Бранко Чучак: Ручни шипак Гаврила Принципа

Посебном врстом инвенције која је бојила књегов књижевни карактер, Бранко Чучак успијева да нас пребаци из једног погледа на свијет, на неки други, па и трећи резон људи, ствари и догађаја. Својим сте ушима чули: народ страшно воли да псује. Баш сад је неком отишла крвава мајка. Баш је неко у ухо, у нос, у […]

недеља, март 30, 2014 / 10:11

Посебном врстом инвенције која је бојила књегов књижевни карактер, Бранко Чучак успијева да нас пребаци из једног погледа на свијет, на неки други, па и трећи резон људи, ствари и догађаја.

Својим сте ушима чули:
народ страшно воли да псује.
Баш сад је неком отишла
крвава мајка.
Баш је неко
у ухо, у нос, у грло, у уста.
Народ страшно воли да псује,
само пипните жилу куцавицу,
само ставите руку на срце.

Рођак мој, рецимо, Гаврило,
чим је чуо ријечи Ричарда другог:
"у име Бога, посједајмо на земљу
и причајмо тужне приче о смрти краљева",
толико се наљутио на Фердинанда
да га је испсовао у Сарајеву
на мртво име.

Волим такве реакције:
кад се љути он псује, удара шаком о сто или пљује.
Могу се заклети да му још
ручни шипак вири из земље
и да му се види
црно испод нокта.

Сјећање на књижевника Бранка Чучка 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *