Британска фирма гради малу електрану на Дрињачи

Британска компанија Минеко лимитед инвестираће 7,5 милиона евра у изградњу мале хидроелектране на ријеци Дрињачи у општини Зворник. Уговором о концесији предвиђена је изградња мале хидроелектране "Медош", инсталисане снаге 3,97 мегавата и процијењене годишње производње од 13,5 гигават часова. У саопштењу из компаније се наводи да је концесија за изградњу и коришћење мале хидроелектране на […]

среда, април 8, 2015 / 15:01

Британска компанија Минеко лимитед инвестираће 7,5 милиона евра у изградњу мале хидроелектране на ријеци Дрињачи у општини Зворник.

Уговором о концесији предвиђена је изградња мале хидроелектране "Медош", инсталисане снаге 3,97 мегавата и процијењене годишње производње од 13,5 гигават часова.

У саопштењу из компаније се наводи да је концесија за изградњу и коришћење мале хидроелектране на ријеци Дрињачи добијена на Јавном позиву Министарства индустрије, рударства и енергетике Републике Српске.

У складу са Законом о концесијама Републике Српске, уговор о концесији потписало је предузеће "Медош" са сједиштем у Бањалуци, које је као концесионо предузеће основала британска компанија "Минеко лимитед".

На пословима припреме и реализације изградње хидроелектране Минеко ће ангажовати локалне фирме.

Директор фирме “Медош“ Жарко Поткоњак је најавио да прва фаза пројекта обухвата период пројектовања и изградње, што захтијева ангажовање великог броја људи, па се процјењује да ће на овим пословима радити доста домаћих фирми.

Друга фаза подразумјева период коришћења хидроелектране до 50 година.

"У складу са филозофијом пословања Минеко групе његоваћемо етички приступ који се базира на поштовању закона сваке земље у којој смо присутни, очувању животне средине и помоћи заједници", рекао је Поткоњак.

Поред улагања у сектор енергетике, Минецо је у региону међу највећим инвеститорима у области рударства.

Самостално или са партнерима управљају рудником олова и цинка "Грос" у Сребреници и рудником олова "Геомет" у Олову, а бави се и истраживањем лежишта антимона у Новом Горажду.

У Србији управљају рудницима олова и цинка "Велики мајдан" код Љубовије, рудником "Рудник" код Горњег Милановца и "Босил-Метал" код Босилеграда.

"Минеко лимитед" дио је Минеко групе која се бави улагањем и развијањем рудника олова, цинка и бакра у земљама југоисточне Европе и бившег Совјетског Савеза.

У саопштењу из компаније се наводи да од оснивања 2003. године до данас, заједно са партнерима, Минеко успјешно послује на пет континената, у Европи, Азији, Африци, Сјеверној и Јужној Америци, а планирају ширење и у Аустралији. 



0 КОМЕНТАРА

  1. Ako sve naše reke postanu vlasništvo stranca-okupatora, ako svi naši rudnici postanu vlasništvo stranaca-okuptora, ako sve naše oranice postanu vlasništvo stranaca-okuptora, ako svi naše šume postanu vlasništvo stranaca-okuptora, ako sav naš vazduz i zemlja postavnu vlasništvo stranog okupatora, gde ćemo mi živeti, mi rezervne zemlje nemamo?

  2. Ostao bez fabrike, 08.04.2015. 17:10:45 [146881]

    Шта тачно овдје постаје власништво странаца?

    Од чега ћемо живјети? Од новца добијеног издавањем концесије. Од новца који ће добити локалне фирме које ће бити ангажоване на „припреми и реализацији”. Од новца који ће добијати запослени на електрани. Од повећаних профита предузетника који ће користити електричну енергију нове електране. Кад за педесетак година истекне концесија, новац од продаје електричне енергије ће се сливати у државни буџет. И од тога ћемо живјети.

    Није проблем у самим концесијама. Проблем је у садржају уговора, тј. да ли су и колико повољни по нас, економској оправданости пројеката, њиховом утицају на околину итд.

  3. Мене нпр. много више брине поприлично мутна историја „Минека”, него концесије саме по себи.

    О „Минеку” нема пуно информација на интернету, али након минуте „гуглања”, налетио сам на сљедећу истраживачку причу о претходном пословању те компаније на овим просторима (претпостављам да је у питању исти Минеко; не дјелују, ваљда, на овом простору две различите компаније са називом „Минеко лимитед” и средишем у Лондону!):

    http://www.reportingproject.net/mineco_project/

    И да – фирма је наша, само је регистрована у Лондону, а причу о мутној историји су објавили странци. Толико о страним окупаторима.

  4. Ni jedan pedalj srpske zemlje, a naročito naši prirodni resursui. Hidropotencijali su večiti izvori energije, koji ne zagađuju životnu okolinu. Zato se stranu okupatori sa svih strana ubiše da nam otmu sve reke, pa čak da nam otmu i ono što smo mi sami igradili na rekama.
    Nama predaje stranom okupatoru naših rijeka.
    Sami ćamo graniti hidroelektrane na našim rekama.
    Sve je učinjeno da se omladina naivken na parazitzam, na gotovom, na kredite MMF-a, da ništa ne radi, da ne grani farike i elektrane. I zato omladina pristaje na predaju naših rijeka i rudnika samo da dobija novac a da ništa ne radi, da sedi u admionistraciji. Tako je Đinđić: govorio “samo uvedeno stranu okupaciju stranih inivestitora i mi samo ubiramo poreza i od toga dobro živimo”. I omladina poverovala da ima života bez rada!
    Zato su tako i završili. Zato je i uvedena 5-oktobarska okupacija u zemlji.
    Drugi narodu se dižu na ustanaka protvi stranih okupatora koji im otimaju rudnike i reke, a kod nas se hvale šta su im sve oteli: Stanare, Ugljevik, hoće da daju Drinu.
    Kad strani okupator jednom dođe izgradi svoje elektrane na našim rekama zaposedne reke, mi ga više nikad nećemo moći istrati. Kakvop plaćanje koncesione naknake.
    To je 3 miliona koliko plaća Ugljevička Elektrana a proizvede 600 miliona strauje godišnje.
    Koncesione naknade su suviše sitne. Ne treba se igrati sa uvođenjem stranog okupatora na naše prirodne resurse!
    To su sve prevare i obmane.

  5. @mačak
    Nije to mutna istorija. To je ekipa prevejanih kriminalaca koja je opustošila sve što je dotakla. Zanimljiva je i povezanost sa našim Marinković komercom u Navipu, a kada bi malo dalje istražio našao bi i našeg predstavnika u Moskvi, princa Perovića, u kombinaciji sa ovim ljudima u offshore kompanijama. Šta reći, vjerovatno treba otići u specijalno tužilaštvo. Oni su dokazani u borbi protiv kriminala i korupcije;)

  6. кад зора и рибар чују, има да фрца перје.. они као да нису читали колумну “даље руке од природних ресурса“

  7. Ili će narod ustati protiv privatnika, protiv privatluka mafijašluka da ga iskoreni,ili će privatnici-kriminalci pobiti narod do kraja. Jer pušteanje privatnog predueztništava na narod je gore nego puštenja Hitlera na narod!

  8. Наравно да ће се све испитати, па и ова обмана.

    Отварају се ране(пукотине)енергетској мафији, СУТЈЕСКА, САНА, ево и ДРИЊАЧА, иде ДРИНА и остале, надам се уз несебичну помоћ Фронталоваца.

    Нажалост, умјесто да дебили попут “сикирице” позивају народ да збијамо редове и бранимо наше, он удара по оним који траже заустављање и преиспитивање свих концесија, аферим.

  9. Наравно да ће се све испитати, па и ова обмана.

    Отварају се ране(пукотине)енергетској мафији, СУТЈЕСКА, САНА, ево и ДРИЊАЧА, иде ДРИНА и остале, надам се уз несебичну помоћ Фронталоваца.

    Нажалост, умјесто да дебили попут “сикирице” позивају народ да збијамо редове и бранимо наше, он удара по оним који траже заустављање и преиспитивање свих концесија, аферим.

  10. Постало је узалудно доказивати појединцима шта, како, колико и због чега ЗОРА постоји. Уз најбоље аргументе, доказе и намјере те исте појединце не можеш убиједити у супротно.

    Да су то критички и конструктивни ставови и коментари ја не бих имао никакву замјерку, али свјесно рушилачки и деструктивни, подмукли и лицјемерни, то не могу да схватим.

    Глођу се између себе, глођу и треће који нису ничим заслужили.

    Моја порука, пробајте да глођете нешто друго!

  11. све ријеке он спаси куцајући у тастатуру миш те јебо… а кад је требало доћи на сану, он залута у теслић..
    😉

  12. сикирица,

    наши су били на Сани, тај 22 02.2015.године “свјестски дан вода” је Лазаревић са својим рибарима чистио Миљацку од отпада.

    Ради се и на истоку и на западу.

    Било је и на БНТВ, прилог је био преко три минута, прича о ресурсима и њиховој заштити, после тога емисија од скоро једног часа уживо 03.04.2015. године у Српској данас такође БНТВ, гост је била и Наташа Црнковић из Центра животне средине, гура се наша прича без обзира на такве будале.

    П.С.Успут да се захвалим нашем колумнисти и коментатору Бориславу, који се уживо јавио на телефон и наравно подржао ову нормалну причу.

  13. Alo narode, osvestimo se. KONCESIJE SU OKUPACIJA, OTIMANJE NAŠIH PRIRODNIH RESURSA. NEMA DOBRE KONCSIJE SVE SU ŠTETNE.
    AKO BI STRANAC SEBU NA NAŠEM RUDNIKU IZGRADIO TERMOELEKTRANU MORAO BI PORED ULAGANJA U IZGRANJU DA KUPI OD DRŽAVE (NARODA) UGALJE 130 KM/TONI. TO JE TRŽIŠNA CENA.
    NEMA DAVANJA NIČEGA POD KONCESIJU.
    DRŽAVNA TERMOELEKTRANA ILI HIDROELEKTRANA MOŽE DOBITI KONCESIJU.
    DRUGI PRIHVATLJIV OBLIK INVESTIRANJA JE DA SE STRANOM OKUPATORU (KORPORACIJI) ISPLATI ISPOROKUOM ELEKTRIČNE ENERGIJE PO EVROPSKIM CENAMA SAV NOVAC KOJI SU U NJENU IZGRADNJU ULOŽILI. TAČKA.
    SVE DRUGO JE OTIMAČINA I PLJČKA DRŽAVNIH/NARODNIH PRIRODNIH RESURSA!

    ZAŠTO U SFRJ NIJE MOGAO STRANAC UPAST U DRŽAVU I ZAPOSESTI REKE I RUDNIKE ? ZATO ŠTO JE BILO DRŽAVE KOJA JE ŠTITILA SVOJE INTERSE, KOJA JE ŠTITILA NAROD.

  14. Већ је требала кренути акција око сакупљања 50-100 хиљада потписа за заустављање и преиспитивање свих концесија.

    Чека се и одговор владе око тога, као и тражена смјена комисије за концесије.

    Мало је вријеме неугодно због Сребренице, па ево и ових ванредних скупшитина ових дана.

    ЗОРА је своје јасно рекла у саопштењу за јавност пошто је истекао рок до када смо покушали конструктивно да ријешимо ове проблеме,послали смо после писмо на руке предсједнику владе и предсједнику Српске.

    Нису само концесије и заштита преосталих природних ресурса тема тог писма, ту је и социјална компонента у којој тражимо да се по општинама хитно изврши попис угрожених породица, да им се до краја јесени обезбједи зимница, огрев и кров над главом како би могли презимити.

    Има ту још неких лако рјешивих ствари ако се хоће, од формирања штаба за уређење Српске, до потребе формирања владе националног јединства, или веће реконструкције ове владе ако неки неће, све у циљу кретања са првом правом послератном обновом уз добру припрему авангардног програма како би стартали од идуће године.

    Знају се и посљедице игнорисања приједлога који значе хомогенизацију и спас Српске у овом тешком политичком и економском тренутку.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *