Брано Мићуновић на будванском протесту

Унутаррежимски клановски обрачун донио је одређену материјалну и психолошку предност Ђукановићима. Са друге стране, Светозар Маровић је реаговао саопштењем у којем је индикативно да је своју ”линију одбране” поставио на границама Будве. То може да завара да се ради о слабости, али је ”грађанско окупљање” испред будванске општине објелоданило један суштински важан моменат за политичку […]

среда, децембар 29, 2010 / 15:47

Унутаррежимски клановски обрачун донио је одређену материјалну и психолошку предност Ђукановићима.

Са друге стране, Светозар Маровић је реаговао саопштењем у којем је индикативно да је своју ”линију одбране” поставио на границама Будве. То може да завара да се ради о слабости, али је ”грађанско окупљање” испред будванске општине објелоданило један суштински важан моменат за политичку сцену БЈРЦГ. Како ИН4С сазнаје, један од највиђенијих учесника на протестном скупу, али  ”непримјећен” од стране локалних медија, је био и Бранислав Мићуновић, суштински важна адреса која у највећој мјери одлучује о резултату овог криминално-коруптивног рата. Судећи и по рођачким реакцијама на фејсбук групи ”Брано Мићуновић – Понос Црне Горе”, недвосмислено је да се Мићуновићу не ”допадају” хапшења будванских челника. Тиме је разлог за спектакуларно, изненадно хапшење у четири ујутру, чини се, јасан. У супротном, да су то ”државни органи” покушали да ураде у неко вријеме кад је будна ”будванска армија”, највјероватнији епилог би била катастрофална бламажа ”државне моћи и одлучности у борби са организованим криминалом”. Интересантно је да је и у овом, као и у претходна два велика случаја повјерење да истражује случај повјерено истражном судији Радомиру Ивановићу. Ивановић је био судија у истражном дијелу у неколико случаја које су пратиле контроверзе. Убиства главног и одговорног уредника Дана Душка Јовановића и високог полицијског функционера Славољуба Шћекића истраживао је управо Ивановић.
У тренутку кад се са одређених европских адреса све чешће ”звецка” новим оптужницама за организовани криминал, а у тренду су и међудржавни споразуми о изручењу оптуженика, Мићуновић је вјероватно добро процијенио лојалност актера у овом сукобу. Први наговјештај да је Ђукановић ушао у озбиљан конфликт са Мићуновићем је објелодањен кроз чињеницу да је управо Бранислав Мићуновић, у локалној Бијелој књизи организованог криминала, означен под бројем један. То је, наравно, урађено уз дозволу и под покровитељством Ђукановића.
На другој страни, Мићуновића и Ђукановића, сем пријатељства (на чему је више пута у јавним иступима инсистирао само Ђукановић), вежу и оптужнице у Барију и Швајцарској.
Подсјећамо да је тужилаштво Швајцарске 2008. године подигло оптужницу у којој су главни актери Мило Ђукановић, Станко Цане Суботић и Бранислав Мићуновић. Ђукановић је, заједно са братом Ацом, означен као главни орaгнизатор шверца. Према наводима оптужнице, Ђукановић је као премијер од краја 1992. омогућавао шверц цигарета са територије Црне Горе до обала Пуље у Италији, који су обављали чланови мафијашких организација „Камора” и „Санта Корона Унита”. За узврат, италијанске криминалне организације добиле су цијелу инфраструктуру лука Зеленика и Бар, као и заштиту полицијских и царинских служби Црне Горе. У организацији система заштите учествовали су директори државних фирми, међу којима и Жарко Марковић, директор „Зетатранса”.
Бранислав – Брано Мићуновић у оптужници Швајцарске описан је као „сива еминенција свих илегалних активности у Црној Гори”.
„Од 1996. Мићуновић је контролисао прилив новца који је уплаћивао Франко дела Торе на име таксе на транзит цигарета за МТТ. Он се бавио и истоваром и складиштењем робе у Црној Гори, а давао је и дозволе за њену коначну испоруку италијанским криминалцима”, наводи се у оптужници.
Порука Мићуновићу: Нема више ”крупних случајева” у фиокама
Видна нервоза Ђукановића приликом додјеле награда у области туризма, у ноћи извршеног хапшења клана Маровића, а посебно у интервјуу датом ТВИН, недвосмислено говори о реалном страху од последица започетог рата. Са друге стране, Мићуновићу је јасно, да се Ђукановић неће зауставити на Маровићу иако је у интервјуу ТВИН Ђукановић то покушао, на прилично хаотичан начин, истаћи. Наиме, Ђукановић је у једној дугој и конфузној реченици, уз асистенцију новинара, објаснио како нема неких ”крупних случајева у фиокама” који ће се активирати у непосредној будућности.
Не мислим да се овај будвански случај десио сензационално данас, него вјероватно након свих тих радњи које су се догађале су се данас или јуче створили
  услови за неко поступање тужилаштва (болесно дубоки уздах). И друго не мислим такође да сада постоји неки, један, неки већи број неких наводно крупних случајева који се обрађују па се сад дакле држе у неким фиокама па ће у неком тајмингу бити лансирани.
”Стари дон је сигурно примио поруку, али и познаје Ђукановића веома добро, те није спреман да ”под старе дане” буде иложен јавности са лисицама на рукама. Из тог разлога вјероватно је спреман на врло радикалне потезе. С обзиром да се дуго знају, јасно је да једном (Мићуновићу) понос, а другом (Ђукановићу) страх неће дозволити да ово питање одложе и продуже период хладне кохабитације.
Свједочење пред америчким Конгресом: Успостављање веза Ђукановића са колумбијском нарко-мафијом
Како је својевремено пренио подгорички ”Дан”, агент Америчке царинске службе Џон Колеџ је пред члановима Конгреса, означио Мила Ђукановића као кључног човјека међународног шверца дувана током 90-их година преко Црне Горе.
Колеџ је рекао да сведочења која су се појавила против Ђукамовића у Италији, "сигурно нису измишљена или лажна", јер је Влада САД, преко својих служби, сарађивала са ОЛАФ-ом (агенцијом ЕУ), али и италијанским правосудним властима у тим истрагама.
Амерички агент је пред Конгресом тврдио да је посао са шверцом дувана од средине 90-их година, у једном тренутку, помагала и колумбијска нарко-мафија, која је, према његовој оцени, Европу видела као нову добру дестинацију за бизнис са наркотицима.
"Већ 1999. године, италијанска Комисија за борбу против мафије, идентификовала је Албанију као важну транзитну зону за шверц дувана у Италију, а и неке земаље Блиског истока. Међутим, извештаји неколико извора потврђују да је премијер Ђукановић обезбедио право на шверц неколицини људи, у замену за озбиљан новчани износ" каже Колеџ.
"Као кључног човека шверца дувана, Ђукановића је означио лидер посла за кријумчарење цигарета на италијанској страни, са везама при Камори, мафији из Напуља. Он је пред италијанским судом тврдио да је лично преговарао о праву на шверц дувана са Милом Ђукановићем" рекао је Колеџ.
Устоличење ”краља кокаина” и Мићуновићева заштита
Дарко Шарић, одбјегли пљеваљски нарко-бос, је  последњих тринаест мјесеци, од када је у акцији "Балкански ратник“ у Уругвају заплијењено више од двије тоне кокаина, крио у хотелу "Маестрал” у Будви и у кући једног познатог црногорског бизнисмена надомак Подгорице, у којој су се раније крили и припадници земунског клана Милош Симовић и Сретко Калинић.  Блиц наводи да је у "Маестралу“ Шарићу подршку пружао Бранислав–Брано Мићуновић.
У "Маестралу“ се Шарић састајао и са Станком Суботићем, и то у периоду након акције у Уругвају. Једном од тих састанака присуствовали су Мићуновић и један од његових најближих пословних сарадника, иначе веома утицајан бизнисмен у Србији, и наводи се да је тај састанак снимљен скривеном камером.
Видео-запис састанка сада је у посједу једне стране тајне службе. Извор "Блица“ наводи и да је, према подацима црногорске Агенције за националну безбедност, Мићуновић био највећи заштитнк Шарића у периоду када је шверцовао тоне кокаина из Јужне Америке, прао новац преко oф-шор компаније, али и у његовом каснијем скривању.
Мићуновић: Ја сам српска мајка
Текст под насловом „Ја сам српска мајка а не шеф црногорске мафије! објављен је у Ревији 92 након што је у документарном серијалу Инсајдер, телевизије Б92, Бранислав Мићуновић именован као шеф ,,српске фудбалске мафије". Ту је цитиран и документ српске полиције у коме стоји: ,,Крајем 80-их Бранислав Мићуновић враћа се у Црну Гору, где успоставља контакт са људима из бизниса и политичког живота. Он на тај начин започиње сопствени бизнис, отварањем коцкарница у хотелима на Црногорском приморју, што му је омогућило да створи завидан капитал, којим планира преко својих пријатеља улагање у спортске клубове, куповину хотела и отварање предузећа на Кипру".
„Немам никакве везе са фудбалском мафијом", одговара Мићуновић на оптужбе из Београда објашњавајући да је вишегодишње финансирање ФК Сутјеска било скуп хоби, а не посао. „То није био никакав бизнис, него сам давао своје паре, практично бацао их у бунар, ништа то није помогло да успије Сутјеска, осим што сам ја био све сиромашнији".
Мићуновића је, каже, посебно разочарало то што га оптужују људи којима је управо он пружао уточиште када су бјежали од прогона Милошевићевог режима.
„Гадио бих се сам себе, кад бих около причао шта сам за кога учинио и кога сам заштитио. Најбоље то знају они који су са својим проблемима код мене долазили, иако су то одмах заборавили чим би се дограбили какве било власти у Београду", рекао је Мићуновић.
ИН4С



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *