме је Србији послана порука да се, између осталог, не толерира последњи ексцес – одбијање изручења троје дужносника Српске радикалне странке.

Трећа тачка – заштита хрватске мањине и инсистирање на проведби Споразума о заштити националних мањина које је Србија потписала с Хрватском о заступљености у представничким и државним тијелима – у тексту је пак адресирана формулацијом која каже да ЕУ наглашава важност поштовања и пуне заштите права мањина у складу с критеријима из Копенхагена (услови за чланство у ЕУ, оп. а.). ЕУ узима у обзир правну и институционални оквир те тражи ефикасну примјену српских домаћих и међународних обавеза, каже се у тексту о којем ће државе чланице расправљати сљедеће седмице.