Дани(ј)ел Симић

Будућност у повратку: Воли ли то онда ОХР порнографију?

Напад на полицијску станицу у остатку свијета је име Карпентеровог хорор филма. Само код нас у Власеници, то је знак воље за суживотом.

среда, децембар 1, 2010 / 21:00

Сјећате се бајки које су причали, мамећи нас се да војно ујединимо са сусједним ентитетом? А војска је једина поштена и успјешна институција, коју је РС икада имала. Успјешна, самим тим што смо још овдје. Уједно, ВРС је била јасан гарант да ће тако и остати. Е, сад. Страни протектори нас привољеваше да се добровољно одрекнемо најбитније тековине Дејтона, а заузврат ће уједињена војска бити астрономски јефтинија. Толико, да ћемо смјеста живјети видно боље. Имаћемо пара људи! Путоваћемо на Ибицу и Азурну обалу, јер ће нас одмах примити под НАТО-ов безбједносни кишобран, а и визе ће нам укинути.

И шта је било од тога? Ништа. Зато су окупатори и инсистирали на том добровољно. Пристаните добровољно, иначе…

Иначе шта? Иначе би ме савршено болило дупе за ововремено цицимигање и цицилигање Генералног секретара ОХР, да поменути прципевац из Словачке није након рефреничног иначе, поменуо те фамозне визе. Њих су потезали код заједничких таблица, код скидања РС са пасоша, код увођења јединствених личних карти; ма, ваде их кад год им устреба. И сад је стварно доста!

Лајчака новинари требају питати: У случају да БиХ и Словачка дођу у сукоб, шта би ви урадили? Залагали се за наше, или интересе своје земље? И ту долазимо до сржи проблема: Не може туђин да влада, и говори шта је у нашем интересу! Боли њега за све, осим за каријеру.

Преживио је распад Чехословачке. У Црној Гори обавио задатак раздробљавања српске државе, у још једну банана-сатрапију с Паблом Ескобаром на челу. Овдје пријети да неће толерисати позивање на референдум. Тад и тамо, раздруживање је било у интересу европских интеграција, бриге о старим и немоћним, самоопредјељења, заштите животиња, демократије, сеоског туризма, борбе против дискриминације инфицираних ХИВ-ом. Сада Скупштини РС поручује, да јој није у циљу доносити ни Закон о фискалним касама?

Нажалост, вирус од којег смо ми оболили, спелује се ОХР. А он је више одвратан, него што је неизљечив. То је бирократски чир и демократска рак-рана Европе, чији упосленици чувају своје радно мјесто, тако што производе проблеме нама. Дисциплинују српске медије, док кабловски оператери послије поноћи приказују порниће без икакве заштите дјечјих очију. Ништа скрембл. Стандарди ЕУ их интересују само у оквиру министарстава силе. Јер су силеџије.

Напад на полицијску станицу је у остатку свијета име Карпентеровог хорор филма. Само код нас у Власеници, то је знак воље за суживот. Другари из ОХР су препуни таквих анализа и закључака. Свако поштен (не мора бити пуно паметан), може прислушкујући кафанске разговоре, пратећи интернет форуме или СМС поруке које стижу у политичке емисије српских телевизија, доћи до недвосмислене статистике: у овој земљи влада дубинска мржња. И то исламистичка и геноцидножедна, коју из сасвим превазиђених хладноратовских мотива, Европа по инерцији још мало подржава.

То је основни разлог што земља не иде напријед! Уз сва ваша обећања, не живимо ни за јоту боље. Ако има бољитка, то је само јер нас у посљедњих 12 година нијесте ни једном бомбардовали. Унитаризовање ће нас дестабилизовати, те увести у још већу биједу, и још крвавији грађански рат.

Зато бих им, уз дужно уважавање, поручио: набијте себи у дупе те приче о визама и бољој будућности! А Миро да у исто мјесто стрпа своју демитологизацију отимања надлежности и уставног насиља над РС, за коју тврди да се десила добровољно. Тако и силоватељ каже за жену, којој је држао нож под грлом.

Раније се, при одређивању рокова за скидање гаћа, дешавало да сједимо и чекамо кад ће зацвркутати умилни гласић, потурајући кукавичије јаје тобожњег компромиса. До сад је то било задужење ПДП. Међутим, велико дипломатско умијеће госн. Иванића, завршава се код компромисног капацитета да им пружи нешто што припада Србима. Кад они требају само признати наше, а да задрже своје, ту се показује какав углед код исламизиране браће имају љубитељи неформалних тј. тајних састанака. Силеџија и Тихи су компромисно поручили: Викендаш, одјеби!

Срећом ту је Додик. Срећом, јер и да хоће, више не може командовати повлачење. Загризли смо говно до пола. Дошло је вријеме да коначно профитирамо од тог натполовичног једноумља! Без сумње, ако комунистички апаратчик покуша да га смијени, одлуку ћемо сви игнорисати.

Иако Миле и ово користи да провоцира опозицију, убијеђен сам да га дјелимично обрани СДС неће издати, као што су у садејству са СНСД, за Шаровићевог замјеништва издали сиротог Поплашена. Научили смо тад важну лекцију о институцијама. Ту и ја лијежем на руду. Ништа што послије Додикових говора индекси на берзи поцрвене, што нико не може упратити куд и како иду паре од приватизације… Пишај паре, држава нема цијену!!!

Зато Лајчак даје ултиматум, а тек иза рока за испуњење се обраћа и парламенту Тамног вилајета. Боји се да му шизофреничари (због екавског) не приговоре да прича српски, умјесто непостојећег босанског. Да се то не деси и мени, објаснићу му (онако, између нас два), због чега нећемо попустити: Hej, Slováci, ešte naša slovenská reč žije, dokiaľ naše verné srdce za náš národ bije. Žije, žije, duch slovenský, bude žiť na veky, hrom a peklo, márne vaše proti nám sú vzteky!

 

 

Екстра магазин (Бијељина) октобар 2007.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *