Ћеранић постао декан захваљујући измјенама Статута Универзитета у Бањој Луци

Универзитет у Бањој Луци је у марту, измијенивши свој Статут, снизио критеријуме за именовање декана на тој јавној установи. Тиме су отклоњене све формалне препреке да Предраг Ћеранић постане декан умјесто в. д. декана бањолучког Факултета безбједносних наука, па је почетком јула и именован на тај положај.

петак, децембар 8, 2017 / 20:15

Пише: Стефан Мачкић

Недавна буна студентских представника на Универзитету у Бањој Луци, прије него што је и сама утихнула, успјела је да скрајне једну од афера које су јој претходиле. Ријеч је о сада већ помало заборављеном али донедавно прилично спорном постављању Предрага Ћеранића, човјека блиског највишем врху власти Републике Српске, за вршиоца дужности бањолучког Факултета безбједносних наука.

Поједини медији су својевремено тврдили да је Ћеранић засјео на чело новооснованог факултета под утицајем министра унутрашњих послова Републилке Српске Драгана Лукача и политичким притиском предсједника Републике Српске Милорада Додика. Оптуживали су – било посредно, било непосредно – и тадашњег ректора Универзитета Милана Матаругу да је бившег обавјештајца именовао незаконито.

Све се вртило око чл. 57. ст. (2) Статута Универзитета, који је прописивао да се декан бира „из реда редовних, односно ванредних професора”, а не доцената, што је Ћеранић био и остао. Матаруга њега, међутим, није именовао за декана, већ за в. д. декана, а важећи прописи не разјашњавају да ли у обје те ситуације важе иста правила. Једино се у чл. 58. ст. (7) Статута установљава да, „[у]колико се предлагање кандидата за декана […] не изврши до истека мандата досадашњем декану, ректор Универзитета именује лице које ће дужност декана обављати до избора декана, а најдуже шест мјесеци од дана истека мандата”. Мада је нејасно да ли је Ћеранић дошао на положај в. д. декана законито, јасно је да тада још увијек није могао да постане декан. У томе га је спречавао чл. 57. ст. (2) Статута, али не задуго.

Сенат Универзитета крајем марта ове године предлаже, на захтјев Министарства просвјете и културе Републике Српске, да незгодна одредба убудуће гласи: „Декана именује и разрјешава ректор на приједлог вијећа факултета/Академије из реда наставника у научно-наставном/наставно-умјетничком звању који је запослен са пуним радним временом на Универзитету у Бањој Луци и члан је вијећа те организационе јединице.” Министарство мјесец дана касније даје сагласност на Приједлог Сената, те Ћеранић од тада, као доцент, испуњава све формалне услове да постане декан.

Након што су измјене Статута ступиле на снагу, Наставно-научно вијеће ФБН-а предлаже тадашњем ректору Матаруги да именује Ћеранића за декана, што он почетком јула ове године и чини. Захваљујући измјенама највишег правног акта Универзитета, Ћеранић коначно постаје декан ФБН-а.

Будући да је Матаруга, по ректорској функцији и без права гласа, предсједавао Сенатом када је измијењен Статут, питали смо га зашто су снижени критеријуми за именовање деканâ, како јавни интерес оправдава такве измјене Статута и колико је на њихово доношење утицала чињеница да Ћеранић без њих није могао да постане декан ФБН-а. Матаруга нам је одговорио „да се радило о усаглашавању одредби Статута УниБЛ са Законом о Високом образовању у РС. Наиме, поједине одредбе Статута (усвојеног 2008, потом 2012 – истичем чију валидност потврђује Министарство просвете и културе у Влади РС) су биле ’оштрије’ или са већим критеријумима дефинисале процедуре и услове избора декан[а] него што је то дефинисано у Закону о високом образовању. Значи закон дозвољава наставно звање, а наш Статут само звање ванредног и редовног професора”. Из Министарства су нам на исти начин образложили зашто су тражили да се Статут измијени, с тим да је Матаруга додао и да је на Универзитету у Источном Сарајеву „значајан број декана у наставном звању – доцент.”

Иако су и Министарство и Матаруга у праву када кажу да по Закону о високом образовању Републике Српске декани могу да буду сви наставници, што укључује и доценте, ипак занемарују једну важну ствар – закон на који се позивају донесен је још 2010. године. Њихови одговори, дакле, не објашњавају зашто су и Универзитет и Министарство чекали читавих седам година да приону усклађивању Статута са Законом – уколико је то заиста било неопходно – већ су то учинили тек када се човјек близак самом врху власти заинтересовао за положај на који без тих измјена није могао да буде именован.

Ћеранићу смо електронском поштом у четвртак упутили питања о измјенама Статута и његовом именовању, али он на њих није одговорио до објављивања овог текста.

Бивши ректор је био нешто говорљивији. Упитан какви би по њему требало да буду услови за именовање декана, Матаруга нам је рекао да је „препознат на УниБЛ као неко ко је тражио оштрије, јаче, веће критеријуме по свим питањима, али поштујући законске одредбе”. Он се у новембру ове године повукао са ректорске функције под притиском студентских представника незадовољних стањем на Универзитету и предвођених Ратком Савићем, некадашњим секретаром градишких омладинаца Савеза независних социјалдемократа и садашњим предсједником Уније студената Републике Српске. Непосредни окидач за протесте било је откривање случаја сексуалног узнемиравања на бањолучком Технолошком факултету, а студентске организације су том приликом пред Универзитет изнијеле осамнаест захтјева. Ниједан се није тицао измјена Статута и Ћеранићевог именовања.

Недуго након одласка Матаруге, којем је само мјесец дана раније истекао мандат у бањолучком одбору СНСД-а, у ректорску фотељу је сјео Радослав Гајанин. За разлику од свог претходника, он је обновио мандат у истом градском одбору највеће владајуће странке у Републици Српској.



6 КОМЕНТАРА

  1. Па није Додик заборавио људе из обавјештајних структура који су 1998 пружали димну завјесу док је он на тенку СФОР-а долазио на власт. Хвала друже Предраже!

  2. Ako su Ceranicevi „traktati“ o „demokratskom kapacitetu“ Milorada Dodika , u kojima je ovaj (agilni progonitelj najpoznatijih srpskih haskih optuzenika, dr Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica) u svojiim kolumnama na raznim prosrpskim portalima velicao „lik i djelo“ Baje iz Bakinaca priznati kao naucni radovi, onda je trebalo da Ceranic postane ne samo dekan FBN-a, vec rektor banjoluckog univerziteta! Sta je za takvog „naucnog macka“ i doktora tri doktorata na istu temu „volovska glava“, odnosno jedno mjesto dekana?! „…Moze Bosko jos…“

  3. Tri doktorata na istu temu? Ocigledno je da je taj „balkanski spijun“ u toj trecoj „doktorskoj disertaciji“ na Beogradskom Univerzitetu samo „plagirao“ svoja dva prethodna „doktorata“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *