Чепркало спортиста године у Српској

Тренутак када је водио трку на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, бањалучки пливач Михајло Чепркало поново је погледао, али овај пут у рукама је држао признање за најбољег спортисту Републике Српске у 2016. години. Тако је одлучио жири "Гласа Српске” који је 25. пут бирао 10 најбољих спортиста Српске.

“Дефинитивно један од мојих најбољих успјеха. Дефитивно највећа награда. Сигурно ће ми помоћи у даљој каријери и биће вјетар у леђа за даље напредовање. Веома ми је драго што сам ја проглашен за најбољег у конкуренцији свих ових спортиста и хвала жирију на овој одлуци”, изјавио је Михајло Чепркало, најбољи спортиста Републике Српске у 2016. години.

Михајло, каже да је поносан на свој наступ на Олимпијским играма, чиме је, како каже, спортски сан постао јава.

“На тренингу сам пливао раме уз раме са својим идолом Мајклом Фелпсом, то се памти за читав живот”, присјетио се олимпијских дана, најбољи спортиста Српске. Каже да је признање које је добио, признање цјелокупном пливању Српске и добар талас у леђа за будућност.

“Дјеца се угледају обично на награђене спортисте, у овом случају су то пливачи. По мом мишљењу дјеца се све више окрећу пливању и заиста ми је драго због тога”, додао је Чепркало.

Бар на дан, било је лијепо бити спортиста у Српској и наћи се у центру пажње, пред свим тим асовима и званичницима који су сједили у првом реду Банског двора. Оним осталим данима, реалност је потпуно другачија.

Спортисти су, како сами кажу, махом препуштени сами себи, свом ентузијазму, и подршци која им највећим дијелом стиже од породице. Сви они се довијају на разне начине како би направили какав-такав резултат, па тако рецимо биатлонац Младен Плакаловић – у дисциплини која комбињује скијашко трчање са стрељаштвом – углавном тренира ово прво.

“Само одвајам времена за трчање. За ово нити имамо стрелишта, нити имамо муниције која се штеди за нека битнија такмичења и за припреме. Тако да само тренирам трчање. Баш тренирам. Седмично и по 25 сати, мјесечно више од 80. То је отприлке преко 1000 километара”, рекао је Младен Плакаловић, биатлонац.

И поред тога, Младен успјева да се носи са конкуренцијом у Европи и на корак је од пласмана на Зимске олимпијске игре. Није он усамљен случај, који и поред готово никакве подршке надлежних прави запажене резултате. За наш аршин.

Спортисти неће о томе да дају изјаве, али признају да исту судбину дијели већина оних за које стављамо префикс “најбољи” на овим просторима. Па, онда не чуди, што нас праве медаље са највечих такмичења годинама заобилазе у широком луку. На крају крајева, важно је учествовати.