Бугарска: Тестирање нуклеарке на земљотрес

У бугарској атомској централи “Козлодуј” почели су тестови на потрес који треба да утврде безбједност нуклеарке, саопштио је директор бугарске Агенције за нуклеарну регулацију Сергеј Цочев. Према његовим ријечима, иако Европска комисија не захтијева такве тестове од једине бугарске нуклеарне централе, Агенција је затражила да буде урађена самостална анализа безбједности на основу тестова. "Сматрам да […]

четвртак, јун 2, 2011 / 14:45

У бугарској атомској централи “Козлодуј” почели су тестови на потрес који треба да утврде безбједност нуклеарке, саопштио је директор бугарске Агенције за нуклеарну регулацију Сергеј Цочев.

Према његовим ријечима, иако Европска комисија не захтијева такве тестове од једине бугарске нуклеарне централе, Агенција је затражила да буде урађена самостална анализа безбједности на основу тестова.

"Сматрам да су стрес тестови су само почетак, а наредних година могу се очекивати промјене у критеријумима за безбједност", додао је Цочев.

Он је нагласио да одговор у пољуљано повјерење друштва у атомску енергетику може бити само један – безбједност експлоатације нуклеарки уз сигурно одлагање нуклераног отпада.

Након дешавања у вези са јапанском нуклеарком Фукушима 1, бугарска Влада најавила је средином марта да ће провести испитивања на потрес, те да ће провјера обухватити седам критеријума, укључујући пијретњу од земљотреса, поплава, удара авиона и терористичких напада, као и система хлађења.

Бугарска нуклеарка "Козлодуј" налази се на Дунаву, на сјеверу земље и састоји се од шест реактора, али су прва четири јачине од по 440 мегавата, старије руске производње, затворена из безбједоносних разлога на приједлог Европске комисије, непосредно прије уласка земље у ЕУ.

У функцији су пети и шест енергоблок, јачине по хиљаду мегавата, новије руске производње, за које Европска комисија сматра да су безбједоносно сигурни. Ови реактори обезбјеђују 38 одсто потреба Бугарске за електричном енергијом.

На подручју 27 земаља чланица ЕУ постоје 143 нуклеарне електране.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *