Британци финансирали преврат 1941. године

Открића нових докумената показала да су тајне службе западних сила припремиле, финансијски помогле и извеле два преврата у српској историји, 1941. и 2000. године Увек када мислимо да је неки крупан историјски догађај, било трагичан, било тријумфалан, проузроковала и потпуно обликовала воља једне или неколико особа, ма колико нам изгледало да је то тако – […]

недеља, септембар 30, 2012 / 17:42

Открића нових докумената показала да су тајне службе западних сила припремиле, финансијски помогле и извеле два преврата у српској историји, 1941. и 2000. године

Увек када мислимо да је неки крупан историјски догађај, било трагичан, било тријумфалан, проузроковала и потпуно обликовала воља једне или неколико особа, ма колико нам изгледало да је то тако – неумитно грешимо.

У нашем просечном доживљају моћи склони смо, без сумњичавости, из интереса и кукавичлука добро умотаног y дивљење, да некритички хвалимо оне који су силом узимају власт од оних који су изабрани по договореним друштвеним правилима.

Или да хвалимо оне који та правила драстично крше с позиција власти. У оба случаја заборављамо на низ околности и процеса који усмеравају токове догађања y друштву и утичу на животе појединаца. Бар онолико колико и акти моћних појединаца на те токове.

Исправно превредновање историјске улоге појединих великих догађаја биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историје.

У времену у коме доминирају кризе (економска, морална, криза система вредности), не изненађује то што су нека нова сазнања истраживача и публициста о неким кључним историјским датумима новије и најновије политичке историје остала изван детаљније пажње медија и шире јавности.

Појаву књиге новинара британског Скај њуза Тима Маршала „Игра сенки – Петооктобарска смена власти у Србији“ дочекало је – ћутање! Изостале су отвореније политичке анализе Маршалових тврдњи, а на њих се нису осврнули, осим у спорадичним случајевима, ни „главни јунаци” ове хронике…

Према његовом сведочењу, показало се да су западне силе, односно њихове тајне службе припремиле, извеле, па чак и платиле преврат којим је српска опозиција сменила Слободана Милошевића и његов режим. Једина порука књиге јесте: „Србијо, погледај себи у очи и буди искрена!”

Слично је прошло и откриће Мирослава Савићевића, сарадника Балканолошког института САНУ, који је у британским архивама дошао до сета непознатих докумената о 27. марту, који бацају сасвим другачије светло на овај значајан историјски догађај.

Само на први поглед ова два открића српској јавности немају никакве узајамне везе. Напротив, она потврђују смелу тезу о повезаности догађања 27. марта 1941. и 5. октобра 2000. године.
„Срби су поново пронашли своју душу“, узвикнуо је сер Винстон Черчил, 27. марта негде око поднева, када му је посланик Кембел јавио да је пуч дефинитивно успео.

То усхићење Србима неће дуго трајати. Већ крајем те исте године Ситон Вотсон, британски професор универзитета, рећи ће нешто друго: „Ми смо смо улазак Југославије у рат платили пола милиона фунти, па не дугујемо Србима ништа.“

Нешто доцније огласиће се и Вилијам Донован, амерички генерал, обавештајац, отац Централне обавештајне агенције (ЦИА), човек који ће се јануара 1941. године наћи у Београду и упознати кључне пучисте: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941. године јер смо ми ту револуцију купили.“

Из поверљивог писма агента СОЕ (управа за специјалне операције) Хјуа Далтона Винстону Черчилу: „Откако сам преузео СОЕ у Југославији потрошили смо најмање 100.000 фунти. Новац је углавном отишао на финансирање Земљорадничке странке и остале видове подмићивања.“

Данас постоји довољно непобитних доказа и аутентичних докумената да су британске тајне службе у Београду биле ангажоване на припреми и извођењу пуча. Тог дана, 27. марта, у британском посланству слављена је победа, уз пуно шампањца, уз повике „Успели смо“.

Земљорадничка странка добијала је 5.000 фунти месечно, неке дневне новине, попут „Правде“, имале су 150.000 динара месечно, а неке друге узимале су апанажу у натури, односно у олову без кога је био незамислив штампарски слог.

На листи су били и Самостална демократска странка Светозара Прибићевића, Удружење старих ратника, Сељачка странка Драгољуба Јовановића и Српски културни клуб.

Шифровани телеграм посланика из Београда Кембела у Лондон, 26. марта, говори о повезаности дипломата и пучиста: „На мој захтев, јутрос ми је уприличен разговор са генералом Симовићем (командантом Југословенског ратног ваздухопловства).

Како је овај официр на челу организације која намерава да изведе државни удар… они желе да одбаце Пакт и садашњу владу. Они знају да ово скоро извесно значи рат и да више воле ту могућност него наставак садашњом линијом…“

Мотив Британаца да режирају ове догађаје најбоље илуструје савременик председника владе у Лондону Лидл Харт који је написао: „Черчил је постао велики само зато што је умео да за живот једног Енглеза жртвује читаве народе, што је иначе црвена нит британске спољне политике.“



0 КОМЕНТАРА

  1. Poznato je da su male zemlje poput Srbije samo tereni za igranje velikih svjetskih sila i tu se neće ništa promjeniti. John Perkins je lepo objasnio kako se upravlja tim zemljama, kako se postavljaju i ruše vlade.http://www.youtube.com/watch?v=aqIHKWd9rSc
    U II Svjetskom ratu interes Engleske i Rusije je bio da Srbija, odnosno tada Jugoslavija uđe u rat kako bi se otvorilo Balkansko ratište i time odložio Hitlerov napad na Rusiju, odnosno tada Sovjetski Savez, a i da smanji vojni pritisak na Englesku. Pošto Knez Pavle nije želio da uđe u rad sa Hitlerom, jer je objektivno procjenio odnos snaga, Engleska, ali i Amerika su pomogle vojni puč u kome je sa vlasti skinut Knez Pavle, a na vlast postavljen još uvjek maloljetni Petar II. A svi pučisti, koji su sebe prestavljali patriotama, pobjegli su kada je počeo napad Hitlerove Njemačke, ostavivši daleko slabiju srpsku vojsku na milost i nemilost neprijatelju. A kakav nam je neprijatelj Engleska dokazuje i Akademik Smilja Avramov, koja je u britanskom arhivu pronašla podatke koji dokazuju da je Ante Pavelić bio britanski agent od svoje rane mladosti.
    Nažalost, i danas postoje ljudi koji će reći da je 27. mart, jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji, jer smo se mi tada suprostavili daleko jačem neprijatelju i da smo mi „Nebeski narod“. Ali činjenica je da smo mi u II Svjetskom ratu izgubili 2 miliona ljudi i da taj demografski gubitak nismo uspjeli nikada da nadoknadimo, a nismo morali.

  2. И из других извора се сазнало да је лично черчил потписао чек, ссвојим обавјештајцима, на на 100.000 ондашњих фунти, данас прекко милион КМ.
    За рушење пакта, који је краљевини Југославији омогућивао мир, и финансирање демонстрација у БГ.
    Стога не чуди вијест која је емитована путем радија након догађања у Београду 27. марта 1941.
    Черчил ( режисер тог догађаја ) је тад изјавио: „I hawe the best news for you!“

    Имам бнајбођу вијест за вас.

    То је била вијест за слушаоце у лондону и Француској.
    Без вербалног протеста Мађарска, Румунија и Бугарска су тада широм отвориле врата фашистичкој Нјемачкој.
    За Краљевину Југославију, тај енглески режирани акт, је водио у самоубиство.
    Запад је брзо заборавио шта су Београд и Српски народ дали на заједнички олтар борбе против фашизма.
    Лорд Питер Карингтон, чедо ГБ и Бидерберг групе, крунски је свједок и један од кумова растура друге југославије и правлјенју пингвин суверених државица, које Енглеској и великим силама служе као мошеви љекарима, за извођење квази демократских експеримената.

Оставите одговор на rammstein Одустани од одговора