Чернобил главна тема УН за данас

Специјална пленарна сједница посвећена 25. годишњици од нуклеарне катастрофе у Чернобилу оджаће се данас у оквиру 65. сједнице Генералне скупштине УН. Учесници ће данас разговарати о проблемима повезаним са јачањем међународне сарање и сарадње у напорима за проучавање и окончање посљедица ове велике нуклеарне катастрофе. У сједишту УН у Њујорку јуче је отворена изложба фотографија […]

уторак, април 26, 2011 / 15:43

Специјална пленарна сједница посвећена 25. годишњици од нуклеарне катастрофе у Чернобилу оджаће се данас у оквиру 65. сједнице Генералне скупштине УН.

Учесници ће данас разговарати о проблемима повезаним са јачањем међународне сарање и сарадње у напорима за проучавање и окончање посљедица ове велике нуклеарне катастрофе.

У сједишту УН у Њујорку јуче је отворена изложба фотографија о несрећи у нуклеарној централи у Чернобилу.

Прошле седмице генерални секретар УН Бан Ки Мун посејтио је централу у Чернобилу како би привукао пажњу међународне заједнице за проблеме нуклеарне безбједности након оштећења у нуклеарној централи Фукушима коју су проузроковали разорни земљотрес и цунами који су 11. марта захватили Јапан.

Генерални секретар УН позвао је међународну заједницу да појача нуклеарне безбједносне норме како би се у будућности избјегле сличне трагедије.

Највећа нуклеарна несрећа у историји догодила се у ноћи између 25. и 26. априла 1986. године у нуклеарној централи у Чернобилу у Украјијни, недалеко од границе са Белорусијом.

Експлозија реактора Четири проузроковала је радијацију зоне од 160 000 километара квадратних на сјеверу Украјине, западу Русије и југоистоку Бјелорусије.

Од посљедица првог удара страдало је најмање 50 људи, углавном особља електране и ватрогасаца, а са озрачене територије евакуисано је 100.000 људи.

Четири хиљаде људи умрло је од зрачења, а међународна организација за заштиту животне средине "Гринпис" изнијела је став да је само у те три земље, које су највише погођене, умрло око 200.000 људи, а да ће у будућности у цијелом свијету око 270.000 случајева онколошких обољења бити у вези са утицајем радијације из Чернобиља.

Од њих, тврди "Гринпис", 93.000 ће се завршити фатално.

Према украјинским изворима, скоро 10 одсто територије било је директно изложено радијацији, а у Украјини има око 2,6 милиона људи који имају статус особа настрадалих од посљедица катастрофе, међу којима је више од пола милиона дјеце.

Бјелорусија наводи да је послије хаварије, радиоактивном загађењу била изложена четвртина бјелоруске територије, на којој је живјела петина становништва, и да је процијењена штета за ту земљу 235 милијарди долара.

У Русији је у зони радиоактивне загађености у 14 региона још 4.343 насеља, у којима живи приближно 1,4 милиона становника. Највише је страдала Брјанска област на граници са Украјином, а расељена су 194 насеља у којима је живјело 78.000 људи.

У извјештајима Светске здравствене организације наводи се да је у те три земље дијагностиковано више хиљада случајева рака штитне жлијезде код особа које су у вријеме хаварије биле дјеца или малољетници, као и да ће у њима умријети још приближно 9.000 оних који су учествовали у отклањању посљедица, евакуисаних и оних који живе у ризичним регионима.

У зони активног загађења приликом трагедије у Чернобилу нашло се 23 одсто територије Бјелорусије, седам одсто Украјине и 1,5 одсто европског дијела Русије.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *