Брод славио Дан ослобођења
У Броду је данас обиљежен Дан ослобођења ове општине у протеклом рату. Испред централног споменика на Тргу патријарха Павла служен је парастос и положени цвијеће и вијенци за погинуле борце Војске Републике Српске /РС/ из Брода у отаџбинском рату и у операцији ослобађања града. Предсједник Општинске борачке организације из Брода Марко Василић рекао је да […]
У Броду је данас обиљежен Дан ослобођења ове општине у протеклом рату.
Испред централног споменика на Тргу патријарха Павла служен је парастос и положени цвијеће и вијенци за погинуле борце Војске Републике Српске /РС/ из Брода у отаџбинском рату и у операцији ослобађања града.
Предсједник Општинске борачке организације из Брода Марко Василић рекао је да је рат на подручју ове општине почео још у септембру 1991. године када је пала прва жртва од гранате испаљене са територије Хрватске.
"Агресија и потпуна окупација општине Брод извршена је 3. марта 1992. године од регуларних оружаних снага из Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица из Брода", рекао је Василић, наглашавајући да је за шест мјесеци окупације у Броду почињени бројни злочини.
Према његовим ријечима, први масовни злочин на просторима тадашње БиХ почињен је на територији општине Брод и то у Сијековцу када је за само неколико часова дивљања хрватских војника у овом приградском насељу убијено 20 српских цивила међу којима је било и дјеце и жена.
Василић је навео да су у току рата са подручја Брода погинула 242 српска борца.
"Много већи злочин је почињен у десет логора на подручју Брода, кроз које је прошло око 2 000 Срба. Бар половина их је убијено", нагласио је он.
Генерал Војске РС у пензији Славко Лисица, који је командовао операциом ослобађања Брода, навео је да је Војска РС, када је на данашњи дан прије 19 година ушла у Брода, затекла рушевина и на сваком кораку трагове злочина.
"Операција Војске РС је била брза па хрватски војници бјежећи нису успјели ни да уклони трагове злочина које су починили", рекао је Лисица.
Он је изразио незадовољство процесуирањем ратних злочина, истичући да се они који су чинили злочине над Србима слободно шетају и провоцирају жртве. Лисица је додао да се Војска РС у овој операцији супроставило више најелитнијих бригада Војске Хрватске, али да су српски борци побиједили.
Начелник општине Брод Милован Черек је на свечаној сједници Скупштине општине истакао резултате које је локална власт постигла у протеклом периоду.
"Позитивни резултати су видљиви на сваком кораку. Ради се тако да становницима створимо што боље услове за живот, да се у Брод долази и остаје. У том смислу административна служба проводи низ пројеката почевши од стипендирања младих до помоћи младим брачним паровима у обезбјеђењу крова над главом", рекао је Черек.
Он је истакао да и општина Брод има велику корист од почетка рада Рафинерије нафте, али и да се општина углавном ослања на властите ресурсе.
Свечаностима поводом Дана ослобођења Брода присуствовали су и министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић, министар трговине и туризма РС Горана Златковић, официри који Војске РС који су командовали јединицама у операцијни ослобађања Брода, делегације сусједних општина и бројни други гости.
Додијељене су и седмооктобарске плакете предсједнику СО Исмету Ђухерићу, пуковнику Војске РС у пензији Мики Школрићу и припаднику Територијалне ватрогасне јединице Бори Костадиновићу. Плакета Покрова пресвете Богородице КУД "Душко Трифуновић" из Лијешћа биће додијељена 14. октобра када општина Брод прославља крсну славу.
Овогодишња прослава Дана општине одржава се по називом "Октобарске свечаности слободе" и трајаће до 15.октобра. У оквиру "Октобарских свечаности слободе" 14. октобра биће прослављена крсна слава града и Српске православне цркве у Броду. Ове године биће обновљен и вашар 13. и 14. октобра на Жељезничком платоу преко пута православног храма.
Општина Брод окупирана је 3. марта 1992. године од регуларне војске Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица из Брода. У операцији Војске РС, Брод је ослобођен 7. октобра 1992. године. За вријеме седмомјесечне окупације почињени су бројни злочини на Србима из ове општине, за које до сада нико није процесуиран.
Срећан дан ослобођења и поздрав за генерала Лисицу!
Има једна прича, увијек се насмијем када ми падне на памет… из његове књиге Командант по потреби!
ЋАЛЕ, ДАЈ ЏЕПАРАЦ
око Купреса… „Један војник несмотрено скочи са транспортера право на мене. Једва сам се одржао на ногама. Ја му, онако војнички, креснем мајку што не пази како скаче и гдје скаче. Издекламовао сам му и то ко сам и шта сам, све у једном даху. Он се тргну, усправи се и војнички поздрави. Гледа ме право у очи трепће живим младићким очима.
– Слушај, стари, поче он.
– Нисам ја стари, прекинем га повишеним тоном, ја сам за тебе пуковник.
– Добро, господине пуковниче, пошто сте ми опсовали мајку, а ја сам њен син, Ви мени сада дођете као отац. Е, онда ћале – џепарац.
Спласнула је моја љутња и машио сам се за новчаник. Дао сам му све што се у њему нашло. Отрча он тамо неким својим другарима и све им испрча. Проломио се смијех из кога се само издвајао један глас:
-Када ће опет да наиђе пуковник да му скочим право на главу и нека ми све опсује, само да добијем оволики џепарац.
Ја сам псовку платио новчаном казном, али сам са мојим војницима постао ближи. Ето, и „ородили“ смо се. Шалу на страну, мени је импоновао тај дух који смо створили у нашим јединицама – међусобно уважавање, поштовање, повјерење“.
И младе генерације су Вам захвалне!
Генералу Лисици је вечно захвална читава Посавина на челу са Дервентом и Бродом.
П.С.: Занимљивих ствари има у у „Команданту без потребе“
…Скинем чинове и узмем таблицу „СТОП“ од полицајца и све их удаљим од мјеста контроле.
Наилази шлепер, а ја као полицајац – „СТОП!“.
Г. Л. – Добар дан.
В. Ш. – Здраво, стари.
Г. Л. – Молим документа.
В. Ш. – Може штека цигарета?
Г. Л. – Може.
Узмем и дам свом полицајцу.
Г. Л. – Молим документа.
В. Ш. – Шта је вама, стари?
Г. Л. – Ништа, радим по Закону.
В. Ш. – Може ли виски?
Г. Л. – Може.
Узмем и дам свом полицајцу.
Г. Л. – Молим документа.
В. Ш: – Ух!
Разгорачено ме гледа и види, нешто није у реду.
В. Ш. – Од када ти стари овде радиш?
Г. Л. – Радим већ мјесец дана.
В. Ш. – Нисам те видио.
Г. Л. – Не знам, ми се овде мијењамо, па је могуће да смо се мимоишли.
Видим пристиже и нови шлепер па га пожурујем.
Г. Л. – Молим вас дајте ми документа. В. Ш. – Може ли 100 ДМ?
Г. Л. – Може, може – све код мене може.
Он новчаник и мени 100 ДМ.
Г. Л. – Хвала, молим документа.
В. Ш. – Па шта је вама, да нисте ћакнути?
Г. Л. – Јесам, довољно и мало више од тога, али ипак ми мораш дати документа.
Више не гледа у мене већ тамо десно и нешто мрмља.
Г. Л. – Возач, дајте ми документа.
В. Ш. – Па шта више хоћете од мене?
Г. Л. – Ништа, брате, само документа.
В. Ш. Па зар оно што сам вам дао није доста?
Г. Л. – Ма хвала ти на даровима, али мораш ми показати документа, можда је овај товар, материјал украден, а ја сам припадник жандармерије и мени је тако наређено.
В. Ш. – Ма шта наређено, глупост, до сада сам без проблема прошао стотину пута, на пунктовима су прави момци, а откуд ти сад овдје и ту се правиш сад паметан.
Г. Л. – Ма човјече, рекао сам ти да нисам паметан, већ сам луд, а поштујем Закон.
В. Ш. – Ј*** те Закон.
Скинем са рамена аутоматску пушку и оштро му наредим да изађе из кабине, што он сав блијед послуша и стално мрмља:
В. Ш. – А-у, луђака, а-у луђака.
Г. Ш. – Кад сам већ луђак, онда пузи испод шлепера.
В. Ш. – Ма какво пузање, нека пузе они тамо на „линији“, а ово није фронт.
Г. Л. – Од сада док не промјениш мишљење, за тебе је фронт, и бићеш сретан ако останеш жив. Пошто мислиш да сам луд, то значи да могу да те убијем и да не одговарам.
Репетирам пушку и наредим да пузи, и он поче да пузи. Одлазим код другог шлепера и понављам радњу.
Г. Л. – Молим документа.
В. Ш. 2 – Може ли штека? – каже, може ли вињак?
Г. Л. – Може.
Али ипак завршава као им претходник испод шлепера и пузећи.
За око једног часа мог полицијског рада на пункту заустави сам десетак, што шлепера, што камиона, а да ниједан није имао дозволу за превоз материјала (дрвена грађа, техничка роба разне намјене, намјештај, теписи, да не набрајам).
Дошао сам до закључка да полиција не штити закон нити га спроводи. Корумпирана је и учествује у материјалном осиромашењу државе и народа…
Сјајна је књига, Генерал Лисица је веома духовит човјек, мада има и страшних прича. Топло препоручујем, ако неко није прочитао!
Много бољу слику о дешавањима из рата сам добио читајући његове књиге.Невероватно је да по хрватским форумима Генерала такође сматрају (они који су били у контакту са њим) за изузетно часног човека.