Четници иду у Стразбур по права

Удружење припадника четничког покрета у Србији могла би ускоро Европском суду за људска права у Стразбуру упутити жалбу у вези с одлуком Уставног суда Србије (УСС) о укидању уредбе из 2005. године која је изједначавала статус партизана и четника као учесника Народноослободилачке борбе (НОБ) у Другом свјетском рату. Како у уторак објављују београдски електронски медији, […]

уторак, октобар 2, 2012 / 18:48

Удружење припадника четничког покрета у Србији могла би ускоро Европском суду за људска права у Стразбуру упутити жалбу у вези с одлуком Уставног суда Србије (УСС) о укидању уредбе из 2005. године која је изједначавала статус партизана и четника као учесника Народноослободилачке борбе (НОБ) у Другом свјетском рату.

Како у уторак објављују београдски електронски медији, предсједник Асоцијације за његовање тековина Равногорског покрета Александар Чотрић најавио је могућност да на сједници овог тијела буде усвојена одлука о томе хоће ли се "равногорци" жалити Европском суду за људска права у Стразбуру.

"Помало је апсурдно да Суд (УСС) доноси такву одлуку након толико година, јер је уредба донесена 2005., а за све то вријеме, ниједан равногорац није остварио право на пензију нити на било коју другу привилегију, тако да, заправо, оваква одлука УСС говори да ми у Србији још нисмо остварили демократске промјене, нити спремност да се суочавамо са историјском истином", изјавио је Чотрић београдском Б92.

Уставни суд Србије оцијенио је неуставном владину уредбу од 17. јуна 2005. године којом је припадницима четничког Равногорског покрета признато учесништво у Народноослободилачком рату (НОР), објавио је у суботу 30. септембра београдски "Данас".

Одлука Уставног суда подразумијева да је члановима Равногорског покрета ускраћено право на борачки додатак, личну инвалиднину, додатак за његу и помоћ, ортопедски додатак, право на лијечење у топлицама о трошку буџета, те право на ортопедска и друга помагала.

Равногорци и даље имају право на пензију и професионалну рехабилитацију, а није им ускраћено ни право на добијање “Равногорске споменице 1941.”, али под условом да су у Југословенску војску у отаџбини, односно у Равногорски покрет, приступили од 17. априла до 31. децембра 1941. године, уз доказ о континуитету до 15. маја 1945. године, то јест до ослобођења, објавио је београдски "Данас".

Представници удружења бораца НОР-а инсистирају на томе да "равногорски покрет није био учесник Народноослободилачког рата, већ само учесник рата" те да се не могу сврставати у антифашистички покрет. Предсједник Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) Миодраг Зечевић рекао је да су "они као војна формација били срамота за српски народ".

Првобитну одлуку о изједначавању права равногораца и партизана оцијенио је као "политичку одлуку коју је претходна власт на челу с Демократском странком донијела како би се додворила коалицоним партнерима".



0 КОМЕНТАРА

  1. „Удруга“,“топлице“,“државни прорачун“ Катастрофално сте неписмени.Ако мислите писати овако пређите на латиницу па онда лупетајте како желите.Био сам пресрећан кад сам нашао ћирилични портал, али сам послије оваквих туђинских израза јако разочаран.

  2. Не знам шта су равногорци друго очекивали од „деце комунизма“? Па они и даље чувају систем по коме су дошли на власт у Србији на совјетским тенковима.
    На жалост, дуго ће времена проћи, да се сазна истина о Другом свјетском рату.
    А да не кажем да је Европски парламент усвојио резолуцију о осуди злочина који су комунисти починили под својој влашћу, а обавеза усвајања ове резолуције, представља обавезу за све земље па и БиХ и Србију.

Оставите одговор на Vladimir M. Одустани од одговора