Брукање на међународној сцени: Устаничка улица на ХБО

Америчка телевизијска мрежа ХБО откупила је домаћи политички трилер ”Устаничка улица”, а глумац и продуцент тог остварења Гордан Кичић оценио је да је то добар начин да га што више људи види. ”То је велика и добра ствар. Драго ми је због ове вести, видеће га доста људи, а то је ваљда једна од идеја […]

среда, март 13, 2013 / 08:53

Америчка телевизијска мрежа ХБО откупила је домаћи политички трилер ”Устаничка улица”, а глумац и продуцент тог остварења Гордан Кичић оценио је да је то добар начин да га што више људи види.

”То је велика и добра ствар. Драго ми је због ове вести, видеће га доста људи, а то је ваљда једна од идеја прављења филма”, рекао је Кичић Тањугу, објаснивши да његов филм продаје компанија "Фортисимо" и да још увек не зна у којим земљама и када ће бити приказан.

Он је истакао да је ”Устаничка улица” ”квалитетан и добар филм, жанровски одређен, који долази из земље из које долазе другачији филмови”.

Радња филма ”Устаничка улица” (2012) који је режирао Мирослав Терзић прати замјеник тужиоца за ратне злочине, Душана (Кичић), коме се живот мења када му главни тужилац (Раде Шербеџија) додели један случај.

Мићун (Уликс Фехмиу) живи скромно са својом женом Јадранком. Они живе скромним животом и чекају дијете, али нико не зна да је Мићун заправо неко други. Филм је доживео велики успјех код домаће публике и на многобројним фестивалима.

Гледали људи, па написали:

…филм је уметнички, права фикција, и све што подсећа на стварност је чисто случајно. Филм као филм, када се посматра чисто уметнички, је недопустиво лош. Дакле, чак и када се занемари политичка конотација, филм не испуњава основне критеријуме који чине добар филм (сем глуме која је на солидном нивоу). Поједини дијалози су и више него смешни, и никаква глума их није могла извући, док је сама радња бар стотину пута виђена у страним филмовима. Расплет не постоји, односно, није објашњена спрега са злочинима, док је поента и смисао филма једино у приказу херојства једног младића који је, борећи се на страни правде, умало изгубио све до чега му је стало.

Да не будем погрешно схваћен – наравно да се треба борити на страни правде. Наравно да треба процесуирати ратне злочине. Али ова количина српских негативаца у филмовима је просто несхватљива.

 

…Као и увек код оваквих америчких заплета филмова у српској верзији, истина постаје прва жртва. Тако се испоставља да постоје сачуване слике Срба који држе одсечене главе људи у руци и смеју се у камеру, што је јасна алузија на слике на којима албански терористи држе српске одсечене главе (мада постоји слична слика и са босанског ратишта, када су српске главе сликане у дрвеном сандуку за муницију). Елем, ствари се компликују када тежак случај о ратним злочинима који је годинама заташкаван преузме херој – тужилац специјалног суда који се храбро бори против највећег зла које и данас постоји у Србији.

Милан Дамјанац



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *