Број запослених у јавном сектору за шест мјесеци повећан за 1.290

Број запослених у јавном сектору у Републици Српској повећан је од краја марта до почетка октобра ове године за 1.290, што значи да је у републичким институцијама, јавним предузећима и установама дневно запошљавано седам нових радника. Према подацима Завода за статистику РС крајем марта у јавном сектору у РС радило је 72.148 радника, док је […]

уторак, децембар 18, 2012 / 10:13

Број запослених у јавном сектору у Републици Српској повећан је од краја марта до почетка октобра ове године за 1.290, што значи да је у републичким институцијама, јавним предузећима и установама дневно запошљавано седам нових радника.

Према подацима Завода за статистику РС крајем марта у јавном сектору у РС радило је 72.148 радника, док је тај број на крају септембра ове године порастао на 73.438.

На крају септембра у приватном сектору је радило 119.878 особа, док су крајем марта приватници запошљавали 119.049 радника, што значи да је број запослених у овом сектору повећан за 829.

Према подацима Завода за статистику РС сви сектори, осим јавног и приватног у овом периоду биљеже смањење броја радника.

Мјешовити сектор биљежи пад броја радника за 796, а крајем првог квартала ове године у њему је било запослено 45.669 радника. На крају трећег квартала у овом сектору број запослених је сведен на 44.873.

Стање у задружном сектору, када је у питању запосленост, није се много мијењало претходних мјесеци. Крајем марта овај сектор имао је 654 радника, а на крају септембра седам мање.

Велики број радника у јавном сектору представља огроман терет за буџет, због чега је Влада била принуђена да у 2013. години посегне за смањењем плата буџетским корисницима за десет одсто.

Ту мјеру подржали су и представници Привредне коморе РС, наводећи да је тренутно стање неодрживо и да посрнула привреда више не може финансирати све обимнију администрацију. Против тих мјера побунили су се, међутим, синдикати, иако никада нису дигли глас против запошљавања чиновника.

Економисти упозоравају да запошљавање радника у јавном сектору не може донијети ништа добро, ако привреда не прати тај тренд.

– Наставак запошљавања радника у јавном сектору у вријеме економске кризе и у периоду када многа предузећа биљеже губитке неће донијети ништа добро, као што није донијело ни до сада. Однос радника у јавном и реалном сектору у Српској један је од најнеповољнијих, не само у региону него и у читавој Европи. Додатно запошљавање у јавном сектору ће само погоршати ове показатеље – истакао је извршни директор Удружења економиста РС SWOT Саша Грабовац.

Он је истакао да су недавни штрајкови буyетских корисника доказали да радници који имају веће плате и сигурнија радна мјеста више штрајкују од оних који су запослени у реалном сектору и који имају мање плате.

Економски експерт Зоран Павловић рекао је да у вријеме кризе, када привреда не запошљава нове раднике, свако ново радно мјесто у администрацији представља додатно оптерећење за реални сектор.

– Запошљавање у јавном сектору требало би коначно забранити и предузети хитне мјере да се престане са тим, прије него што буде касно. Колико је ситуација поражавајућа, најбоље показује податак да само у Бањалуци у јавном сектору ради 40 одсто радника више него што их је потребно – истакао је Павловић.

Он је нагласио да не смије бити запошљавања у јавном сектору све док радници у привреди добијају отказе.

– Јавни сектор додатним запошљавањем још више угрожава реални сектор који једини ствара новац и финансира администрацију – рекао је Павловић.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Ранко Милић рекао је раније да је у администрацији вршено стално запошљавање, које није било у складу са потребама институција, јавних предузећа и установа које су примале нове раднике.

Према подацима Завода за статистику на крају септембра је у Српској било 238.836 запослених.

Према подацима Завода за статистику РС највећи број радника у Српској има средњу стручну спрему и то 86.708.

Најмање запослених има полуквалификовану стручну спрему – 6.646 радника. Високо образовање има 43.414 радника у Српској.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ovom broju zaposlenih u javnom sektoru treba dodati čitavu bulumentu zaposlenih u zajedničkim organima BiH. To je postala velika ala koja proždire samu sebe.

    Samo je jedno rješenje. Potpuno nova Organizacija i sistematizacija radnih mjesta u javnom sektoru u Srpskoj i otpuštanje prekobrojno zaposlenih. Ta šok terapija će imati grozne posljedice u kratkom roku i cijenim da je bolje se neposredno posle toga zadužiti i pokrpiti rupe u fondovima, nego zaduživati se da bi se ova budžetlijska ala nahranila i primirila na određeno vrijeme. Sve je gore i gore, ala je sve veća i veća.

  2. U privredi se smanjuje broj radnika a u upravi povećava plus svi koji odu u penziju iz javne uprave i dalje ostaju na budžetu kao penzioneri plus svi koji se zaposle u javnu upravu kradu nemilice od države i budžeta i pored dobre plate koju primaju za svoj nerad i lopovluk .

    Rekao bih nek nam je Bog na pomoći ali izgleda da je čvrsto odlučio da nam nema smisla pomagati :/

  3. Само их трпајте морају и просјечни и неспособни мало видјети сунца са народне грбаче. Надам се кад спадну једног дана да ће имати бар нешто уштеде да плате курс на радничком да неки занат савладају и својим рукама нешто зараде.

    О… пропасти гадну смрадину имаш!, чини ми се да би тако сада повикао Његош да је жив и да је којим случајем међу нама!

  4. Budžetari bi morali da znaju da se plate od 2006 povećane u prosjeku dvostruko a nekima i trostruko kada se država počela pojačano zaduživati, da bi se kroz budžetske plate ubacio novac iz inostranstva u platni sistem jer bi u protivnom nestalo novca. Bilo bi siromastvo smanjena kupovna moć ne bi se imale penzije odakle isplaćivati.
    Zar budžetari stavarno misle da su oni tu platu zaradili tako što su svojim radom pokrenuli ogromnu privrednu aktivnost u zemlji. Naprotiv budžetari iz institucija sistema su uništili privredu ove zemlje a imaju dva i po puta veću platu od radnika u privredi. Oni koji su uništili privredu za nerad i za nanošenje štete ovom narodu da budu plaćenu u prosjeku toliko 2,5 puta više nego radnici kod privatnika u privredi. Budžetari su nagradjeni uništavanem privrede tako što su im povećaen plate. Pa to je strašno što je ovaj osiromašeni narod dozvolio da ovakva bahatost vlasti u rasipništvu na bužetske plate ostane nekažnjena.
    Svim budžetarima prepoloviti plate a nekim a političarima i više.
    Da li je neko štrajkovao kad su radnici privatizacijom istjerivani na ulici, što sada idu u dnevnicu i preživljavaju od 100 KM mjesečno. Sindikalci kao fol štrajkuju nema ništa od štrajka sve je to izrežirano i dogovoreno, zar ej neko lud da povjeruje da MIšićka, Vrhovac i Jandrić ne igraju ulogu u predstavi za narod koju im je vlada namijenila. Od sledeće godine kako budu pristizale na naplatu one ogromen rate kredita koje su budžetari pojeli svojim platama, iće se na joć veće smanjenje. Budžetari budite srećeni što vas još neko drže po tim kancelarijama da sedite za pare. Pa vidjeli smo da je za 6 mjeseci ove godine zaposleno još 1200 budžetara u državnoj upravi, a tek u drugim institucijama da en govorimo. Za to vrijeem je desetine hiljada radnika u privredi ostalo bez posla.
    Naš problem je što je narod ovde navučen na potrošački standard, što nikad nije bila karakteristika naroda na ovim prostorima. Dati su im tržni centri sa obiljem uvozne robe, i kad jedan prosječan budžetar upadne u jedan prosječan tržni centar od nekoliko hektara površine, on u toj silnoj količini robe izgubi predstavu o stvarnom životu oko sebe pa za tih 1200 prosječne plate pokupuje ogromnu količinu nepotrebne robe. Potroši platu za dan dva, i onda vidi koliko izoblje robe u tržnom centru mu je ostalo nedostupno, pa se počne žaliti na malu platu.
    Pa počena da govori o potrošačkoj korpi od 1800. Zbog budžetarskih plata se prikazuje da je prosjek plate 800 KM, dok radnici u privredi prosječno zarađuju 450-500 KM
    Budžetari si i izazvali inflaciju u ovoj zemlji, jer su svojim povećanjem kupovne moći podigli cijene roba i tako dodatno ugrozili radnike u privredi koji za razliku od nih krvavo rade. Zbog budžetarskih plata je povećan uvoz robe a uništena domaća proizvodnja.

    Poruka Vlade svim budžetarima je:
    KO IZAĐE NA ULICU OSTAĆE NA ULICI!
    Idemo na dalje uspiješno kresanje plate budžetarima i sledeće godine, koji su prezadužili ovaj narod.

Оставите одговор на ex-1978 Одустани од одговора