Брчански позоришни сусрети, други дан: Гробница за Бориса Давидовича

Друге такмичарске вечери на Сусретима позоришта БиХ у Брчком виђена је „Гробница за Бориса Давидовича“ чију режију и адаптацију у Позоришту Приједор потписује Градимир Гојер. Представа прати естетски мото селектираног репертоара и бави се тоталитаризмом модернизацијског типа који, како је нагласио умјетнички директор Сусрета проф. др Срђан Вукадиновић, „не познаје и не признаје духовну бит […]

субота, новембар 20, 2010 / 20:49

Друге такмичарске вечери на Сусретима позоришта БиХ у Брчком виђена је „Гробница за Бориса Давидовича“ чију режију и адаптацију у Позоришту Приједор потписује Градимир Гојер.

Представа прати естетски мото селектираног репертоара и бави се тоталитаризмом модернизацијског типа који, како је нагласио умјетнички директор Сусрета проф. др Срђан Вукадиновић, „не познаје и не признаје духовну бит човјека који је само бројка и статистика у борби за стварање новог капитала“.

„За мене је Киш на врху пирамиде јужнословенских писаца, а чињеница да је Позориште Приједор једина кућа на овим просторима која је овом представом обиљежила 20-годишњицу његове смрти, била ми је посебан изазов и додатна обавеза у раду на овој представи. Желим изразити нескривено и велико задовољство јер дуго нисам радио са овако приљежним ансамблом који је, истичем, тек од недавно у статусу професионалног. То их није понијело па су, за разлику од многих, задржали трагалачку страст и вољу која барем у бх. позориштима није украс“, рекао је Гојер.

А та воља и трагање значајно су помогли Дарку Цвијетићу (Борис Давидович Новски) и Раденку Билбији (Федјукин), да продру у срж Кишовог штива и Гојерове адаптације и с глумачким умијећем које никога није оставило равнодушним, с пуно енергије и драмског набоја, уз увјерљиву игру колега у овој ансамбл представи, оставе живу наду да је на овим просторима човјек новог тоталитарног система неостварим јер има душу Бориса Давидовича.

„Тешко је било радити и усвојити врло слојевит лик који ми је повјерен и од кога, видјели сте, зависи много тога у представи. Зато увијек готово с језом чекам реакцију публике а она је од премијере, преко „Сарајевске зиме“ и Фестивала у јајцу, до Сусрета у Брчком у шта сте се увјерили, била заиста искрена и топла. То је мени, и свима у ансамблу, изузетно важно јер је најбоља гарнција да смо, како је већ оцијењено, урадили најбољу представу у историји нашег позоришта“, каже Раденко Билбија.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *